Politika bez konkurencije

Iza rogobatnog naslova „Analiza uslova konkurencije na tržištu distribucije medijskih sadržaja“ krije se zapravo reakcija Komisije za zaštitu konkurencije na povećanje cene kablovske usluge SBB-a, koju je ovaj operater najavio početkom decembra prošle godine, a počeo da primenjuje prvog dana ove. Iako Komisija, kako je rečeno NIN-u, analizira celokupno tržište, odnosno sve distributere kablovske televizije, povod je izostanak adekvatnog objašnjenja SBB-a o razlozima zbog kojih je cena njihovih usluga povećana. U pitanju je, kako kažu, predistražni postupak pokrenut kako bi se ustanovilo da li je ovaj kablovski operater zloupotrebio dominantan položaj na tržištu Beograda, pošto mu je Komisija prethodno, marta prošle godine, odobrila tek uslovno koncentraciju, odnosno kupovinu drugog i manjeg konkurenta, IKOM-a. SBB se tada obavezao da će tamo gde se njegovi poslovi poklapaju sa IKOM-ovim, odnosno tamo gde postoji preklapanje kablovske infrastrukture dojučerašnjih konkurenata, omogućiti nekom trećem učesniku da uđe na tržište, ali i da će naredne dve godine svako poskupljenje svojih usluga morati da opravda Antimonopolskoj komisiji. Prema podacima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) za treći kvartal 2017. SBB je svakako najveći distributer kablovske televizije i njegovo tržišno učešće je 48 odsto, bez IKOM-a, odnosno 54 odsto zajedno sa njim, dok njihov najveći konkurent Telekom Srbija zauzima, mereći brojem korisnika, 25 odsto srpskog tržišta kablovske televizije. Telekom i SBB najveći su takmaci i na tržištu interneta, onog fiksnog, s tim što u tom domenu Telekom prednjači sa 45 odsto tržišnog udela, dok SBB zauzima 28 odsto tržišta bez IKOM-a, odnosno 32 odsto sa njim. A ako se ispostave tačnim višemesečne spekulacije o skoroj prodaji norveškog Telenora upravo američkom investicionom fondu KKR - vlasniku regionalne Junajted grupe, u čijem sastavu je i SBB, ali i nekoliko televizijskih stanica i kanala u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji - tržišna koplja bi Telekom i SBB mogli uskoro lomiti i na polju mobilne telefonije, a time i mobilnog interneta. Nagađanja da državnom operateru stiže sveža konkurencija traju mesecima, ali ih je poslednjih nedelja podgrejala informacija plasirana iz centrale Telenora u Oslu, o „netraženoj ponudi koju je ova multinacionalna kompanija dobila za prodaju svog biznisa u Mađarskoj, Srbiji, Bugarskoj i Crnoj Gori“, koja se trenutno analizira. Rezultati te analize, kako je saopšteno, mogli bi biti poznati krajem ovog kvartala, odnosno početkom aprila. I mada nema nikakve zvanične potvrde, mediji uveliko spekulišu da je ponuda stigla upravo od američkog KKR-a, čija je strategija širenja, doduše, ne u oblasti mobilne telefonije, već interneta, kablovske televizije i medija, neko vreme vidljiva u ovom regionu. Osim SBB-a i Telemaha, dva vodeća kablovska operatera u Srbiji i Bosni i Hercegovini, Total TV-a i Net TV plusa, kao i regionalne TV stanice N1, većinskog udela u Grand produkciji Saše Popovića i Lepe Brene, Sport klub kanala, kao i dečijih programa Ultra, američki KKR je jesenas kupio i najgledaniji hrvatski kanal Nova TV, ali i neke televizijske programe u Sloveniji. Fond koji se povezuje sa bivšim direktorom CIA Dejvidom Petreusom, pominjao se svojevremeno i kao kupac biznisa grčke Antena grupe, koja u Srbiji poseduje dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, Prvu srpsku televiziju i nekadašnji B92, a sada O2, kao i nekoliko kablovskih programa. KKR je, navodno, spreman da za kupovinu Telenora plati dve milijarde evra, što pojedini analitičari smatraju premalom cenom, uzimajući u obzir i trenutnu vrednost Telenora na ovim tržištima, ali i cenu od gotovo 1,6 milijardi evra, koju je ova kompanija platila državi Srbiji kada je pre nešto više od 10 godina kupovala tadašnji Mobtel. Analitičari sa kojima je NIN razgovarao kažu da Telenor u Srbiji trenutno vredi oko 1,3 milijarde evra, te procenjuju da u pominjane dve milijarde verovatno ne ulazi Telenorov biznis u Mađarskoj. Razloge za odluku da proda svoj biznis u ovom delu Evrope, nalaze u činjenici da ova kompanija u poslednje vreme stagnira ili raste po stopi od oko jedan odsto, što potvrđuju i podaci o poslovanju za 2017, objavljeni na njihovoj internet adresi. „Podaci o poslovanju u prošloj godini pokazuju da je Telenor u Srbiji i Crnoj Gori, pošto se to gleda kao jedno tržište, ostvario profit od 418 miliona evra, odnosno da je zabeležio rast od 1,8 odsto. Ipak, analizirajući tržište telekomunikacija, vidi se da Telenor nije rastao tempom kojim je raslo tržište nego manje, pa se da pretpostaviti da je on na ovim tržištima dostigao svoj maksimum i da već pokazuje stagnaciju ili mali rast“, kaže za NIN Dragovan Milićević, vlasnik konsultantske kuće ADM konsalting. Poredeći poslovanje Telenora na različitim tržištima vidi se i da je broj pretplatnika u Srbiji i Crnoj Gori smanjen za 135.000 tokom prošle godine, odnosno da je baza pretplatnika manja za oko pet odsto, dok je, primera radi, u Bangladešu ona povećana za 13 procenata. Upravo takvi podaci govore u prilog tezi Nenada Gujaničića, analitičara brokerske kuće Momentum sekjuritis, da Telenor više nema šta da dobije na ovim tržištima, te da se verovatno okreće Aziji i Africi, gde mu je garantovan brži rast. Komentarišući izjavu resornog ministra Rasima LJajića, da bi prodaja Telenora potvrdila da je Srbija stabilno tržište i dobro poslovno okruženje, Gujaničić kaže: „Rano je za takve ocene, ali očigledno je da je Telenor udario u plafon, što se tiče ovih tržišta, baš kao i druge telekomunikacione kompanije. Ovo možda jeste stabilno tržište i zadovoljavajuća konkurencija, ali životni standard građana je nizak i ne nudi dovoljno prostora za dalje širenje i investicije u unapređene tehnologije i usluge“. I brojke govore da je Telenor, sa trenutnim tržišnim učešćem od 31 odsto, u oblasti mobilne telefonije, poslednjih nekoliko godina lagano gubio utakmicu. Podaci RATEL-a svedoče da je u odnosu na ukupan broj korisnika mobilne telefonije, Telenor 2012. zauzimao 33,9 odsto tržišta, da bi se četiri godine kasnije njihov udeo smanjio na 31,2 odsto. Razlika je još veća kada se poredi ukupan odlazni saobraćaj, odnosno pozivi, jer je po ovom osnovu u istom periodu učešće Telenora palo sa 40,7 na tek 33,8 odsto. Istovremeno, oba njihova direktna konkurenta, i Telekom i VIP, povećavali su svoj udeo na tržištu. Sagovornici NIN-a slažu se da bi američki investiconi fond KKR mogao biti logičan kupac Telenorovog biznisa u ovom regionu, jer kao ozbiljan učesnik na tržištu interneta i kablovske televizije, stiče priliku da sinergijom svojih biznisa u svim oblastima komunikacija, postane ključni igrač na ovim tržištima. „NJihova strategija mogla bi biti lagano osvajanje tržišta, odnosno dominantnog položaja na tržištu i igra praktično na ivici tog noža. Verujem da KKR, ukoliko se ispostavi da je on kupac, neće imati problem da dobije dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije da kupi Telenor, jer u oblasti telekomunikacija nema narušavanja tržišne utakmice, ali šta će se posle dešavati, kada se ti biznisi preklope i spoje, videćemo. Ne bi bilo iznenađenje da oni polako postanu ključni igrač i da postepenim povećanjem cena, u situaciji slabe konkurencije, zapravo vide svoju najveću šansu. Pogotovo što nasuprot sebe imaju državni Telekom, kompaniju koja takođe ne može da se pohvali naročitim rastom, a ako nastavi da funkcioniše sa svim neracionalnostima koje ima, tek u budućnosti neće moći da bude ozbiljan konkurent“, kaže Gujaničić. I Dragovan Milićević smatra da Telekom ima problema unutar svojih redova, te da mu se može obiti o glavu činjenica da najveći deo ostvarenog profita mora da uplaćuje u državni budžet, umesto da investira, kako bi i nadalje ostao konkurentan. „Ima razloga i za i protiv privatizacije Telekoma, a čini mi se da će se odluka donositi u zavisnosti od toga da li je državi potreban novac od njegove prodaje ili ne, umesto da se ta odluka donosi na osnovu nekih drugih parametara. Vidljivo je, čini mi se, da je SBB sve jači konkurent u oblasti distribucije interneta i kablovske televizije, te ako ne bude neke ozbiljne strategija razvoja Telekoma, on će lagano gubiti ovu tržišnu utakmicu“, upozorava Milićević. Telenorova konkurencija u Srbiji zasada ćuti, baš kao što ni iz kompanije koju javnost nudi na prodaju, ali ni iz tabora najviđenijeg kupca za sada nema zvaničnih potvrda da se pregovori o kupoprodaji vode, a ni koliko su odmakli. To što ni Rasim LJajić, ministar za trgovinu, turizam i telekomunikacije ne zna ništa o prodaji Telenora, odnosno što tvrdi da su mu u kompaniji Telenor rekli „da nisu tačne informacije o njihovom preuzimanju od strane jednog operatera koji ovde već posluje“, takođe ništa ne znači. Običaj je u biznisu da se informacije o prodaji kriju do poslednjeg trenutka, pa se tako do samog kraja nije zvanično znalo ni da kompanija Telenor pregovara o prodaji prve mobilne banke na srpskom tržištu, koju su osnovali tek pre nešto više od tri godine, a pokušaj da je prodaju stopirala je Narodna banka Srbije u trenutku kada se činilo da je sve već gotovo. Šta će o prodaji Telenora KKR-u, ako se ta informacija ispostavi tačnom, reći u Komisiji za zaštitu konkurencije, a šta u okviru pregovora o poglavlju posvećenom politici konkurencije, u sklopu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, kada i ako za to dođe vreme, zavisiće očigledno od namera koje pokaže budući kupac. A nagoveštaj bi, možda, mogla dati i ova aktuelna analiza tržišta pomenuta na početku teksta. Rampa za prodaju Telenor banke Uporedo sa talasom spekulacija o prodaji Telenora u regionu, stigla je i informacija da NBS nije odobrila bugarskom fondu River stiks kapital da kupi 85 odsto kapitala Telenor banke u Srbiji, iako je dogovor između kupca i prodavca postignut jesenas. NBS je šturo saopštila da kupac ne ispunjava „uslove utvrđene propisima u Srbiji“. Elvin Guri, vlasnik fonda, negirao je da se iza njega krije kapital KKR-a, a šta su tačno razlozi zbog kojih mu nije dozvoljena kupovina, NBS nije saopštila. Za analitičare prodaja 85 odsto Telenor banke zapravo je nagoveštaj njihovog definitivnog izlaska sa ovog tržišta, ili jasan pokazatelj neuspelog eksperimenta koji su promovisali pre samo tri godine, kada su osnovali prvu mobilnu onlajn banku na tržištu Srbije, preuzimanjem postojeće KBC banke i investiranjem 40 miliona evra u internet bankarstvo.