Nema prečice do uspeha

Suša, lošiji prinosi poljoprivrede i manja proizvodnja u energetici, bitni su razlozi zbog kojih je bruto domaći proizvod Srbije 2017. rastao po nižoj stopi od očekivanih tri odsto. Srbija se dosta oslanja na ta dva sektora, ali važno je to što je Vlada Srbije posvećena privlačenju novih investicija i u ostalim sektorima, kaže za NIN Kventin Roje, generalni direktor Delez Srbija. On smatra da Srbija prolazi kroz izazovan i složen proces transformacije poslednjih pet godina i veruje je da će naredni set reformi dovesti do bržeg rasta BDP-a. Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u prvih deset meseci 2017. veći je za 3,9 odsto u stalnim cenama nego u istom periodu 2016. Može li se iz toga izvući zaključak da je kriza definitivno prošla i za građane i za trgovce? Delez Srbija je ostvarila dobre rezultate u godini iza nas. Broj naših kupaca je porastao za četiri odsto, a prosečna potrošačka korpa povećana je za 2,5 procenata. To je veoma važno za nas jer pokazuje da su potrošači prepoznali naše svakodnevne napore da budemo bolje mesto za kupovinu, ali i bolji komšija za zajednicu u kojoj poslujemo. Supermarket Maksi je, po svim istraživanjima, radnja koju upravo kupci najviše preporučuju za svakodnevnu kupovinu. Prvenstveno zbog povoljnih cena, širokog asortimana i svežih proizvoda. I u 2018. nastavićemo da ulažemo u cene naših proizvoda. Možete imati najlepše radnje, ali ako nemate konkurentne cene, nećete biti relevantan igrač na tržištu. Da li je i to dokaz niskog standarda građana i hoće li povećanje penzija i plata u javnom sektoru „pogurati“ maloprodaju? Penzije i plate u javnom sektoru su nominalno porasle, ali primanja velikog broja penzionera i dalje nisu na visokom nivou. Oni ne razmišljaju o tome gde će letovati ili zimovati, već kako da zadovolje dnevne potrebe. Zato se Delez Srbija trudi da im ponudi kvalitetan i širok asortiman pristupačnih proizvoda svakog dana. U kojoj meri je nizak standard bio otežavajući faktor za uspešno poslovanje i razvoj i da li ste u takvim uslovima zadovoljni postignutim u 2017? Zadovoljni smo postignutim rezultatima, jer smo uspeli da zadržimo poverenje potrošača, da povećamo prodaju, izgradimo reputaciju, a pored toga nastavili smo i da se širimo na celoj teritoriji Srbije. Šta je kupcima u Srbiji donelo spajanje Deleza sa Aholdom pre godinu i po dana? Prvo, našim kupcima i njihovim porodicama obezbeđujemo veći izbor zdravijih namirnica. Osim toga povećali smo naše standarde društveno odgovornog poslovanja. Više od hiljadu tona hrane smo donirali samo u prethodnoj godini, a pred novogodišnje praznike smo obezbedili i robe u vrednosti od 120.000 evra za Crveni krst Beograda. Više standarde poslovanja prenosimo i na domaće proizvođače i trudimo se da zajedno radimo na tome da se razviju, ne samo kako bi zadovoljili više zahteve potrošača u Srbiji, već i da sutra lakše izvoze u zemlje članice EU. Da li ste se pokajali što ste došli u Srbiju, jer ste prodali biznis u Bugarskoj, BiH i Crnoj Gori, a jedno vreme se pričalo da razmatrate i mogućnost povlačenja iz Srbije? Ukoliko ste dovoljno veliki i ukoliko možete da obezbedite dobavljačima veliki plasman robe, to vam otvara dobru poziciju u razgovorima. Fokusirani smo na Srbiju u kojoj postižemo dobre rezultate, gde smo lider na tržištu sa preko 400 radnji i jedan od najvećih poslodavaca sa više od 12.000 zaposlenih. U narednom periodu nastavljamo da ulažemo u širenje maloprodajne mreže na domaćem tržištu. Delez je jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji, sa više od 12.000 radnika. Da li imate problema da nađete određene profile? Srbija ima odlične radnike i jako talentovane mlade ljude. U kontaktu smo sa Ministarstvom obrazovanja i fakultetima, nadamo se da će promene u obrazovnom sistemu pratiti potrebe privrede. Imamo poteškoće da pronađemo neke profile kao što su analitičari podataka, menadžeri maloprodaje, mesari, pekari, vozači viljuškara... Potrebno je razvijati moderne škole i fakultete sa specijalističkim kursevima, posebno u proizvodnji i prodaji hrane. Na domaćem tržištu ne dominiraju trgovinski lanci već male porodične radnje, STR. Koliko je još Srbija daleko od evropskog proseka po tržišnom učešću moderne trgovine i koliki problem u tom sektoru predstavlja siva ekonomija? Vlada nastoji da reguliše naplatu poreza i to je dobro. Taj novac se koristi za škole, bolnice, infrastrukturu... Istina je da je tržišni udeo STR oko 60 odsto, oni su našli svoje mesto na tržištu, ali je problem za Srbiju ako pravila nisu jednaka za sve i ako jedan veliki deo sektora u maloprodaji ne posluje u potpunosti po zakonu. Delez godišnje u budžet Republike Srbije samo po osnovu poreza i doprinosa uplati oko 50 miliona evra. Drugo, ono što danas vidim u Srbiji me podseća na ono što sam pre 15 godina video u Češkoj, koja je sada „zmaj“ Evrope i ima rast BDP-a od sedam odsto godišnje. Ako Srbija nastavi reforme, ona za 10 godina može postati „zmaj“ Balkana. To će zahtevati i promene mnogih navika, a jedna od njih je i plaćanje poreza. Svaki uspeh zahteva napor i ne postoji prečica do uspeha. U kojoj meri Delez sarađuje sa domaćim proizvođačima hrane, čija je konkurentnost na prilično niskom nivou? Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi. Da bi to iskoristila potrebno je da se radi sa domaćim farmerima. Mi uvek prvo tražimo partnera u lokalnim proizvođačima i dobavljačima. Spremni smo da im pomognemo da ispune visoke standarde kvaliteta i bezbednosti hrane. Jedan od primera je i porodica Matić, iz sela Saraorci kod Smedereva, koja za nas proizvodi paradajz. Ali mi ne možemo da rešimo problem svakog manjeg proizvođača. Potrebno je da se pomogne farmerima da se ukrupne, uđu u kooperative. Tu je jako važna uloga Vlade i Ministarstva poljoprivrede. Kakvo je vaše iskustvo sa robnim markama, jesu li potrošači reagovali onako kako ste očekivali i od čega zavisi uspeh sopstvene robne marke? Privatne robne marke su sve više trend na svetskom i evropskom tržištu. Kada ih kupci zavole onda se vraćaju u vaše prodavnice. Robne marke stvaraju poverenje i lojalnost potrošača. Veliko priznanje za našu robnu marku Premia jeste to što smo tri godine zaredom dobitnici nagrade Privredne komore Srbije „Najbolje iz Srbije“. To je potvrda da obezbeđujemo kvalitetan i zdrav proizvod po dobroj ceni. Kada imate sopstvenu robnu marku onda u potpunosti kontrolišete kvalitet i sastojke tih proizvoda, praktično pravite sopstveni recept i kupci to prepoznaju. Živimo u vremenu inovacija. Koliko su one bitne za trgovinu? U kojoj je meri u Srbiji zaživela kupovina preko interneta? Građani Srbije su veoma prisutni i aktivni na internetu, ali su i tradicionalno orijentisani. Na primer, za razliku od Japana gde to već funkcioniše, ovde ljudi neće lako prihvatiti da im robot seče meso u mesari. Naša je namera da sarađujemo isključivo sa domaćim IT startap firmama. Danas se mnogo govori o četvrtoj industrijskoj revoluciji, digitalizaciji. Mi smo investirali više od milion evra u onlajn platformu koja je efikasna i moderna. Ipak, svesni smo da će se glavni promet, posebno hrane, i dalje odvijati u radnjama. Zato će se u budućnosti digitalizacija povezati sa radnjom. Na primer, kada neko uđe u prodavnicu, biće detektovan i na mobilni telefon će dobiti najbolju ponudu za namirnice koje traži.