Kosovo kao „dotično područje“

U besomučnoj verbalnoj trci da se dođe do političkog perpetuma mobile, rešenja u kojem bi Kosovo bilo nezavisna država, i u isto vreme, sastavni deo Srbije, nema važnijeg domaćeg političara koji se ovih dana bavio ovom temom, a da nije bar jednom, u različitom kontekstu i sa različitim vrednosnim predznakom, nije pomenuo model „Dve Nemačke“. Nakon što su Amerikanci, ali ne samo oni, odbacili „razmenu teritorija“, kao još jednu u nizu ideja, na stolu je, bar u nekim nacionalističkim krugovima, „zamrzavanje konflikta“. Ni to, izgleda, nije baš ozbiljno shvaćeno u međunarodnoj zajednici jer, kao što je objasnio dr Ivan Milenković, to suviše miriše na stendbaj aranžman tipa da mi (i Rusi) malo ojačamo, pa onda jednim malim ratom povratimo izgubljeno. Dakle, ipak, „Dve Nemačke“. Uz časne izuzetke, većina svodi ovaj dokument na pitanje eventualnog članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama, a radi se o dokumentu nimalo jednostavnog sadržaja, a još manje, po principu copy-paste, primenjivom sporazumu. „Ugovor o osnovama odnosa između Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike“, potpisan je 21. decembar 1972. Ima samo 10 članova, ali ono što je najvažnije, bar za Srbiju, jeste činjenica da su Egon Bar i Mihael Kol potpisali sporazume između dve suverene države, u kojima žive pripadnici istog naroda. I ne samo to. Na samom početku dokumenta jasno se kaže da će „Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika razvijati normalne dobrosusedske međusobne odnose na osnovama ravnopravnosti”. U članu 3. se precizira šta to praktično znači. „Shodno Povelji UN, Savezna Republika Nemačka i Nemačka Demokratska Republika će međusobna sporna pitanja rešavati isključivo mirnim sredstvima i uzdržavati se od pretnji silom ili od primene sile. One potvrđuju nepovredivost međusobnih granica sada i ubuduće, i obavezuju se na neograničeno poštovanje svojih teritorijalnih integriteta”, navodi se u sporazumu. “Ugovor o osnovama odnosa između Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike“ je, dakle, utemeljen na usaglašenim stavovima o dve države („Dve Nemačke“), nepovredivosti granica i poštovanju teritorijalnog integriteta. Upravo suprotno od politike koju javno zastupa Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. Dr Verner Vajdenfeld, profesor emeritus političkih sistema i evropskog ujedinjenja na univerzitetu „Ludvig Maksimilijan“ u Minhenu međutim, smatra da je dogovor između Srbije i Kosova moguć upravo na osnovama modela „Dve Nemačke“. On ima i praktične savete koji se svode na to da se ide korak po korak, uz zaobilaženje onih tema oko kojih je očigledno da ne postoji obostrana saglasnost. Kao primer, navodi manje poznat „Sporazum o Berlinu”, dokument koji je nižeg ranga i čiji je cilj bio da olakša život stanovnicima Istočnog i Zapadnog Berlina u uslovima postojanja Berlinskog zida i brojnih procedura koje su otežavale komunikaciju često i između članova istih porodica. „Sovjetski Savez je tada hteo da potpiše sporazum samo o Zapadnom Berlinu, jer je Istočni Berlin bio glavni grad DDR. Zapadne sile su smatrale da se može sklopiti samo sporazum o čitavom Berlinu, a ne o Zapadnom Berlinu. I šta su na kraju uradili? Napisali su: ovaj sporazum važi na „dotičnom području“. Dakle, nije definisano gde tačno važi. rekao je, između ostalog, dr Vajdenfeld za Radio Dojče Vele. Dakle, evo barem jednog praktičnog predloga: Kosovo kao „dotično područje“. U ovakvoj konfrontaciji i odsustvu rešenja, možda i nije loše. Za početak.