Negiranje genocida

Da su poljske vlasti želele da zabrane upotrebu fraze „poljski logori smrti“ kao istorijski falsifikat koji vređa dostojanstvo poljske nacije, mogli su to vrlo lako da učine: trebalo je da frazu „poljski logori smrti“ unesu u tekst novog zakona. Ali one to nisu učinile. I to nije posledica previda. Prvi nacrt zakona sačinjen je pre dve godine, i njegovi autori su dobili dovoljno povratnih informacija da su mogli da shvate kako tekst zakona treba da bude preformulisan, a njegova navodna svrha eksplicitno navedena. Da su tako postupili, niko im ne bi ni reč rekao. Svi objektivni i dobro informisani ljudi znaju da su logore za istrebljenje na poljskoj teritoriji uspostavili i njima upravljali Nemci. Umesto toga, cilj uvođenja ovog zakona koji je progurala vladajuća stranka Pravo i pravda bio je mnogo ambiciozniji nego što poljske vlasti priznaju. Namera je bila da se falsifikuje istorija Holokausta. Poljske vlasti žele da uguše svaku debatu o umešanosti mnogih Poljaka u progon njihovih jevrejskih sugrađana. One to čine zabranjujući svako pominjanje takve umešanosti koje je „u suprotnosti s činjenicama“. A one će, naravno, biti te koje će odlučivati o tome šta su činjenice. Prema ovom zakonu, bukvalno svaki Jevrejin iz Poljske koji je preživeo Holokaust mogao bi da bude sudski gonjen. Pročitao sam na stotine i stotine svedočenja preživelih. Ne sećam se nijednog u kome Jevrejin o čijem je svedočenju reč u njemu nije pomenuo primere izdaje, ucena ili denuncijacije koje su počinili njihovi poljski sunarodnici, pre nego što su konačno naišli na neku dobru osobu koja im je pomogla da prežive. Dan nakon što je poljski Sejm usvojio zakon - da bude još gore, sve se dešavalo pred Međunarodni dan sećanja na Holokaust - naslovne strane izraelske štampe bile su prepune svedočenja preživelih i članova njihovih porodica. Jevreji se ponovo osećaju ugroženim, a životne priče onih koji su preživeli Holokaust sada od njih prave mete poljske vlade.