Lov na veštice ili lov na Mulera

Memorandum me u potpunosti oslobađa sumnje u istrazi, ali se lov na veštice nastavlja. Nije bilo nikakvog dosluha, ni opstrukcije… Ovo je sramota za Ameriku, napisao je predsednik SAD Donald Tramp na Tviteru posle objavljivanja republikanskog memoranduma u kome se FBI i Sekretarijat za pravosuđe optužuju za političku pristrasnost u istrazi o Rusiji. Dokument koji predsednik tumači kao oslobađajući, FBI je ocenio kao „pun nedostataka“, a demokrate kao „vađenje činjenica iz konteksta sa ciljem da se diskredituju istraga o Rusiji i FBI“. Četiri stranice podigle su veliku prašinu, a posledice još nisu jasne: hoće li, kao što konstatuje Foks njuz, „Votergejt u odnosu na ovo izgledati kao krađa ’snikersa’ iz prodavnice”; da li sledi ustavna kriza ili je ovo čisto političko pitanje bez pravnog epiloga. Šta je zapravo memorandum i šta u njemu tačno piše? Dokument, koji je bio poverljiv, beleška je republikanaca u Odboru za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma Kongresa o istrazi o Rusiji. Autor memoranduma je predsednik Odbora republikanac Devin Nunes, inače verni Trampov saradnik. Za njega je predsednik na Tviteru napisao da se „nada da će jednog dana biti priznat kao veliki američki heroj zbog svega što je morao da podnese“. Nunes se vatreno zalagao da se memorandum objavi, uprkos tome što je FBI, u veoma kratkom saopštenju, konstatovao da postoji „ozbiljna zabrinutost u vezi sa tačnošću dokumenta“. Ipak, primedbe FBI nisu značile mnogo, pošto konačnu odluku o skidanju oznake tajnosti sa nekog dokumenta donosi Bela kuća. Donald Tramp je 2. februara odlučio da se memorandum objavi, a prethodno je na Tviteru izneo svoje tumačenje onoga što u njemu piše: „FBI i Sekretarijat za pravosuđe vodili su politički pristrasnu istragu u korist demokrata, što do sada nije viđeno.“ U ovom dokumentu republikanci osporavaju osnov FBI i Sekretarijata za pravosuđe za prisluškivanje Trampovog saradnika iz kampanje Kartera Pejdža. Konkretno, FBI je od suda u oktobru 2016. tražio nalog za prisluškivanje Pejdža, biznismena sa interesima i kontaktima u Rusiji, zbog sumnje da radi za Kremlj. Po zakonu, FBI Sudu za nadzor stranih obaveštajaca (FISA) mora da dostavi dovoljno dokaza da osoba koju želi da nadzire radi za stranu vladu. Sporno je, navodi se u memorandumu, što je FBI kao „ključni osnov“ za prisluškivanje Pejdža dostavio „antitrampovski“ dosije čiju su izradu platile demokrate, saradnici Hilari Klinton. Autor tog dosijea je bivši britanski obaveštajac Kristofer Stil koji je, navodno, dobio 160.000 dolara da sakupi kompromitujuće informacije o Trampu. Da bi dokazali navodnu političku pristrasnost cele stvari, republikanci prilažu i deo svedočenja bivšeg drugog čoveka FBI Endrjua Mekejba da nalog za prisluškivanje Pejdža ne bi bio zatražen da nije bilo Stilovog dosijea. Detaljnije se osporavaju i Stilove kvalifikacije, kao i veze sa obaveštajnom zajednicom. Za informacije iznete na četiri stranice, demokrate i deo javnosti tvrde da su falične i svesno obmanjujuće. Šta je izostavljeno iz memoranduma? Najpre, da li je FBI, kada je tražio da prisluškuje Pejdža, sudu dostavio još neke dokaze sem „antitrampovskog“ dosijea i ako jeste, da li su republikanci imali uvid u te dokumente. Met Olsen, pravni analitičar ABC njuza podseća da, kada traže takve naloge, obaveštajne agencije moraju sudu dostaviti dokaze iz više različitih izvora, koje su proverili i agenti i advokati. FBI je saopštio da ozbiljno shvata obaveze prema FISA i da u tom procesu sve poteze agencije nadgledaju profesionalci. Iz memoranduma je izostavljen i podatak da su „antitrampovca“ Kristofera Stila pre demokrata angažovali Trampovi republikanski protivnici za isti posao - sakupljanje prljavština o Trampu, podseća Nacionalni javni radio NPR. U memorandumu se pominju i bivši direktor FBI DŽejms Komi, bivši drugi čovek te agencije Endrju Mekejb i aktuelni zamenik sekretara za pravosuđe Rod Rozenstajn, ali se ne navodi jesu li oni, i po kom osnovu, prekoračili svoja ovlašćenja. Od pomenute trojice, oglasio se samo Komi koji je tvitovao da je „memorandum nepošten i obmanjujući, da je narušio poverenje u istragu i obaveštajne agencije, pokvario odnos sa FISA“. U memorandumu se nigde ne pominje ni Robert Muler koji vodi istragu o ruskoj umešanosti u američke izbore. Ono što nigde ne piše, ali se čita između redova je Trampova namera da memorandumom opstruiše istragu o Rusiji, na šta ciljaju demokrate i neki mediji, što, tvrde, nije nemoguće s obzirom na prethodne poteze predsednika. Tramp je otpustio direktora FBI DŽejmsa Komija, spekulisalo se nekoliko puta da isto čeka i Roberta Mulera, a drugi čovek FBI-a Endrju Mekejb podneo je ostavku 29. januara između ostalog i zbog navodnih pritisaka iz Bele kuće. Vašington post prenosi da je memorandum u stvari trebalo da bude okidač za otpuštanje zamenika sekretara za pravosuđe Roda Rozenstajna, koji nadgleda Mulerovu istragu i podseća da je predsednik taj sekretarijat ranije kritikovao jer nije dovoljno lojalan. Ipak, kada su ga novinari pitali da li će otpustiti Rozenstajna, Tramp je odgovorio: „Vi to utvrdite.“ Pojedini republikanci u Kongresu insistiraju na tome da istraga o Rusiji treba da se nastavi bez obzira na memorandum, dok su se neki i distancirali od tog dokumenta. Sada su na potezu demokrate – Odbor za obaveštajna pitanja u Kongresu je jednoglasno odobrio da se i njihov memorandum objavi, a to sada treba da odobri i Bela kuća. Iz Bele kuće se nije čuo stav o tome, ali jeste o vodećem demokrati u Odboru za obaveštajne poslove Adamu Šifu: Donald Tramp je na Tviteru napisao da je Šif „jedan od najvećih lažova u Vašingtonu“. Šta su nakon svega posledice memoranduma? Nacionalni javni radio NPR podseća da je Mulerova istraga o Rusiji mnogo opsežnija i veća od republikanskog dokumenta: bliski Trampovi saradnici Majkl Flin, Pol Manafort, Rik Gejts i DŽordž Papadopulos već su optuženi ili su priznali krivicu. Robert Muler takođe nije rekao da će obustaviti dalju istragu. Ali, memorandum je naštetio nečem drugom. Poverenje Amerikanaca u FBI i Sekretarijat za pravosuđe je smanjeno. Vašington post podseća na istraživanje Galupa iz decembra 2017, koje je pokazalo da 49 odsto republikanaca misli da FBI radi dobro, što je pad u odnosu na 2014. kada ih je bilo 62 procenta. Među demokratama, 69 odsto pozitivno ocenjuje FBI, što je porast u odnosu na 60 procenata iz 2014. godine. Narušen je i kredibilitet istrage o Rusiji. Demokrata u Odboru za obaveštajne poslove Adam Šif kao opasnost ističe i to što potencijalni svedoci u istrazi neće želeti da govore zbog straha od narušene privatnosti. Na to upozoravaju stručnjaci i kada je reč o informacijama koje druge obaveštajne službe dele sa SAD. Predsednik Donald Tramp se ni na šta od toga nije osvrtao, ali se na Tviteru dan posle objavljivanja memoranduma pohvalio podacima agencije za istraživanje javnog mnjenja „Rasmusen“, prema kojima mu je rejting najviši od izbora – 49 odsto.