Ko bi ih sve „ispopisao“...

Krajem juna ove godine u Politici, u svojoj rubrici Slovo o jeziku, dr Rada Stijović komentarisala je naslov jednog novinskog članka: „Ružić ispregovarao ministarstvo ekologije“. Objasnila je da je taj naslov gramatički pogrešan, jer pregovarati nije prelazan glagol (ne pregovaramo nešto, nego o nečemu), pa ni izvedeni glagol ispregovarati ne može biti takav. Pravilno bi bilo „Ružić pregovorima došao do ministarstva ekologije“ ili „Ružić na osnovu pregovora oformio ministarstvo ekologije“, ali se dotičnom novinaru to očigledno činilo predugačko za naslov. Ovde nas zanima sam glagol ispregovarati. Kao i mnogi drugi izvedeni prefiksom iz- iz trajnog glagola, on označava radnju koja posle više pokušaja, na više mesta ili na raznim objektima, konačno biva ostvarena. Takvih glagola ima bezbroj. Da ostanemo samo na onima s početkom na „isp“, u Matičinom Rečniku iz 2011. naći ćemo ispodvlačiti, ispoklanjati, isporazbolevati se, ispremeštati, ispreskakati, isprobijati itd. itd., uz to i neke manje uobičajene kao isperutati se, ispodizati, ispozajmljivati, ispropadati i druge. Glagola ispregovarati, međutim, nema ni ovde ni u šestotomnom rečniku, iako ga svi razumemo i jasno nam je šta znači. I to nije sve. Ja sam se potrudio da smislim nekoliko rečenica sa glagolima ovog tipa, na primer: „Kad li je stigao da isparafira tolike dokumente?“, „Svi su se među sobom isposvađali“, „Ako treba, isplombirajte mi sve zube, ali veštačku vilicu neću“, , „Radio sam danima, ali sam uspeo da isprekrivam sve rupe“, „Dok sve đake isprozivam, prođe pola časa“... Ima ih bar još dva puta toliko, i složićemo se da su sve to normalne srpske rečenice, ali ni ovih glagola, gore označenih kurzivom (pa ni onog koji sam pod navodnicima upotrebio u naslovu), nema ni u jednom rečniku. Znači li to da su nam rečnici nepotpuni, zastareli, ili da reči kojih u rečniku nema ne smemo upotrebljavati? Ni jedno ni drugo. To samo potvrđuje da je tvorba reči živ proces, da se novi prefiksalni glagoli po analogiji grade iz dana u dan. Kad postanu češći u upotrebi, sigurno će ući u tzv. korpus (skup tekstova i snimljenih govora koji služe kao baza za jednojezične rečnike), pa ćemo u nekom od budućih izdanja naći i ove reči koje zasad nedostaju.