Stiže Alibaba, razbojnici su već ovde

Za nama je jedna od najluđih nedelja u novijoj istoriji. Počela je ritualnim samoubistvom generala Slobodana Praljka, nakon što mu je u Hagu potvrđena kazna za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu. Otrov koji je popio dolio je ulje na vatru sukoba, koji na Balkanu nikada nisu ni ugašeni. To kao da je bio signal za novu seriju međusobnih optužbi - Hrvata protiv Srba, Bošnjaka na račun Srba i Hrvata, Srba na račun Hrvata, Bošnjaka i kosovskih Albanaca - svakog sa svakim. U jeku te svađe, dobrosusedski odnosi unapređeni su usvajanjem Zakona o pravima branitelja iz domovinskog rata, u kojem se navodi da su „agresiju na Hrvatsku izvršile Srbija, Crna Gora, JNA, uz pomoć dela srpskog pučanstva u Republici Hrvatskoj“, a u poslednji čas su sa spiska agresora izbrisane „paravojne jedinice iz BiH“. Osim što će dodatno zaoštriti odnose između Beograda i Zagreba, ovaj zakon mogao bi pokrenuti seriju napada iz Srbije i na Milorada Pupovca, jer su tri poslanika SDSS bili uzdržani tokom glasanja. Kao da neko pamti da je Pupovac još u septembru upozoravao da se spornom odredbom „uvode elementi ratne retorike“, da je to „loše za međudržavne odnose Hrvatske i Srbije“ i da se ne smeju „stvarati pretpostavke za nove sukobe, ni produbljivati stare“. A ako slučajno ponestane municije za nove sukobe, Hrvatska na zalihama ima pretnju da će Srbiji otežati ulazak u EU ako joj ne isplati ratnu odštetu od 40 milijardi evra. Tu, naravno, nije bio kraj. Nekako u isto vreme Interpol je povukao poternicu koju je Srbija raspisala za kosovskim premijerom Ramušom Haradinajem. To je izazvalo burne reakcije srpskih zvaničnika, čak i onih koji se sa Haradinajem redovno sastaju u sklopu Briselskog dijaloga. Posvađali su se i Zoran i Zorana, Đorđević i Mihajlović, ministri za rad i infrastrukturu. Ali, to je već deo folklora i igara unutar SNS-a. Varnice su sevnule i u javnom servisu. Predsednik Programskog saveta RTS-a Milivoje Pavlović, bivši ministar informisanja i direktor Radio Beograda u vreme Slobodana Miloševića oštro je napao Oliveru Kovačević, da je u emisiji Da, možda, ne „uznemirila javnost iznošenjem neistina o raspadu SFRJ i ponavljanjem fraza o agresiji Srbije na bivše jugoslovenske republike“. Nije Pavlović sam. Ima mnogo onih koji bi da čiste tuđe, a ne sopstveno dvorište. Zato nam i dvorište često liči na svinjac. Kako i ne bi uz tolike svinjarije pojedinih političara. Znao sam da mu Olivera Kovačević neće ostati dužna. Setila se da je, dok je Pavlović bio direktor, novinar Radio Beograda prognane tokom Oluje pitao: „Kojim dobrom“!? Stvarno, kojim dobrom je vlast zakucala na vrata zaboravljenih asova? Mada, ako može Nikola Šainović ponovo da bude u Predsedništvu SPS-a, a Milovan Bojić na čelu KBC Dedinje, zašto Pavlović ne bi mogao da bude u RTS-u? Samo, šta je sledeće? I da li bi se više iko u Srbiji iznenadio zbog bilo kog kadrovskog rešenja? Biće da je to pomislio i Saša Janković kada je posle poraza na predsedničkim izborima rešio da postane premijer. To je toliko neozbiljno, da sam u prvi mah pomislio da je to maslo NJuzneta. Znam da je Praljak popio otrov, ali me živo zanima šta je pio Janković pre nego što je najbliže saradnike obavestio o genijalnoj ideji. Jer, dok je on razmišljao o koncentracionoj vladi, neki njegovi saradnici poredili su Srbiju sa koncentracionim logorom i išli na „proteste protiv diktature“. NJima je još gore što ne mogu da odgovore Ivici Dačiću koji je tu informaciju prokomentarisao rečima: „Taj ko je poverovao u njegovu priču je još luđi od njega“. A Dačić bar zna kako se postaje premijer. I kada je vreme da se skloni sa tog mesta. Ovih dana gradski menadžer Goran Vesić dobio je ozbiljnu konkurenciju. Veroljub Arsić iz SNS-a, nezadovoljan kritikama, odbrusio je predsedniku Fiskalnog saveta Pavlu Petroviću – da se kandiduje na izborima ako misli da kritikuje. Tako vlast zamišlja nezavisne medije i nezavisne institucije. Prvo na izbore, pa ako pobedite, možete da pitate i kritikujete. Ako izgubite – ćutite! Pa vi vidite šta ćete. Za kraj i jedna dobra vest – mediji javljaju da Alibaba stiže u Srbiju. Nadam se da sa Alibabom ne dolazi i 40 razbojnika. I bez novih 40 u Srbiji ima previše razbojnika.