Pravda za sudije

Papiri su redovno problem pred domaćim šalterima, ali pred šalterom Evropske unije problem može da bude i ne-papir. „Ne-papir o stanju na terenu u pogledu poglavlja 23 i 24 u Srbiji“ doslovni je prevod naziva izveštaja koji je Evropska komisija u novembru podnela Savetu Evropske unije. Kao što je red sa birokratskim jezikom, tom prevodu potreban je prevod. „Ne-papirom“ evrobirokratija krsti nezvanične dokumente za razne interne svrhe. Poglavlje 23 bavi se sudstvom i osnovnim pravima, poglavlje 24 pravdom, slobodom i bezbednošću. To što piše u izveštaju, dakle, Žan-Klod Junker neće nužno reći javno, ali to EK na prvu loptu misli o trudu Srba da postanu Evropljani. A trenutno, sve u svemu, smatra da će još mnogo šuma biti posečeno dok ne navučemo plavo odelo sa zvezdicama. „Malo je konkretnog napretka u uspostavljanju objektivnog i na zaslugama zasnovanog sistema imenovanja sudija i tužilaca... Takođe se zaostaje u uspostavljanju efikasnog i transparentnog nacionalnog sistema procesuiranja slučajeva...“, tako Evropska komisija sumira progres srpskog pravosuđa u izveštaju u koji je NIN imao uvid. Dokument, naravno, ide i u detalje, pa pominje da smo odložili – da smo nešto „odložili“, to jest da nešto kasni, na dvadeset strana izveštaja može se pročitati u 69 navrata – prenos nadležnosti sa ministarstva pravde na Visoki savet sudstva, izmenu Zakona o javnom tužilaštvu, imenovanje predsednika sudova, zakonsko uređenje zaštite svedoka. Nije propušteno ni to što se pravosuđe žali na pritiske „najviših zvaničnika koji komentarišu tekuće istrage, optužnice i sudske postupke“, kao ni to da Etički komitet Visokog saveta sudstva, uspostavljen 2016, još nije počeo da radi. „Nema napretka u obezbeđenju efikasnog nadzora u borbi protiv korupcije. Ozbiljno kasni usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i usvajanje novog Zakona o finansiranju političkih stranaka“, kaže Evropska komisija o srpskom ratu protiv korupcije. Što se tiče detalja, kampanje koje bi podstakle građane da prijavljuju korupciju kasne, Savet za borbu protiv korupcije ima osam umesto predviđenih trinaest članova, a ionako ga ne pitaju uvek šta misli o nacrtima zakona koji se korupcije tiču, pa to što Zakon o finansiranju političkih stranaka nismo doneli ni dve godine nakon što je Venecijanska komisija rekla šta o nacrtu misli, verovatno nije bilo osobito iznenađenje za Evropsku komisiju. Prilično oštrim rečima, međutim – oštrim u okvirima birokratskog jezika – opisane su medijske slobode u Srbiji. „Srbija se i dalje suočava sa ozbiljnim izazovima u uspostavljanju podsticajnog okruženja za medijski pluralizam. Jasno vlasništvo i finansiranje privatnih medija, državno i sufinansiranje medija treba da bude efikasno nadzirano... Prijavljeni napadi na novinare i zastrašivanje novinara i dalje su briga... Policija i tužilaštvo istražuju pretnje novinarima putem interneta, ali veoma je malo slučajeva u potpunosti istraženo i prosleđeno pravosuđu...“, zapisali su izveštači Evropske komisije. Još nema novog Zakona o ravnopravnosti polova, Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Zakona o zaštiti podataka, Zakona o azilu. Ne obavljamo dovoljno dobro finansijske istrage, ne pratimo dovoljno dobro pranje novca, ne konfiskujemo dovoljno dobro imovinu stečenu kriminalom. Osobe sa invaliditetom i dalje su u nevolji kada su im potrebni pravda, obrazovanje i posao, a kasni i strategija za borbu protiv nasilja nad ženama, i tako dalje, na dvadeset strana, i možda opet za šest meseci, kada će Evropska komisija sastaviti nov „ne-papir“ o nama. Bilo bi naposletku nefer ne pomenuti da se u izveštaju nalazi i poneka pohvala, poglavito u delu koji se bavi tretmanom izbeglica – tu smo bili ljudi po evropskom modelu, mada je blago rečeno sumnjivo koliko je odnos Evrope prema izbeglicama ljudski – ali ovaj se izveštaj, podsetimo, tiče samo dva od 35 poglavlja, a šalter je šalter, i pred šiberima evropskih birokrata čuvena fraza „FT1P“ („Fali ti jedan papir“) čuje se, ako išta, još češće nego pred srpskim.