НИН online

Језик

Издоминирали смо

Шта је глаголски вид? Говорницима несловенских
језика то би требало дуго и с напором објашња-
вати, али читаоцима ове рубрике то (сигуран сам)
није нужно. Глагол може бити свршен (сести, погледати)
или несвршен (седети, гледати). Уз то постоје и двовид-
ски глаголи – они који, не мењајући облик, могу бити
некад свршени а некад несвршени, зависно од контекста.
Као најчешћи примери наводе се глаголи видети, чути и
они који означавају оброке: ручати, вечерати, ужинати
и други. Примера ради, „Јеси ли ручао?“ је свршено, јер
значи „Јеси ли појео ручак?“, али у „Телефон је зазвонио
док сам ручао“ исти облик има несвршено значење (=
док сам јео ручак).
Ствари постају сложеније кад се ради о глаголима са
завршетком ‑овати (‑евати), ‑ирати и ‑исати. То су три
групе глагола који највише доприносе богаћењу и об-
нављању нашег лексичког фонда и који су веома чести
у писаном, а поготову у медијском језику. И међу њима
има несвршених (нпр. становати, царевати, пилотирати,
позирати, толерисати, калкулисати), али и много дво-
видских. Упоредимо реченице као „Генерал је командо-
вао дивизијом“ (несвршени) и „Командовао је војницима
да стану“ (свршени), или „Да ли се у овој земљи цензу-
ришу медији?“ (несвр.) и „Не дај да ти цензуришу овај
текст“ (свр.). Ако од несвршеног глагола треба начинити
свршени (оно што граматичари зову перфективизаци-
јом), онда се, по поступку уобичајеном за све глаголе, на
почетку додаје префикс: дискутовати продискутовати,
тренирати истренирати, карактерисати окаракте-
рисати и слично.
Ту почињу компликације и јављају се многи примери
сумњиве вредности. Један од необичнијих чули смо пре
неки дан. У Будимпешти је одржан самит Кине и зема-
ља Средње и Источне Европе, на коме је учествовала и
наша делегација с премијерком на челу. По повратку,
министар Антић је изнео свој утисак: „Србија је издо-
минирала!“ На друштвеним мрежама та реченица је
изазвала доста сарказма, додуше из политичких пре него
из граматичких разлога. Глагол „издоминирати“ није
забележен ни у једном српском речнику, а мало је веро-
ватно да ће и убудуће ико осетити потребу за њим. Још
сличних примера видећемо у идућем броју.

Иван Клајн

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар