Zavist i ostracizam

Događanja na mnogim fakultetima Univerziteta u Beogradu u proteklih nekoliko godina, a posebno počevši od 2016. godine, ozbiljno su zabrinula kulturnu i naučnu javnost Srbije. Koristeći izbor i reizbor nastavnika kao paravan, grupice profesora okupljene u ad hok interesne koalicije, sami često i veoma problematičnih naučnih ili umetničkih dostignuća, počele su da sa fakulteta uklanjaju najuspešniji i najvitalniji deo nastavnog kolegijuma ne prezajući ni od kršenja zakonskih i etičkih normi i trovanja kolegijalne atmosfere. U veoma kratkom vremenskom rasponu grupice redovnih profesora neostvarenih ambicija udaljile su iz nastave na Arhitektonskom fakultetu znatan broj koleginica i kolega za koje su smatrali da predstavljaju ili da će uskoro predstavljati opasnost po njihov naučni ili umetnički autoritet. Među udaljenim nastavnicima našlo se i pet velikih dama arhitekture Srbije. Oterala ih je svaku na drugačiji način bolesna zavist. Iza njih ostali su doktorati, projekti, zgrade, umetnička dela, izložbe u renomiranim galerijama, katalozi sa izložbi i ono što je Arhitektonskom fakultetu u ovom trenutku najpotrebnije, što mu najviše nedostaje, ostali su izvanredni eseji i izuzetne knjige koje spadaju u sam vrh srpske arhitektonske pisane reči. Sve one oterane su aktom ostracizma. Arhitektonski fakultet morale su da napuste mnoge kvalitetne osobe u različitim nastavničkim i saradničkim zvanjima, a posebno dr Nataša Teofilović, pionir digitalne umetnosti i prvi doktor digitalne umetnosti u našoj zemlji, dr Ružica Božović Stamenović koju je Univerzitet u Singapuru, jedna od najboljih visokoškolskih institucija u svetu, odmah prigrlio, dr Dragana Ćorović, čija su odbrana doktorata o urbanom pejzažu Beograda i trajanje aplauza koji je pratio završni čin bili doživljaj za nezaborav, dr Jelena Živančević, autor briljantne doktorske disertacije o arhitekturi socijalističkog realizma i poslednja u ovom po Univerzitet i po studente nesrećnom nizu je dr LJiljana Blagojević. Celokupan mehanizam akademskog ostracizma od inicijatora procesa, od toga kako su uloge između članova uprave i članova nastavničkog kolegijuma podeljene, kako ceo proces funkcioniše, jasno pokazuje primer uklanjanja dr Blagojević iz akademske sredine. NJeno uklanjanje izvedeno je u dve faze, o čemu je javnost bila samo površno obaveštena. Prva faza ostracizma započela je još prilikom pripreme Predreferata za njen izbor u najviše nastavničko zvanje. Na pripremnom sastanku u kancelariji dekana, na kome su osim njega prisustvovali i rukovodilac Departmana kome je kandidatkinja pripadala, sekretar fakulteta, profesor dr Vladimir Mako, najstariji po rangu u oblasti za koju se kandidatkinja bira, i sama kandidatkinja, pokazano je ogromno razumevanje i dobra volja i zaključeno je da su se stekli svi zakonski uslovi za izbor dr Blagojević u zvanje redovnog profesora. Na ovakvu konstataciju kasniji organizatori ostracizma nisu imali nikakvih primedbi. Smirenoj, kolegijalnoj atmosferi na sastanku, kako je razvoj događaja pokazao, u velikoj meri doprinela je činjenica da je plan za uklanjanje dr Blagojević sa fakulteta već postojao. Oni su u ovom slučaju sve stavili na kartu podele uloga prilikom glasanja u kome učestvuju samo redovni profesori. Odlukom Departmana formirana je Komisija za pisanje Predreferata. Jednodušni stav Komisije iznet u Predreferatu bio je da vanredni profesor dr LJiljana Blagojević ispunjava sve uslove za izbor u zvanje redovnog profesora. Na tajnom glasanju instruisana „glasačka mašina" glasovima protiv, uzdržanim glasovima i nedolascima na glasanje, oborila je Predreferat. Izvanredan naučnik i profesor, dr LJiljana Blagojević, izgubila je posao i upućena je na berzu rada. Druga faza ostracizma dr LJiljane Blagojević sa Arhitektonskog fakulteta započela je oktobra 2016. godine raspisom konkursa za izbor jednog nastavnika za užu naučnu oblast Istorija, teorija i estetika arhitekture i vizuelnih umetnosti i obnova graditeljskog nasleđa u kojem nije specificirano nastavničko zvanje za koje se konkurs oglašava. Rok za završetak konkursa bio je prvi dan Božića 2017. godine. Za predsednika Izborne komisije imenovan je dr Vladimir Mako, a preostala četiri člana bili su redovni profesori i naučni savetnici različitih fakulteta iz Beograda. Dr LJiljana Blagojević uredno se prijavila na konkurs i podnela radnu biografiju u kojoj je navela osam ključnih referenci, tri više od neophodnog broja za izbor u zvanje redovnog profesora. Predsedniku Izborne komisije dr Makou bilo je potrebno više od 60 dana da sroči dva paragrafa teksta Nacrta referata, jedan o nepodobnosti ostalih prijavljenih kandidata i drugi koji sadrži predlog da se dr LJiljana Blagojević zbog jedne od pet proizvoljno izabranih referenci koju je doveo u pitanje ponovo izabere u zvanje vanrednog profesora. Višak referenci, koje je dr Blagojević imala, predsednik Izborne komisije jednostavno je ignorisao. Prvi sastanak Komisije za pripremu Referata održan je u samo predvečerje dočeka Nove godine. Za preostali komplikovani deo posla oko pripreme Referata i usaglašavanja stavova do isteka roka konkursa preostao je jedan radni dan i četiri dana kada se radilo samo sa polovinom radnog vremena. Drugi sastanak nikada nije sazvan. Nacrt referata izazvao je ogorčenje članova Komisije. Svoje nezadovoljstvo zaključkom iznetim u Nacrtu referata i načinom vođenja postupka izrazili su pismima upućenim dekanu fakulteta. Od tog trenutka ceo proces je potonuo u ambis akademskog beščašća iskazanog kroz namerno dovođenje celog izbornog procesa u vremenski tesnac; kroz analiziranje samo proizvoljno odabranog segmenta podnetih referenci; kroz ignorisanje referenci koje su i dr Mako, ali i Univerzitet, redovno priznavali u ranijim slučajevima; kroz izvlačenje jedne reference i građenje celog negativnog stava isključivo na nepreciznosti vrednovanja naučnih dostignuća koje postoji između dokumenata Univerziteta u Beogradu i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja odnosno Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje; kroz ignorisanje drugačijih mišljenja svih članova Komisije; kroz ignorisanje zahteva da se sve reference uzmu u obzir; kroz nevođenje zapisnika; kroz nepoštovanje dogovora postignutog na jedinom sastanku Komisije postignutom oko konsultovanja Tompson Rojtersovog indeksa za razjašnjavanje nesaglasnosti oko vrednosti jedne reference, jer rezultat provere nije odgovarao dr Makou; kroz nezakazivanje novog sastanka na kome bi se usaglasili stavovi; kroz prostačko ponašanje vrha Arhitektonskog fakulteta iskazano elementarnim nepoštovanjem kolega, članova Komisije, neodgovaranjem na njihova pisma, nešto što je nezamislivo u civilizovanom svetu; kroz permanentne pokušaje da iza celog izbornog postupka ostane što manje pisanih tragova; kroz izveštavanje Izbornog veća Arhitektonskog fakulteta pružanjem redukovanih informacija i kroz zatvaranje sednice konstruisanim i pravno neodrživim zaključkom da konkurs „nije uspeo". Prilikom prvog ostracizma dr LJiljane Blagojević funkcionisala je „glasačka mašina“, prilikom drugog „nema prisutna masa". Da bi se stekla objektivna slika o pošasti koja je zahvatila Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, neophodno je da se na akademskom rendgenu uporede najzanimljiviji biografski detalji osobe udaljene iz nastave, u ovom slučaju dr LJiljane Blagojević, i osobe najzaslužnije za njeno udaljavanje dr Vladimira Makoa (o tome drugom prilikom). Do prave poplave akademskog ostracizma na Univerzitetu u Beogradu ne bi moglo da dođe da ključne državne ustanove, a pre svih najviše obrazovne institucije ove zemlje: Rektorat Univerziteta u Beogradu, Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije i Nacionalni savet za visoko obrazovanje, funkcionišu i poštuju zakone. NJihova razgrađenost i nepostojanje efikasnog mehanizma za regularno sprovođenje i kontrolu izbornog sistema univerzitetskih nastavnika doveli su do potonuća srpskog visokog školstva do neslućenih dubina. Učestalost prevara prilikom napredovanja nastavnika i učestalost akademskog ostracizma, odnosno iz čiste zavisti uklanjanje najkvalitetnijih profesora iz nastave, kao i nemoć da se razreše problemi plagijata u doktoratima poznatih ličnosti iz političkog miljea, nedvosmisleno dovode do zaključka da je Univerzitet u Beogradu pod sadašnjom upravom u potpunom rasulu. Ukoliko se ovaj proces nastavi na različitim fakultetima Univerziteta u Beogradu, u neposrednoj budućnosti ostaće samo izvestan broj manipulatora i nastavni talog.