Ana bez zemlje i Palma u srcu Evrope

Premijerka Ana Brnabić, za koju su mnogi već od starta mandata mislili da će se - iako njenom kabinetu Ustav garantuje mnogo veća ovlašćenja - ponašati kao britanska kraljica, razuverila je sve „neverne Tome“. Kakva britanska kraljica, ona više liči na engleskog kralja. Na Jovana Bez Zemlje, koji je nadimak zaradio zato što od oca nije dobio zemlju na upravu sve do smrti starije braće. Uf, koliko tek Ana ima „starije braće“ na političkoj sceni Srbije? Nisam hteo da joj stajem na muku, ali mi je na neki način žao što kao premijerka zemlje domaćina nije bila na zajedničkoj konferenciji za medije sa kolegama iz Grčke, Bugarske i Rumunije, već je Aleksisu Ciprasu, Bojku Borisovu i Mihaiju Tudoseu društvo pravio predsednik Aleksandar Vučić. I niko od njih se nije zapitao gde se izgubila srpska premijerka? Kako li je razumela Ciprasa da su se „njih četvorica“ dogovorila da se češće viđaju? Zašto nju ne zovu? Zašto je na zajedničkoj konferenciji za medije niko nije pomenuo, pa nije bilo potrebe ni da interveniše Maja Gojković sa onim čuvenim: „valjda će shvatiti, pa Ana je tu“. Ne, Ana nije tu. A i da je bila, da je čak neko nešto i pitao, kao onomad kad su je zamolili da prokomentariše šta misli o objašnjenju ministra Aleksandra Vulina da mu je novac za kupovinu stana pozajmila suprugina tetka iz Kanade i da li to nanosi štetu celoj Vladi, verovatno bi ponovila: „Ma sve je OK, iskreno sve mi je jedno“. Nije, dakle, rekla „meni je svejedno“. Mada nije, niti bi smelo da joj bude svejedno. Rekla je „sve mi je jedno“. I u tome je poenta, mnogima je „sve jedno“, kao da je Srbija domovina Gorštaka, serijala čuvenog po sloganu – može biti samo jedan. I to je ključni problem, taman za godinu dana i bili gotovi svi projekti, gasovodi, auto-putevi i brze pruge o kojima su govorili srpski predsednik i tri premijera. Ruku na srce, pre Vučića tako se ponašao i Boris Tadić, dok je Mirko Cvetković bio premijer. E, sad, šta mislite - ko bi u Beogradu bio domaćin predsednicima Bugarske, Grčke i Rumunije? Vučić ili Brnabić? Ili bi Ani opet bilo svejedno? Ako joj je svejedno nije trebalo ni da prihvata mesto premijera. U SNS-u bar ima onih kojima je svejedno, a takođe bi radili „kako gazda kaže“. Ani je bilo svejedno i to što je predsednik u javnost plasirao i ideju o gradnji jeftinih državnih stanova. Jedino što je posle morala da saopšti da je tu inicijativu „Vlada prihvatila i efikasno će je primeniti“. A ja mislio da bi Vlada trebalo da bude servis građana, a ne predsednika države. Mada, ispade da je bolje da se Ana ništa nije ni pitala, jer je naknadno objasnila da će te stanove, ako ih ikada bude, moći da kupe samo pripadnici MUP-a, Vojske, BIA i zatvorski čuvari. Ne i mladi bračni parovi i naučnici. Jasno je pokazala šta su prioriteti Vlade, da je za vlast važniji policajac od naučnika, vojnik od asistenta i pripadnik tajne službe od profesora univerziteta. Kao da se pendrekom može osigurati veći privredni rast. Mada zbog straha od pendreka možda nikoga više neće ni biti briga za to da li ćemo za 20 godina mi stići Nemačku, ili će nas prestići Papua Nova Gvineja. „Hvala snagama bezbednosti“, poručila je pre nekoliko dana premijerka i u stilu Dragana Markovića Palme najavila – 10.000 za gospodina iz MUP-a do kraja ove godine! I još 14 odsto više novca za MUP i 18 odsto za BIA u budžetu za 2018. Kad smo već kod Dragana Markovića, Palma je proglašen za „Najevropljanina“ godine. Svojevremeno sam, za 2009. dobio isto priznanje za ekonomiju. „Jadna nam zemlja ako sam ja proglašen za Najevropljanina iz oblasti ekonomije“, bila je prva reakcija, a to sam saopštio i na svečanoj dodeli priznanja. I tada sam to mislio, mislim i sada. Samo što ovoga puta osećam potrebu da javno saopštim da se posle sedam godina - odričem te nagrade. Ne sumnjam da je Palma mnogo uradio na razvoju Jagodine, ali to nema nikakve veze sa evropskim vrednostima. Zato ni za Palmu nema mesta u srcu Evrope. Zna se gde rastu palme. Zna se i da je, po legendi, najveći neprijatelj Jovana Bez Zemlje bio Robin Hud, koji je otimao bogatima i davao siromašnima. U Srbiji mnogi imaju utisak da se vlast ponaša kao Superhik - otima siromašnima i daje bogatima.