Šifra 297

Ah, kako sam se obradovao što je Dačić iz Burundija doneo protestnu notu u kojoj se burundijska država odriče priznavanja Kosova! Zapevao sam, iz sveg glasa, „Miljacku“! A i moj Alek počeo da hapsi „foke“ i ostale američke životinjice, ali, avaj, odmah ih je vratio senatoru Ronu DŽonsonu. Zauzvrat, senator je obećao da će nas Ameri pogurati da uđemo u Evropu do 2025. godine. Ali, šta to vredi kada nemački istoričar Herbert Ilig, tvorac teorije „fantomskog vremena“, tvrdi da smo, tek, u 1720. godini!? Ispada, bre, da ćemo čekati 300 godina da uđemo u Evropsku uniju!? Dobro, šta je, tu je! Nema se, jelda, kud! A one koje izdaje strpljenje, podsećam da smo od Kosovskog boja do Berlinskog kongresa (876. g.) čekali 400 godina da uđemo, kao kraljevina, u Evropu. Ko čeka, taj dočeka. A ko ne dočeka znači da mu je loša karma... Herbert Ilig je još 1991. godine u knjizi Hipoteza fantomskog vremena ustvrdio da je „gregorijanski kalendar laž“ i da je „dobar deo srednjeg veka izmišljotina“! Naime, papa Silvester Drugi i Oto Treći, car Rimskog carstva su se sastali sa Konstantinom Sedmim, carem Vizantije. Ova tri moćnika, tvrdi Ilig, dogovorila su se da „izmene postojeća istorijska dokumenta“ i, čak, „stvore lažne istorijske događaje, pa i istorijske ličnosti“! Tako ispada da mnogi vladari nisu ni postojali, pa ni Karlo Veliki, čuveni franački kralj!? Prema Iligu, kroz manipulacije i falsifikovanja, izmišljeno je i dodato evropskoj istoriji, tačno, 297 nepostojećih godina! I dr Hans Urlih Niemis objavio je 1995. godine članak u kome tvrdi da „rani srednji vek nije nikada postojao“!? I on dokazuje da je od 1. do 1500. godine umetnuto oko 300 godina! Kritičari teorije „fantomskog vremena“, pak, kažu da bi se dokazi falsifikovanja videli u – zvezdama. Oni navode da Plinije pominje pomračenje Sunca iz 59. godine stare ere i to se slaže sa današnjim zvaničnim datumima, to jest, da smo u 2018. godini. Ali, ruski akademik Anatolij Fomenko, inače, astrofizičar, prvi je dokazao da su falsifikatori istorije, vešto i pažljivo, ubacivali, i to u više navrata, po 297 godina da se „ne povredi kretanje zvezda na nebu“ te da poverujemo da smo, zaista, u 2018. godini. A bojim se da smo, po Fomenku, danas, tamo negde u 10. ili 11. veku, pa nam do ulaska u Evropsku uniju treba i hiljadu godina. E, to bi, već, bilo malo mnogo! Nego, odem na suva vesla u vračarskom parkiću. Znam dok veslam šire mi se pluća i do mozga će mi stići više kiseonika, a onda će, valjda, i meni da padne na glavu ona NJutnova jabuka. Ovog puta umesto za Hiperboreju, veslam ka Egejskom moru. I nisam, bre, Moravom stigao ni do Stalaća, a po glavi mi se mota Kleopatra! Prekinem veslanje pa zovem Bilju da mi javi na mobilni Kleopatrine i Aleksandrove godine rođenja. I šta se pokaže, brale!? Između ovo dvoje je, šatro, onih 297 godina! U tih 297 godina smestili su, pak, „fantomsku“ dinastiju od četrnaest Ptolomeja i sedam Kleopatri! A sve da bi sakrili da je Kleopatra Aleksandru rodila prestolonaslednika Isusa, šatro, „Cezariona“. Klikćem od sreće na suvim veslima, jer, priznaćete, otkriće mi je za Nobela! A mlade mame sklanjaju decu iz parkića jer misle da sam pošandrcao. Na sve to mi moja Crna kaže: „Jaoj, i ja sam se oduševila što se Burundi opasuljio! Nego, brine me što je tvoj Alek, tek tako, pustio one ’foke’ i neke druge američke životinjice koje, čujem, ubijaju ne samo ljude, već, jedu i mačke. Inače, videćeš, očas će proći trista godina, koliko nas deli od Evropske unije. Sve je lakše kada znaš za šifru 297.“