Najlepše bajke o opoziciji

Bliži se Nova godina, vreme kada se deci pričaju najlepše bajke. Jedna od takvih je i ona čuvena bajka o jakoj opoziciji: „Bila jednom jedna opozicija koja je bila toliko jaka da se kralj, koji je dugo vladao kraljevstvom, plašio za svoj opstanak. Izbori su se bližili u tom kraljevstvu i sve je bilo spremno za spektakularnu pobedu opozicije, čime je trebalo da započne pad zlog kralja“. Postoji i ona lepa bajka o hrabrom opozicionom lideru Pokreta slobodnih krojača koji je jednim udarcem ubio članstvo čak sedam svojih članova, a ne treba zaboraviti i onu čuvenu priču o 10 ljutih opozicionih lidera kojih je ostalo 9, pa 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1 i na kraju nijedan. Iako je Srbija puna lepih bajki za decu, nažalost, čak i ta deca ne veruju više u bajke, a prestala su da se boje i horor priča, iako su one svuda oko nas. Jedna od takvih horor priča je i ona o simpatizerima opozicije u dalekoj zemlji Srbiji koje opseda paničan strah - da opozicija slučajno ne dobije izbore. Zamislite da ste glasač opozicije i da nakon što ona osvoji vlast morate da se pravdate kako ste glasali za nekog ko je opet napravio neku glupost. A napraviće je sigurno, kad-tad. Ali, čini se da, više od istih tih birača, mnogo veći strah od pobede ima sama opozicija. Jer šta ako stvarno dobiju beogradske izbore? Šta raditi u tom slučaju? Koga izabrati za gradonačelnika? Svaki od lidera ima neki izraženi talenat - Radulović je maestro na gitari, Janković je ekspert za grčenje po hotelskim sobama u inostranstvu, Jeremić je naučio da udara onim čekićem o sto, a potom prevrne isti taj sto, Čeda osvaja planinske vrhove i teretane, kada ne vozi svoju jahtu, Tadić odlično glumi u nekom drugom filmu, a Kung-fu Čanak je sjajan u tehnikama udaranja štapom. Pošto svaki od pomenutih lidera opozicije ima poneki izraženi afinitet, otpada ideja da, ukoliko opozicija pobedi na beogradskim izborima, samo jedan od njih bude izabran za prvog čoveka glavnog grada. Zato, jedini način za uspeh opozicije jeste onaj da se opozicija ujedini, jer samo ujedinjena opozicija može da se bori protiv opozicije i egoizma opozicionih lidera! U suprotnom, isti taj egoizam može učiniti da opozicija vrlo brzo izbije na prvo mesto uzroka odlaska mladih iz zemlje. Srećom, ne pričaju se samo strašne priče ovih dana, tu su i one vesele. Jedna od takvih je ona o Srpskoj naprednoj stranci koja je prestala da se bori protiv opozicije, jednostavno - iz sažaljenja. Uskoro možemo očekivati i naslove u novinama:  „SNS ponudila Jankoviću, Raduloviću, Jeremiću i Čedi počasne partijske knjižice“. „SNS smatra da je napad na opoziciju napad na Vučića!“ „SNS zamolila svoje simpatizere da glasaju malo i za opozicione partije“, i tako dalje. Treba očekivati da uskoro, poput čuvenog pesnika Igora Mirovića, koji u slobodno vreme obavlja funkciju pokrajinskog premijera, a koji je dobio nagradu za najbolju nenagrađenu knjigu pesama, i opozicioni lideri dobiju nagradu za najbolju nenagrađenu bitku u korist pobede vladajuće garniture na sledećim izborima. Tačnije, na svim narednim izborima. Zato, dragi glasači, razmislite pre nego što se odlučite za koga ćete glasati na narednim izborima. Možda se ispostavi da glasanje za manje zlo predstavlja glasanje za zlo. Ko će ga znati. Da, tebi se obraćamo, Petre Đorđeviću, jedini preostali glasaču opozicije.