Utabanim stazama „vojvode od Meridijan banke“

Jeste li sumirali rezultate iz Davosa? Hoće li biti investicija? „Imao sam sastanke sa mnogim ulagačima, jedini cilj je bio da im stavim do znanja da Srbija želi da nastavi da sarađuje sa tim gigantima. I dobio sam uveravanja da će se njihovo prisustvo u Srbiji nastaviti.“ Ovo nije izjava predsednika Aleksandra Vučića. Ovo je u intervjuu za Večernje novosti u februaru 2009. godine izjavio tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić po povratku sa Svetskog ekonomskog foruma. Pre nego što je Aleksandar Vučić počeo da posećuje ovaj švajcarski zimski centar, Đelić je bio pasionirani učesnik ovog elitnog događaja, na kome se svake godine, krajem januara okupi svetski politički i ekonomski krem. U to vreme, Vučić nije imao previše razumevanja za Đelićeva januarska ekonomska hodočašća ka čarobnom bregu u Davosu, u kome je i Tomas Man smestio radnju svog čuvenog istoimenog romana. Tada verovatno nije mogao ni da nasluti da će za koju godinu krenuti utabanim snežnim stazama „Vojvode od Meridijan banke“, kako je u jednoj od skupštinskih rasprava u maju 2007. tadašnji generalni sekretar Srpske radikalne stranke nazvao Đelića. Vučić je kao poslanik SRS-a optužio visokog funkcionera DS-a da ima 10 odsto akcija Meridijan banke vrednih 11 miliona evra, kao i da to nije prijavio nadležnim institucijama. „Moja savest je čista, ja sam uspešan čovek. Voleo bih da mi ljudi ovde kažu: Bravo, Đeliću! To, Božo! Pokaži svima šta znači biti uspešan! Šta znači biti vojvoda i to vojvoda od finansija, svaka čast“, replicirao mu je Đelić. Nepunih osam godina od ove antologijske skupštinske rasprave Aleksandar Vučić u Davosu je gazio snežnu stazu i verovatno nije mogao da se ne seti kako je tim istim putem godinama pre njega tabanao Božidar Đelić. Ipak, u svojim dnevnicima iz ovog švajcarskog zimskog centra, evocirao je neke druge uspomene. „Kada stižeš u Davos, ne možeš da se ne setiš Čarobnog brega Tomasa Mana i njegovog Hansa Kastorpa, koji je, za razliku od nas, ovde stigao leti“, napisao je u januaru 2015. godine tadašnji predsednik Vlade u autorskom tekstu za Blic. „Stigao je, za razliku od nas, vozom koji se sve vreme peo do 1.560 metara nadmorske visine. I njega je, kao i našu malu delegaciju iz male Srbije, dočekao prizor sivog jezera i dugačkog, a opet nekako sitnog, zbijenog sela u Alpima“, dodao je tadašnji premijer. Koliko god se Đelić i Vučić politički razlikovali, obojica su od Svetskog ekonomskog foruma imali grandiozna očekivanja. I obojica su sa tog mesta, baš kao i mnogi drugi učesnici ovog događaja, davali pogrešne ekonomske prognoze. Zanimljivo je, na primer, kako u januaru 2007. godine Božidar Đelić nije video da će svetska ekonomska kriza već sledeće godine početi da trese globalnu privredu. „Atmosfera je ove godine pomalo šizofrenična“, napisao je Đelić u svom blogu za B92. „U ekonomiji i biznisu nikada nije bilo bolje, sve od formiranja Foruma pre tridesetak godina, ali u geopolitici i ekologiji su stvari mnogo komplikovanije.“ Vučić je, sa druge strane, iz Davosa pogrešno procenio kako će se kretati rast srpske privrede. U autorskom tekstu za sajt Svetskog ekonomskog foruma, objavljenom u januaru 2016. godine, tadašnji premijer prognozirao je kako će stopa privrednog rasta u Srbiji u narednom periodu iznositi četiri do pet odsto. Na kraju 2016. godine ona je dostigla svega 2,8 odsto, dok je prema proceni zvanične statistike na kraju prošle godine bila 1,9 odsto. Još jednu Vučićevu perspektivu iz Davosa izgleda da su zamutile švajcarske magle. „Srećem i stare prijatelje“, ovim rečima u januaru 2015. godine tadašnji premijer piše o susretu sa Li Kećijangom, kineski premijerom, koga opisuje kao zvezdu Davosa. „Za njim i za gostima iz Azerbejdžana bukvalno trče. Pare su na istoku, i tržište, i potrošnja, i opet - pare. Sve traje veoma brzo u Davosu. Krećemo da pravimo prugu? Da. I imamo je od oktobra 2017? Da, i dolazim na otvaranje. A ja sam presrećan“, napisao je tada Vučić kako su on i njegov kineski kolega postavili trasu za prugu Beograd – Budimpešta. I Đelić i Vučić su svoje prisustvo na ovom forumu objašnjavali time kako su neke investitore naveli na to da kasnije investiraju u Srbiju. „Inicijative pokrenute u Davosu poslednjih godina imale su odjeka u kasnijem periodu“, rekao je u januaru 2010. godine Božidar Đelić. Te godine on se spremao da deveti put u svojoj političkoj karijeri poseti Svetski ekonomski forum u Davosu. Nešto slično izjavio je prošle nedelje i Aleksandar Vučić. Napomenuo je da mnogi govore kako Davos „dođe i prođe“, a zaboravljaju da danas u Srbiji postoje dve nove fabrike, sa čijim predstavnicima je prvi put razgovarao baš u Davosu. „Tako će biti i ovog puta“, samouveren je bio Vučić, koji je tom prilikom najavio i da jedna velika fabrika stiže u Pomoravlje. Pažljivi hroničari onoga što se iz godine u godinu dešava u Davosu primećuju da su prognoze iz ovog švajcarskog zimskog centra možda zamagljene, ali se iz njega dobro vide svi naši kompleksi niže vrednosti. Pa je, iako ta diskusija uopšte nije mogla, poput svih dugih, da se prati uživo na sajtu Svetskog ekonomskog foruma u zvaničnom delu programa, iz kabineta predsednika Republike saopšteno kako je premijerka Ana Brnabić učestvovala u diskusiji „Novi lideri za Evropu“. Reč je o novoj grupi, koja je prošle godine osnovana pri Svetskom ekonomskom forumu, a čiji je zadatak da se, pre svega, fokusira na temu digitalizacije, a Brnabić je pozvana da bude njen član. Svojevremeno se na sličan način iz Davosa hvalisao Božidar Đelić. „Ovde sam došao i kao mladi globalni lider Foruma za godine od 2005. do 2010. To je sada grupa nekih 400 lidera mlađih od 40 godina (u momentu izbora) iz sveta biznisa, medija, nevladinih organizacija, politike“, napisao je Đelić u svom dnevniku iz Davosa za 2007. godinu. Ipak, kad se podvuče crta, nije loše da predstavnici naše delegacije budu deo ove velike globalne pričaonice. I to uprkos tome što Svetski ekonomski forum od 1971. naovamo nije predvideo nijednu veliku svetsku ekonomsku krizu. Nema ničeg lošeg u tome da naši državni zvaničnici budu na istom mestu zajedno sa najmoćnijim ljudima sveta. Pa makar ih samo sretali u prolazu. A bilans svake naše posete Davosu, uglavnom je isti. Naši zvaničnici obično više vremena provedu u publici, nego za govornicom. Predsednik Aleksandar Vučić ove godine slušao je izlaganje nemačke kancelarke Angele Merkel. Zanimljivo je da je Merkelovu iz publike 2007. godine slušao i Božidar Đelić. „Slušao sam Angelu Merkel na otvaranju, koja je, u svojstvu predsedavajuće EU i G8, dosta hrabro objasnila zašto je globalizacija u interesu Evrope i Nemačke, ali i celog sveta“, napisao je tada Đelić. I baš kao što je tadašnji potpredsednik Vlade medijima u ono vreme prosleđivao slike sa nobelovcem DŽozefom Stiglicom, tako su u etar protekle nedelje otišle fotografije na kojima se predsednik Aleksandar Vučić rukuje sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom ili sa američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom. Veče uoči izlaganja američkog predsednika Donalda Trampa, predsednik Vučić uživo se uključio u Dnevnik na nacionalnoj televiziji. „Očekuje se da se sutra sretnete sa američkim predsednikom, da li ste smislili kako ćete mu se obratiti“, pitala je novinarka RTS-a Vučića. Predsednik Srbije je rekao kako će mu se zahvaliti na ekonomskoj politici koju SAD vode, a koja za rezultat ima slabljenje dolara. „Oni to verovatno čine zbog sebe, jer tako stimulišu sopstveni izvoz. Ali nama to odgovara jer smanjuje naš javni dug“, rekao je Vučić. Do tog susreta, ipak, nije došlo, iako je Aleksandar Vučić sedeo u publici i slušao Trampov govor. Odmah nakon završetka izlaganja, američkog predsednika su organizatori izveli preko bine tako da nije bilo mogućnosti da se na marginama foruma rukuje sa svojim srpskim kolegom. Možda je zaboravljeno, ali upravo je na forumu u Davosu Božidar Đelić, koji je u januaru 2007. godine bio kandidat Demokratske stranke za premijera, tražio podršku za formiranje proevropske vlade. Izjavio je tada da je od evropskog komesara za proširenje Olija Rena dobio uveravanja da bi pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju mogli da počnu odmah po formiranju snažne i demokratske Vlade Srbije. Božidar Đelić tog proleća nije postao premijer, ali je, ipak, nešto kasnije penkalom ispisao svoje ime na dokument koji je Srbiji odškrinuo vrata ka Evropskoj uniji. I Aleksandar Vučić, koji je u Švajcarsku otputovao nekoliko dana nakon što je u Kosovskoj Mitrovici ubijen Oliver Ivanović, ove godine u Davosu nije mogao da pobegne od dnevnopolitičkih dešavanja. Sve i da na sastanku sa premijerom Albanije Edijem Ramom, ali i sa predsednikom privremenih institucija u Prištini Hašimom Tačijem nije bilo reči o ubistvu lidera Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“, kao i o nastavku pregovora između Beograda i Prištine, Vučića bi jedna scena sasvim sigurno trgla i mislima vratila u rodnu Srbiju. Bio je to trenutak kad je kanadski premijer DŽastin Trudo, tokom rasprave o položaju žena, prekrstio noge. Kad su se ispod nogavica na njegovim plavim čarapama ukazale žute patkice, predsednik Vučić sasvim sigurno bio je među iznenađenima u publici.