Pucanj u slobodu, demokratiju i pravdu

U svim intervjuima koje je dao u poslednjim mesecima života, pa i onom objavljenom u NIN-u 26. oktobra 2017, Oliver Ivanović je upozoravao da mu je ugrožena bezbednost, doduše ne odvajajući svoju od ugroženosti ostalih građana Kosovske Mitrovice. Tako i u poslednjoj izjavi novinskoj agenciji SRNA: „Plašim se da u ovoj nestabilnoj situaciji može stradati neko nevin, a moram priznati da se i sam plašim za svoju bezbednost“, upozorio je Ivanović 12. januara, četiri dana pre nego što je ubijen ispred prostorija GI Sloboda, demokratija, pravda. Nadao se da će „odgovorni shvatiti njegova upozorenja“. Ali nisu. Ni Kosovska policijska služba, ni Euleks, ni Kfor. Zvanični podaci u utorak uveče, kad je ovaj broj NIN-a otišao u štampu, dovoljni su i laicima za zaključak da je reč o profesionalnom ubici, ili verovatnije ubicama - pucano je iz „duge devetke" sa prigušivačem, iz automobila u pokretu, koji je potom pronađen zapaljen. Ubistvo Olivera Ivanovića u utorak u osam ujutru, tako mučki da je u njega ispaljeno šest metaka, uznemirilo je srpsku i svetsku javnost i zato što se odgovornost za njegovu smrt može pripisati mnogima. „Srbima, Albancima ili strancima“ kako je potencijalne krivce predsednik Aleksandar Vučić naveo na konferenciji za novinare, koju je istog dana održao posle vanredne sednice Saveta za nacionalnu bezbednost. Sam Ivanović je vrlo jasno označavao kriminal kao najveću pretnju životu na Kosovu, ali istina je da je sam bio pretnja apetitima mnogih. Iza političara, o kome njegovi rivali danas govore s poštovanjem, ostaju pitanja otvarana u borbi protiv njega godinama: Kome je bilo u interesu da ga bez suđenja drži u pritvoru tri i po godine po optužbi za nedokaziv ratni zločin? Ko je mogao biti nezadovoljan odlukom da se Ivanović brani sa slobode? Zašto je njegovih 19 odsto bilo toliko veliko na lokalnim izborima na KiM da je protiv njega morala da se vodi kampanja u kojoj je na osnovu nespojivih poluinformacija označen kao lopov, izdajnik i ubica? Zašto kosovska policija na severu zajedno sa Euleksom nije utvrdila ko je i zašto nekoliko meseci pre ubistva zapalio njegov automobil? Zašto su se svi autoriteti, uključujući i srpsku vlast, pa i kosovsku koja se smatra samostalnom, oglušili o njegove apele za pomoć? I kako se, uostalom, na jednom izuzetno osetljivom području od međunarodnog značaja, u regiji o čijoj se stabilnosti brine od Moskve preko Brisela do Vašingtona, može dogoditi ubistvo manjinskog političkog lidera? Predsednik Srbije kazao je da je zahtev da državni organi Srbije učestvuju u sprovođenju istrage na KiM upućen Unmiku i Euleksu. Vučić je događaj označio kao teroristički akt za koji će biti nadležno Tužilaštvo za organizovani kriminal, od koga očekuje da odmah pokrene predistražni postupak. Takođe je kazao da srpske obaveštajne službe nisu imale saznanja o postojanju direktnih pretnji Ivanoviću i da je „svakome jasno kome bi na KiM i u međunarodnoj zajednici odgovaralo njegovo ubistvo“. Vučić je rekao da već postoje detalji koji ukazuju na moguće počinioce i da će u slučaju da Euleks ili Kosovska policijska služba zakažu u istrazi, Srbija voditi zasebnu istragu. Malo je danas onih koji, poučeni epilogom ubistva Zorana Đinđića, veruju da će se klupko odmotavati do pravih uzroka, a mnogi zaziru od i previše stvarnih posledica koje će po život u Srbiji, a pre svega na KiM, imati još jedno političko ubistvo posle manje od 15 godina. A takođe istorijsko, po posledicama koje mogu imati ubistva opozicionih lidera i upornih boraca za svoj cilj. Neka od njih menjala su tok unutrašnjih, neka međunarodnih odnosa, a neka su bila i povod za ratove. Krenimo redom, zbog Ivanovićevog ubistva u utorak nisu održani razgovori Beograda i Prištine u Briselu koji su zbog „nategnutih“ okolnosti bili stopirani više od godinu dana. Ramuš Haradinaj, koji je uz Hašima Tačija uzdržano rekao da će kosovske institucije učiniti sve da se krivci otkriju i kazne, sa uzbuđenjem se osvrnuo na prekid dijaloga, optuživši Beograd da koristi „ovo tragično delo u svrhu svakodnevne politike“. U prvim reakcijama domaćih i svetskih medija licitira se sa potencijalnim profiterima zločina. Od onih kojima ide u prilog da glavna, a izuzetno komplikovana obaveza vlasti u Prištini da omoguće rad Suda za zločine OVK - od kog zazire veći deo političkog establišmenta - izgubi značaj zbog ovog ubistva, do onih koji veruju da je reč o „kazni“ za njegovo suprotstavljanje kriminalu. Gardijan s razlogom pokreće pitanje uloge međunarodnih misija čiji kritičari tvrde da Euleks i Kfor zatvaraju oči pred organizovanim kriminalom. Kosovska policija je, međutim, nakon ubistva veoma brzo blokirala Kosovsku Mitrovicu iz koje su se strah i zabrinutost preneli na sve srpske sredine na KiM. Opisujući za NIN atmosferu među Srbima na Kosovu tog dana, novinar Živojin Rakočević kaže da je to atmosfera šoka i zaleđenosti. „Građani Mitrovice hodaju kao da gaze po minskom polju i jedni drugima izjavljuju saučešće. Nikada do sada nisam video toliko uplakanih ljudi na ulicama Mitrovice, iako smo poslednjih godina svašta preživeli. Ubijen je najslobodniji od nas i kada se to desi svi se osećaju ubijenim“. Rakočević kaže da su ljudi kao u getu i da informacije dobijaju od viših instanci, tako da nema nagađanja o motivima ubistva i mogućim izvršiteljima. „Oliver je bio poznat po slobodi i autentičnosti, a takvi su meta svih. I međunarodne zajednice, koja je i napravila ovo što se trenutno dešava na Kosovu i albanskih političara - Haradinaja i Tačija - koji su posle 18 godina ovde na vlasti. Ivanović je morao biti čuvan i zaštićen i od onih koji su ga potpuno nepravedno zatvorili i od onih koji su se borili da izađe na slobodu. On takvu zaštitu ne bi ni prihvatio, ali je činjenica da je nije ni imao“, ističe Rakočević. Javnosti u Srbiji vidljiva je bila jedino nemilosrdna politička borba protiv lidera GI SDP, koja se koliko nenadana, toliko i teška obrušila na njega tokom kampanje pred lokalne izbore na KiM. Biro za društvena istraživanja saopštio je da je od 15. jula do 14. novembra 2017. u Nacionalnom dnevniku TV Pink od ukupno 163 minuta 74 odsto vremena Ivanović bio negativno predstavljen - više nego ijedan drugi političar sa Kosova. Komentarišući jedan nepotpisan spot, u kome je označen čak i kao ubica, Ivanović je za NIN podsetio da su ubistva posao za policiju i ukazao na još jedno, koje u poslednju tragediju unosi dodatne insinuacije. „Mi imamo četiri ubistva u poslednje četiri godine, od kojih su neka politički okarakterisana. Ne zaboravite da je u januaru 2014. ubijen čovek koji je bio kandidat za gradonačelnika (Dimitrije Janićijević, kandidat Samostalne liberalne stranke, ubijen je takođe 16. januara, na isti način, ispred svoje kuće u Kosovskoj Mitrovici, prim. aut.) i do danas nema pomaka u otkrivanju krivca“. Četiri godine kasnije, zatečen vešću o ubistvu, ministar Rasim LJajić je gostujući u jutarnjem Dnevniku javnog servisa kazao da je preko zajedničkih prijatelja doznao da je Ivanović poslednjih dana bio zabrinut. NJegov advokat, kolega iz stranke i prijatelj Nebojša Vlajić, međutim, demantuje te insinuacije. „Oliver svoje brige i strahove nije prenosio ni na članove porodice, ni na članove stranke, tako da zaista nisam upućen u to da je poslednjih dana bio zabrinut. Ništa mi nije rekao, iako smo bili u svakodnevnoj komunikaciji. Ne bih spekulisao oko toga ko je počinio ubistvo, ali očekujem da konačno budu preduzeti svi koraci kako bi se otkrilo ko je ubica. Znajući kako funkcioniše kosovska policija, ne verujem da će se to i desiti, ali najveća odgovornost je na Prištini i ovoga puta nemaju nikakav izgovor da ne sprovedu istragu i reše slučaj. Došlo je vreme da se ili utvrdi ko je ubio Olivera ili da se smene ne samo organi na severu Kosova, nego i u Prištini“, poručuje Vlajić. Doprinos Ivanovića rešavanju problema na Kosovu bio je formalan - kroz institucije Srbije, dok je bio na funkcijama na kojima je bio zadužen da brine o Srbima na KiM. Ali i neformalan, kroz građansku borbu i aktivizam, lični primer hrabrosti i istrajnosti i spremnosti da se o problemima sistematski i dugo razgovara do rešenja koje će trajati. Iako je, kako je nedavno kazao za NIN, zastupao kiparski model kao metodološki primer pristupa problemu, bio je spreman da učestvuje u svakoj vrsti razgovora o KiM. Poslednje promišljanje o kosovskom pitanju izlaže u emisiji Slobodno srpski sa Budimirom Ničićem u julu 2017. i poziva na strategiju obrazovanja mladih, podizanje što kvalitetnijih kadrova bez obzira na to kojoj partiji pripadaju, koji će svoje ličnosti formirati na KiM i raditi u interesu prostora na kome žive. Govoreći o Zajednici srpskih opština Ivanović pokazuje konstruktivnost i prema onima koji su ga opisivali paranoikom i doslednost u stavu da se mora sarađivati: „Srbi bi trebalo da sami krenu u proces formiranja te Zajednice, jer je očigledno da Priština to neće da uradi. Možda je prilika posle oktobarskih lokalnih izbora da se krene u to gde bi novoizabrani odbornici bili deo konstitutivne skupštine za formiranje Skupštine ZSO. Može se to zvati privremena skupština, možda će kasnije članovi te skupštine biti birani na posebnim izborima, ali u svakom slučaju sve počinje od toga. Oni koji izaberu skupštinu, biraće i predsednika, oni koji izaberu ta dva organa biraće i izvršni“, predlagao je Ivanović rešenje problema kojim je trebalo da počne, njegovom smrću odloženi, sastanak u Briselu. U kritici političkih protivnika Ivanović je davao primer demokratski vođenog dijaloga, nikada ostrašćen ni ličan. To potvrđuju i drugi političari sa Kosova poput Rade Trajković koja kaže da je on bio glas autentičnih Srba sa Kosova. „Uvek se trudio da nađe rešenje za probleme koje Srbi imaju. Bio je protivnik podele Kosova, iako je delovao na severu i verujem da su to dve najvažnije činjenice kada govorimo o njegovom političkom delovanju. Bio je hrabar i uvek je obesmišljavao napade i pretnje kojima je bio izložen zbog činjenice da je govorio o pravim problemima Srba na Kosovu, bez obzira da li se to što je govorio poklapalo ili nije sa onim što je u to vreme govorio zvanični Beograd“. Rada Trajković se ograđuje od razloga i motiva ubistva, ali upozorava na „sinhronizovani rad albanske i srpske mafije na Kosovu, koja prevazilazi etničke podele“. „Verujem da će ovim ubistvom težište sa Specijalnog suda koji je za Srbe izuzetno bitan, ne samo zbog procesuiranja ratnih zločina, nego i organizovanog kriminala, biti prebačeno na ubistvo Olivera Ivanovića. Srbi i na severu i na jugu već su u strahu od najava koje stižu od kosovskog premijera Haradinaja, da su legitimni pregovarači za njega Srpska lista odnosno Goran Rakić, a posebno Milan Radojčić koga međunarodna zajednica prepoznaje kao moćnog čoveka ovdašnjeg podzemlja. To šta se ovde dešava već je uplašilo i ućutkalo autentične Srbe, a ubistvo će na to dodatno uticati. Ako predsednik Aleksandar Vučić želi da relaksira odnose na Kosovu, moraće da izoluje Radojčića i omogući argumentovani dijalog. Bojim se da će ovo poslužiti da se optuži međunarodna zajednica, iako ni njih ne aboliram odgovornosti“, poručuje. Povodom ubistva oglasili su se bivši i sadašnji zvaničnici zaduženi za Kosovo, koji uglavnom nisu imali duha ni strasti kakva je nekonformistu Ivanovića održala u politici skoro dve decenije. A o kojoj je sam proročki nedavno zapisao: „Da sam birao samo bitke u kojima se dobijalo, verovatno se nikada ne bih bavio politikom. Živ sam i dalje – mrdam, dišem i nastavljam borbu. Jesu li živi oni koji nemaju više ni svoj stav, ni svoje ime, ni pravo na postupke, pa čak ni da slave u svoje ime, ali zato imaju tu fotelju? Neću i nemam pravo da klonem duhom, ni na sekund – jer je moja obaveza da budim Srbiju, a njihov izbor da je uspavljuju. Vostani Srbijo, davno si zaspala, u mraku ležala…“ Većina se nije setila ovih proročkih reči, ali makar na dan su na stotine njih ustali da širom Srbije za ovog retko poštovanog političara odaju poštu. Biografija Oliver Ivanović rođen je 1953. u selu Rznić kod Dečana. Završio je Mašinski fakultet u Kosovskoj Mitrovici i Ekonomski fakultet u Prištini. Do 1999. i dolaska međunarodnih snaga na teritoriju Kosova i Metohije bio je neaktivni član SPS-a, a iste godine je postao predsednik Izvršnog odbora novoformiranog Srpskog nacionalnog veća za severno Kosovo. Sa tog mesta smenjen je 2001, kada su vlade SRJ i Srbije formirale Koordinacioni centar za KiM i postavljen za šefa Službe za ekonomski razvoj i rekonstrukciju. Od 2008. bio je državni sekretar u Ministarstvu za KiM. Bio je član SDP-a, koja je prestala da postoji, a potom lider GI Sloboda, demokratija, pravda. Ivanoviću je 2005. podmetnuta bomba pod automobil, a 2017. mu je, pred lokalne izbore na KiM, zapaljen auto. Zajedno sa četvoricom Srba Ivanović je 2014. uhapšen pod sumnjom da je izvršio ratni zločin nad civilnim stanovništvom na Kosovu. Februara 2017. ukinuta mu je prvostepena presuda i naloženo ponovno suđenje, a od aprila 2017. pušten je da se brani sa slobode. Bio je oženjen i otac četvoro dece.