Predrag Lucić (1964-2018)

Tako je dobro ismevao budale, neponovljivo i nepotkupljivo, bio onakav kakav novinar mora i treba da bude. A onda umro 9. januara, u 54. godini života, Predrag Lucić, hrvatski reditelj, književnik i novinar, jedan od osnivača splitskog Feral tribjuna. Bio je svetlost fenjera u medijskom mraku regiona, a onda se ugasio, deceniju kasnije od svojih satiričnih novina. Beogradski đak Fakulteta dramskih umetnosti, položio je dva diplomska ispita, na pozorišnoj i radijskoj režiji, a „ostao apsolvent“, kako je autoironično isticao. NJegov pristup novinarstvu, „istinoljubiv, drčan i pošten“, po proceni drugih, nazvan je i „Smehom slobode“ u knjizi Borisa Pavelića o Feral tribjunu. Tu luču oslobođenja uma, Lucić je prenosio iz Nedeljne, preko Slobodne Dalmacije u sfere nezavisnog izdavaštva, izbegavajući prepreke režima, poput prelaska glasila u vlasništvo HDZ tajkuna. Potpirivao je slobodarski žar nastupima u pesničkom kabareu „Melodije Blijeska i Oluje“ sa Borisom Dežulovićem. Znao je da kaže da se „novine ne rade iz lagodnosti, iz optimalnih uvjeta, iz rezultata ispitivanja tržišta… već iz ludila koje je dokazano najpametnije pogonsko sredstvo“. Tog pogonskog goriva Luciću nije falilo, kao ni hrabrosti. Podsmevao se svakom ko išta znači, a greši, kako naslovima rubrika (Greatest Shits), tako i briljantnim tekstovima koji bi uvek iskakali iz šablona, što govori o njegovom talentu. Kao platformu lucidnog otklona od dnevnopolitičkog apsurda, pokrenuo je i uređivao Biblioteku Feral tribjun, objavljujući važna dela beletristike, poezije, esejistike, filozofije i publicistike. Izvan Ferala, objavljivao je vlastite pesničke, prozne i dramske tekstove. Umro je, a živeće još dugo u sećanju onih koje nikad nije izneverio humorom.