Fakultet za poštovanje, rezultati govore

Uz značajnu podršku Fabrike vagona Kraljevo, 1960. počeo je sa radom Centar za vanredne studije Mašinskog fakulteta Beograd u Kraljevu. Tada je u prvu godinu upisano 39 studenata. Ovaj datum predstavlja početak visokog obrazovanja u Kraljevu. Naredni period obeležen je razvojem metaloprerađivačke industrije kraljevačkog regiona. Ta činjenica je imala pozitivan efekat na rad centra pa je on, u toku školske 1975/76. godine, prerastao u Redovno odeljenje u Kraljevu, a 1987. Mašinski fakultet u Kraljevu ulazi u sastav Univerziteta u Kragujevcu, gde je i danas, kao jedan od 12 članova. Kako je 2012. akreditovan Zajednički studijski pro­gram osnovnih akademskih stu­dija građevinskog inženjerstva Mašinskog fakulteta Kraljevo i Fakulteta tehničkih nauka Novi Sad, fakultet je promenio naziv u Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu Uni­verziteta u Kragujevcu. Ove godine Fakultet je uspešno obeležio 57 godina univerzitetske nastave, 35 godina pravnog lica i 30 godina samostalnog rada. Ostvareni rezultati u nastavno-naučnom procesu, kadrovski potencijal i laboratorijska opremljenost potvrđuju da je ova, po mnogo čemu specifična visokoškolska institucija postala uzorna i efikasna - u radu sa studentima, saradnji sa privrednim subjektima i uvođenju novih usmerenja. Na rezultatima mogu joj zavideti i fakulteti sa dužom tradicijom. O radu, kadrovima, organizaciji nastave i o tome u kom pravcu će ići aktivnosti fakulteta priča dekan, profesor dr Mile Savković. „Nastava na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu odvija se na tri nivoa studija: osnovnim akademskim studijama, master i doktorskim akademskim studijama. Što se tiče mašinskog inženjerstva, osnovne studije traju četiri godine i njihovim završetkom stiče se 240 ESP bodova, kao i akademski naziv diplomirani inženjer mašinstva. Master studije traju jednu godinu i njihovim završetkom stiče se još 60 ESP bodova i akademski naziv master inženjer mašinstva. Doktorske studije traju tri godine i njihovim završetkom dobija se diploma doktora nauka iz oblasti mašinskog inženjerstva. Kada je reč o građevinskom inženjerstvu, osnovne studije traju tri godine i njihovim završetkom stiče se 180 ESP bodova i akademski naziv inženjer građevinarstva. Nakon završetka oni mogu nastaviti studije na nekom drugom građevinskom fakultetu. Praksa je pokazala da naši inženjeri studije nastavljaju u Novom Sadu na Fakultetu tehničkih nauka, a čak dvostruko veći broj njih sa treće godine prelazi na ovaj fakultet čim stekne uslov za upis četvrte godine, što ne čudi, jer se radi o zajedničkom studijskom programu. Iskustva koja imamo u radu na zajedničkom studijskom programu sa Fakultetom tehničkih nauka su jako pozitivna“, kaže Savković. Koja usmerenja postoje na studijskim programima? Na studijskom programu mašinskog inženjerstva postoje četiri modula: projektovanje u mašinogradnji, proizvodno mašinstvo, automatsko upravljanje, robotika i fluidna tehnika i kao četvrti, energetika i zaštita životne sredine. Studije građevinskog inženjerstva su zajedničke, a izbor modula se vrši upisom četvrte godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Koliko studenata upisuje fakultet i koje prednosti nudi budućim brucošima? Fakultet upisuje 100 studenata na studijskom programu mašinsko i 60 studenata na studijskom programu građevinsko inženjerstvo. Organizujemo besplatnu pripremnu nastavu iz matematike koja počinje u martu i traje do prijemnog ispita. Ta nastava je besplatna pa je pohađaju i srednjoškolci koji upisuju druge tehničke fakultete. Od pre dve godine, u cilju efikasnijeg studiranja, studente prve i druge godine delimo u manje grupe od po 15 i imenujemo rukovodioce tih grupa. Na ovaj način brže dobijamo povratne informacije od studenata na koje probleme nailaze, što nam omogućava da blagovremeno reagujemo, a sve u cilju povećanja kvaliteta i efikasnosti studiranja. Takođe, pre početka redovne nastave, brucošima se dve nedelje drže časovi vežbi srednjoškolskog gradiva iz matematike i fizike, čime se ujednačava nivo znanja. Od drugih fakulteta nas sigurno izdvaja i studentski dom sa restoranom u krugu fakulteta. Naime, za sve brucoše van teritorije opštine Kraljevo obezbeđen je smeštaj u studentskom domu, što ne može da ponudi nijedan drugi fakultet. Sve sobe su opremljene kupatilom, postoje besplatni internet i jedna velika čitaonica. Koliko studenata danas studira i kakva je prolaznost na fakultetu? Trenutno na teret budžeta Srbije studira ukupno 318 studenata, na svim nivoima studija, dok 304 studenta plaćaju školarinu. Posle nekoliko turbulentnih godina, može se reći da se ovaj broj studenata stabilizovao u poslednje četiri godine. Na master studijama studijskog programa mašinsko inženjerstvo diplomiralo je 27 studenata, što je i prosečan broj poslednjih godina, dok na studijskom programu građevinsko inženjerstvo u četvrtu godinu studija na Fakultet tehničkih nauka prelazi prosečno 15 studenata, pa se može reći da je efikasnost ujednačena na oba studijska programa. Na doktorske studije upisuje se pet studenata na teret budžeta Srbije i pet samofinansirajućih. U proseku imamo jednu do dve odbranjene disertacije u toku školske godine. Iako se mnogi fakulteti utrkuju brojem odbranjenih disertacija mi smo zadovoljni našim brojem, koji jeste mali, ali je ujedno i garant njihovog kvaliteta. Da li studenti učestvuju u razmeni sa studentima iz inostranstva? Razmena studenata i nastavnika sa zemljama EU se odvija u okviru programa „Erazmus +“, u kome Fakultet intenzivno učestvuje, šaljući nastavnike i studente u Italiju, Poljsku, Grčku, Rumuniju i Bugarsku. Imajući u vidu veličinu našeg fakulteta, može se reći da u razmeni učestvuje veliki broj studenata. Na njih i njihove rezultate smo ponosni, jer su pokazali da nimalo ne zaostaju za svojim kolegama iz mnogo većih evropskih fakulteta, ali zabrinjava što studenti završnih godina, koji su učestvovali u razmeni, posao nalaze u inostranstvu i to podstiče odliv visokoobrazovanog kadra iz naše zemlje. Da li imate odgovarajući kadar i kakvi su uslovi za organizovanje nastave? Trenutno imamo 31 nastavnika, 10 saradnika u nastavi i šest istraživača saradnika. To je sasvim dovoljno da pokrijemo nastavu na svim nivoima studija - studijski program mašinsko inženjerstvo pokriven je sa 95 odsto, dok je studijski program građevinskog inženjerstva zajednički u potpunosti pokriven. I doktorske studije su kompletno pokrivene, a čak 17 naših nastavnika ispunjavaju uslove za mentorstvo. Kvalitetno obrazovanje ostvaruje se zahvaljujući i značajnim prostornim i tehničkim resursima: dva amfiteatra i preko dvadeset učionica za nastavu i samostalno učenje studenata, biblioteka sa čitaonicom, moderno opremljene laboratorije, dve specijalizovane računarske učionice. Imamo i salu za prezentaciju diplomskih, master i dok­torskih radova, prostoriju za studentske aktivnosti, kafe-klub studenata, skriptarnicu za štampanje i prodaju nastavne literature. Fakultet raspolaže sa više od 4.000 kvadrata učioničkog i kabinetskog prostora. Kakve rezultate Fakultet postiže u naučnoistraživačkoj delatnosti? Naš fakultet je 2016. reakreditovan kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti u okviru tehničko-tehnoloških nauka – oblast mašinstvo. Fakultet je realizovao veći broj fundamentalnih, naučno istraži­vačkih i razvojnih projekata, finan­siranih od resornih ministarstava i nacionalnih agencija Republike Srbije, institucija EU, privrednih organizacija i kompa­nija. Ovaj rad se odvija u okviru deset naučnoistraživačkih centara i dve laboratorije. Zaposleni na Fakultetu trenutno učestvuju u 11 projekata koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a na četiri od ovih projekata rukovodioci su zaposleni na Fakultetu. Posebno želim da istaknem da je naš fakultet kao institucija nosilac jednog projekta iz programa Horizont 2020. Imajući u vidu veličinu Fakulteta ovo je izuzetan rezultat u naučnoistraživačkom radu. Koliko je učešće fakulteta u organizovanju naučnih konferencija? Naš fakultet je osnivač i organizator tradicionalne trogodišnje međunarodne naučne konferencije Heavy Machinery, koja je prošle godine održana po deveti put i na njoj su bila 193 učesnika iz zemlje i 68 iz inostranstva. Fakultet je i suizdavač nacionalnog naučnog časopisa „IMK-14 – Istraživanje i razvoj u teškoj mašinogradnji“, koji sufinansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije. Časopis je ušao u 23. godinu izdavanja, a kategorisan je kao časopis nacionalnog značaja (M52). Kojim putem će Fakultet ići u narednom periodu? Ubrzani tehnološki razvoj utiče na sve veću tražnju za inženjerima, zbog čega su ta zanimanja sve popularnija među mladima. Obrazovanje mora da prati tehnološki razvoj ali i zahteve koje postavlja privreda u okruženju. Takođe, za rešavanje savremenih inženjerskih problema neophodno je multidisciplinarno znanje, tako da budući inženjeri moraju da poseduju novi set veština i kompetencija. Iz tog razloga neophodno je izmeniti studijske programe, uvođenjem novih predmeta, modernizovati laboratorije i usavršiti praktičnu nastavu. Kako Fakultet za dve godine ide u redovnu akreditaciju neophodno je da izvrši modernizaciju tradicionalnih inženjerskih znanja koja treba da budu integrisana sa informaciono-komunikacionim tehnologijama. Dosadašnja praksa je pokazala da se naš „mali“ fakultet relativno lako transformisao u odgovarajućim okolnostima. Fakulteti ne smeju biti kočničari reformi i razvoja već njihovi nosioci. Inženjerstvo je motorna komponenta za ekonomski, privredni i svaki razvoj jednog društva i to ne smemo gubiti iz vida. Rezultati koje smo postigli obavezuju da se i dalje razvijamo i usavršavamo saglasno zahtevima privrede i društva. Mora se voditi računa o kvalitetu, koji mora da bude u ravni sa ostalim fakultetima u zemlji, ali i evropskim fakultetima slične veličine. Ko je dekan fakulteta Prof. dr Mile Savković diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Kraljevu, 1992. na smeru Teška mašinogradnja. U toku studija više puta je nagrađivan od strane Fakulteta i Univerziteta u Kragujevcu. Magistarske studije završio je 1996. na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Doktorirao na Mašinskom fakultetu u Kraljevu 2001. Na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, prošao je put od asistenta-pripravnika (1992) do redovnog profesora (2013). Mentor je jedne doktorske disertacije, dva magistarska rada i velikog broja master i diplomskih radova. Obavljao dužnost prodekana za izgradnju u jednom mandatu. Na mesto dekana Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu izabran je 5. decembra 2015