Vlast upakovana u nacionalne interese

To je već folklorni običaj da u izbornoj godini u BiH emotivna temperatura naglo poraste, ali ovog puta je počelo baš rano i prežestoko – redovni opšti izbori su tek u oktobru, a država i njeni glavni politički igrači su već početkom godine postali predmet analiza vodećih svetskih listova u stilu „sprema li se rat“ i slično. Utisak je da junačenja lokalnih političara više brinu svetsku nego domaću javnost, mada i na domaćem terenu, pre svega u kućnim i kafanskim analizama, ima sve više pitanja „dokle su ovi spremni da idu u borbi za vlast“? Dabome, „linija vatre“ i ovog puta su međunacionalni odnosi i nacionalni interesi. Da li zbog različite optike, ali utisak je iz ovdašnje perspektive da se u tim svetskim analizama neki lokalni događaji i potezi predimenzioniraju, da im se pridaje znatno veći značaj nego što realno imaju. Svet se za ovdašnje prilike zainteresovao već početkom godine kada je Milorad Dodik na obeležavanju Dana RS, ko zna čime motivisan, dao veći značaj grupi živopisnih likova iz organizacije Srbska čast nego mnogim pristojnim i zaslužnim građanima ovog entiteta. Nije uspeo nikog da impresionira, niti da dokaže da je jak i mističan, već ga je zabolela glava i kažu da se gorko pokajao, jer su kasnije i neki redovni poslovi postali sumnjivi. Kao, recimo, nabavka naoružanja za policiju. Policija RS ima naoružanje staro nekoliko decenija, tek svaki deseti od 5.300 policajaca trenutno ima dugu cev. Još pre dve i po godine donesena je odluka o nabavci 2.500 pušaka, čime bi tek svaki drugi policajac imao dugu cev. Nabavka se otegla jer je takva procedura u pribavljanju saglasnosti – čak pet odluka i saglasnosti potrebno je sa nivoa BiH. I sad kad su svi papiri pribavljeni, kad je ugovor o nabavci potpisan, počela su pisanja i optužbe „ko se sprema za rat“. Tu zaista nema ništa sporno, jer u drugom entitetu, Federacija BiH, čak i neki od 10 kantona dali su više novca za nabavku opreme i naoružanja. Cela stvar je, izgleda, stavljena u kontekst ovdašnjih opštih prilika i redovan posao, koji bi u drugim okolnostima ostao neprimećen, sada je predimenzioniran. Kao što je to i centar za obuku ovdašnje policije. Naime, jedna bivša vojna kasarna u blizini Banjaluke se preuređuje za taj centar, ali kao da se pravi vojna baza svetskog značaja. Spekulacije su da će to biti „novi ruski centar“ ili „centar za nove Dodikove oružane snage“, a reč je samo o uobičajenom poligonu za uvežbavanje policije. Sve to, ipak, privlači pažnju sveta i dovodi se u kontekst omiljenih Dodikovih izjava, koje vrti iz dana u dan, ali to predimenzioniranje, smatraju obavešteni, nije bez neke logike. To treba, veruju, razumeti kao „znakove pored puta“ u okviru svojevrsnog opkoljavanja Dodika, koji je u nekoj vrsti izolacije. Da je to tako možda svedoči nedavni događaj u Hrvatskoj kada Dodik nije dobio uobičajenu policijsku pratnju kroz tu državu, a ranije je dobijao. I još je kažnjen zbog prebrze vožnje, pa se veruje da je za tu promenu odnosa prema njemu Hrvatska dobila mig iz nekog važnog centra u svetu. Pažnju sveta nedavno je izazvao i jedan video-klip iz jednog mesta u blizini Tešnja, u kojem mlade Bošnjake organizacija Asker (vojnik) vežba kao vojnike, sve sa zastavama Armije BiH i sa instruktorima koji, kažu obavešteni, pripadaju što podzemlju što vehabijskom pokretu. Važno je, čini se, što se sve odigrava u opštini i u blizini mesta gde su na samom početku rata bili prvi mudžahedini koji su počinili prve zločine nad srpskim civilima, a fotografije o tome obišle su celi svet. Vrlo indikativno je što se zvanično od svega ogradila i Islamska verska zajednica u BiH. Ipak, najveći i najozbiljniji sukob u BiH je između hrvatskih i bošnjačkih zvaničnika oko novog izbornog zakona. Hrvati tvrde da je na pomolu nova majorizacija i da će bošnjačkim glasovima biti izabrani njihovi predstavnici. Bošnjaci govore o demokratiji i demokratskim pravilima. U celu priču se umešala i Hrvatska, u početku prilično grubo i glasno, a u poslednje vreme nešto tiše. Predsedavajući Predsedništva BiH i glavni čovek ovdašnjih Hrvata Dragan Čović je stigao i do Antonija Gutereša, generalnog sekretara UN, u pokušaju da razjasni stvari. Ovaj sukob je u nastajanju i, procenjuje se, da će obeležiti naredne mesece.