Tramp je loša pornografija

Kada se pojavi u Berlinu, Brus Labrus je zvezda ranga Folkera Šlendorfa. Ili Akija Kaurismakija. Ponekad je više u fokusu od holivudske liste nezavisnih autora. Iako su mu filmovi eksplicitni u prikazu seksa i vrlo često nasilja, Brus Labrus je uvek u selekcijama festivala visokih kategorija. Bilo da je Berlin ili Montreal, bilo da je hvaljen ili kuđen, on je prihvaćen kao jedno od najvećih imena andergraund kvir filma u svetu danas. Šta je to u opusu Brusa Labrusa što ga čini tako specifičnim? Rekli bismo beskopromisnost, na prvom mestu. Drugo, apsolutna nepripadnost nekom sistemu ili filmskom studiju. Kada smo ga zamolili za intervju na koji je rado pristao, pa još i pitali šta zna o srpskom filmu, nije nas nimalo začudilo da je kao jednog od svojih omiljenih reditelja izdvojio Dušana Makavejeva, autora jugoslovenskog crnog talasa, čiji mu je film WR: misterije organizma bio inspiracija za ostvarenje The Raspberry Reich iz 2004. I zaista, Brus Labrus je osobeni „crni talas“ u svetskoj kinematografiji. Kada prvi put bude gostovao u Beogradu ove nedelje na filmskom festivalu Merlinka u okviru kojeg će biti prikazan njegov najnoviji film Mizandristkinje, Brus Labrus će se upoznati i sa ovdašnjom publikom, koja i te kako prati njegov opus. „Takođe volim i filmove Emira Kusturice“, dodaje tokom razgovora za NIN. Ali ono što je ostalo njemu nejasno, kako kaže, jeste politička situacija poslednjih dekada. „Pokušao sam da razumem, ali izgledalo je vrlo komplikovano“, dodaje i priseća se kako ga je prilikom gostovanja u Zagrebu čuvalo policijsko obezbeđenje, nadajući se da se to neće sada ponoviti i u Beogradu… „Nadam se da je vidljivost gej scene od tada veća, što znači da će ovde biti manje problematičan doček…“ Početak intervjua evocirao je sećanje na film Kožica (Skin Gang), koji je još 2000. godine prikazan na Festu. Evocirao je šok da je ostvarenje sa tako pornografskim sadržajem ujedno i visoka umetnost. Priča o skinhedsima homofobima, koji su ujedno i gejevi, nije nikoga tada ostavila ravnodušnim. Za mnoge, od tada, Brus Labrus je ime koje nosi ideju novog kvir filma… „Da, film Skin Gang je šokantan čak i za mene! To je naslov hardcore verzije filma. Vi ste verovatno gledali Skin Flick, koji je softcore verzija, ali je i dalje šokantan jer je to porno-film o skinhedsima neonacistima. Novi kvir film je žanr koji se vezuje za kvir filmove koji su se pojavili krajem osamdesetih i početkom devedesetih u Americi i Velikoj Britaniji i koje su realizovali reditelji poput Toda Hejnsa, Toma Kalina, Gas Van Santa, Ajzaka DŽulijena, Grega Arakija i drugih. Mene su često dovodili u vezu sa njima iako su moji filmovi bili pod jedan – pornografski i pod dva – pank! Zato kažu da sam ja osnivač kvir pank pokreta Queercore. S obzirom na to da su vam filmovi tako specifični i da ste i sami specifičan autor, kako vidite sebe u svetu filma? Moji filmovi su uvek o autsajderima – neprilagođenima, pobunjenicima, revolucionarima, skinsima, pankerima, podvodačima, zombijima, lezbijkama teroristkinjama... Tako da kao kvir panker, uvek sam bio autsajder čak i za samu zajednicu autsajdera. Moji filmovi su takođe o likovima koji imaju homoseksualne odnose, ali nisu nužno deklarisani kao gejevi. Muške prostitutke u mojim filmovima ili skinhedsi ili ekstremno levičarski revolucionari, imaju seks jedni s drugima, ali nemaju fiksni seksualni identitet. Na primer, neonacisti imaju homoseksualni seks jedni s drugima, ali i dalje su homofobi! Zato sam ja za film autsajder. Previše sam pornograf za umetnost i svet filma, a s druge strane previše sam art za porno-svet! Kako su onda vaši filmovi uspeli da promene sliku kvir sveta? Počeo sam da snimam eksplicitne homoseksualne filmove ranih devedesetih, pre nego što je internet postao popularan, kada je pornografija bila znatno šokantnija. Bilo je i meni samom neverovatno da su filmovi u kojima sam prikazivao eksplicitan seks, bili prikazivani na mejnstrim međunarodnim filmskim festivalima. Mnogi koje upoznajem danas govore mi da su im moji filmovi dali dozvolu, na neki način, da se autuju kao gej osobe ili da sami snimaju filmove sa ekstremnim ili beskompromisnim scenama seksa, bilo da su eksplicitne ili ne. Kada sam imao retrospektivu u Muzeju moderne umetnosti u NJujorku pre nekoliko godina, shvatio sam da je mejnstrim umetnost prihvatila moje filmove, bez da su se pravili ikakvi kompromisi. Čini se da vam nije teško da nađete temu za film? Nije. Uvek imam mnogo ideja za filmove. Upravo sam završio omnibus sastavljen od četiri kratka filma sa međusobno povezanim pričama o Cockyboys, američkoj porno-kompaniji. Vrlo brzo sam došao do ideja za priče i brzo ih snimio. Naslov je It Is Not the Pornographer That Is Perverse (To nije pornografija, to je perverzija). Da li vam je teško da nađete producenta za takve filmove? Da, naći pravog producenta je uvek ključno. Bio sam srećan kada sam rano otkrio Jurgena Bruninga, koji je producirao većinu mojih filmova. On je bio kustos u poseti iz Nemačke, koji je video moje rane kratke eksperimentalne super 8 filmove u Torontu i potom našao novac za moj prvi dugometražni film No Skin Off My Ass. Neophodno je da pronađete producenta koji razume i vas i vaš rad, koji će vas podržati bez obzira na sve probleme u koje možete upasti. I koji je pritom dobar prijatelj! Imam sada druge producente koji su mi velika podrška. Paula Alamiljo Rodrigez i Sonja Klamper bile su koproducenti Mizandristkinja , kao i filmova Ulrikin mozak i It Is Not The Pornographer That Is Perverse. Mizandristkinje su nešto drukčije od svega što ste dosad radili. Ali i dalje su vrlo politički nekorektne. Šta vas je inspirisalo da istražujete feminizam? Da li je za vas bilo isuviše čudno da istražujete žensku seksualnost? Izučavao sam feminizam još na fakultetu, osamdesetih. Izabrao sam kurs koji se zvao Protestna literatura i pokreti, koji je uključivao feminizam, a kasnije se zvao Psihoanaliza i feminizam. Uvek sam imao bliske ženske saradnike i prijatelje, i nekoliko starijih žena uključujući najstariju od moje tri sestre, koje su mi najznačajniji mentori. Tako da sam ponovo pročitao The Second Sex, Simon de Bovoar i šest kolumni Ulrike Majnhof iz Konkret magazina i napisao scenario! Istraživao sam žensku seksualnost u mojim filmovima i fotografijama i ranije. Meni kao geju to je više estetski pristup, pretpostavljam. Najsmešnije je što one snimaju lezbo pornić kao deo terorističkog plana. Za mene je to najsubverzivniji momenat na filmu minule godine, ali šta ste hteli da akcentujete? Mizandristkinje su istovremeno i uvažavanje i kritika drugog talasa feminizma. Nekada, tokom osamdesetih, družio sam se sa svim lezbijskim separatistkinjama, što nije nimalo lako za muškarca, i tada sam razumeo zašto one žele da skuju sopstvenu kulturu. Ali bio sam potpuno protiv antiporno i antiseksualnih feministkinja, poput Andree Dvorkin, koja je mislila da je svaki seks sa penetracijom silovanje. Bilo kako bilo, uvek sam koristio homoseksualnost u mojim filmovima iz revolucionarnog razloga, kao i pornografiju! U suprotnom, sve to može biti dosadno. Neki vaši filmovi puni su seksa, krvi i nasilja… ali ponekad se čini da su te stilizovane scene ništa spram sveta u kome živimo. Da li mislite da je ovo vreme političke travestije i pornografije? Da li su političari najveće porno-zvezde današnjice? Trudim se da budem u korak sa nasiljem i političkom žestinom u svetu, ali to nije tako lako! Smatram da su moji filmovi delom kritika ili refleksija ekstremnog seksa i nasilja kojima smo svakodnevno izloženi u svetu i medijima. Vesti danas tretiraju nasilje kao zabavu, dok ja to radim sa političkim namerama, koristeći modele be filma, koji ga čine daleko zabavnijim, katarzičnim i apsurdnim. Moji filmovi su i dalje andergraund, a andergraund eksploatacioni film je najbolji žanr da se izbace sve traume i anksioznosti po pitanju seksa i nasilja. Pornografija je takođe vrlo korisna da se ponekad istraže mračne i skrivene seksualne fantazije. I naravno, Donald Tramp je pornografija. I to loša pornografija! Kada su nedavno igrale Mizandristkinje i Ulrikin mozak u Garaži u Moskvi, nazvali su me Donaldom Trampom kvir filma! (smeh) Vi ste ipak zvezda andergraund kvir filmske scene. Ali šta bi se desilo kada bi vam stigao poziv iz Holivuda da snimate studijski film? Nisam mnogo u toku sa savremenim holivudskim filmom. Međutim mnogo volim klasični Holivud kao i disidentski, dekonstruktivni, demistifikatorski Holivud kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina. Tako da bih bio srećniji kada bih snimao filmove koji su više na talasnoj dužini evropskog arthaus filma, iako se i na toj sceni poslednjih godina oseća zamor. Zaista, nisam ja za taj Holivud! Ali da budem iskren, nije ni da su mi kucali na vrata. Iako volim Los Anđeles i tamo sam snimio čak dva svoja filma Hustler White i L.A. Zombie. Autovanje je u poslednje vreme vrlo aktuelno na javnoj sceni, da li mislite da više javnih ličnosti treba da se autuje da bi svet bio bolje mesto za kvir? Pretpostavljam. Ali to bi isto tako značilo da bi mnogo gej fašista i ekstremno desničarskih lidera moralo da se autuje! LJudi žele da dobri gejevi „izađu iz ormara“. Ali ja zaista mislim da je to lični izbor jedne individue. Uvek sam podržavao one koji su skriveni, ukoliko je to njihov izbor. Neki ljudi jednostavno ne žele da žive životima koje im određuje seksualnost, ili da utvrđuju svoju seksualnost u okviru ograničenog identiteta. Verujem u Frojdov koncept konstitucionalne biseksualnosti, po kome se svi rađaju sa biseksualnim potencijalom, ali iz različitih razloga, bilo da je prirodno ili odrastanjem, biraju jedan ili drugi put, dok između ostaje ogroman spektar, što je dokazano Kinsijevim istraživanjem. Dakle, sudeći po toj teoriji, svi heteroseksualci su skriveni (ili potisnuti) homoseksualci i svi homoseksualci su skriveni (ili potisnuti) heteroseksualci! Koji film niste snimili a tako ste hteli? I šta bi bio tajni film o vašem životu? Napisao sam mnogo scenarija koje nikad nisam uspeo da isproduciram. Jedan je o industriji filmova za odrasle. Drugi je o članovima bande iz L. A. koji su gej. Jedan o fotografu Vilhelmu fon Gledenu. I još neki… možda ću neke od njih jednog dana i snimiti! Ali ako vam kažem tu tajnu temu filma mog života, onda više ne bi bilo tajno! Ali verujte, vrlo je perverzno i verovatno uključuje fetiše!