Javna rasprava u krugu prijatelja

Konačno smo dobili „naprednu“ državu po meri naprednjaka: frizerke i bravari postali su intelektualno-stručni stub razvoja i aktivno su svojim znanjem i umećem dali sveže ideje i podršku vladinom Akcionom planu za poglavlje 23. I ne samo to, već su imenovani u stručnjake koji će učestvovati u izradi izmena Ustava s obzirom na to da se pokazalo kako pravna struka, oličena u sudijama, tužiocima i civilnom sektoru, nije dorasla izradi naprednjačkog Ustava. Jednostavno ne može da shvati da demokratsko načelo podele na tri grane vlasti (zakonodavnu, izvršnu i sudsku) prestaje da postoji kada SNS dobije izbore, jer SNS hoće apsolutno sve. I pritom insistira da im se to „sve“ legitimno ustupi u rijalitiju koji su upriličili pod imenom „javna rasprava“. Neće moći, rekla je struka i napustila javnu raspravu. Baš nas briga, odgovorio je režim i preko noći formirao nova, bolja i naravno „starija“ udruženja koja će dati legitimitet njihovoj partizaciji Ustava. Pre toga je glavni režimski pregovarač, pomoćnik ministra pravosuđa Čedomir Backović 60 organizacija koje pripadaju Nacionalnom konventu nazvao „Centralnim komitetom“. Potom je veselo propratio napuštanje pregovora od strane članova Konventa, Udruženja tužilaca, Društva sudija Srbije, Udruženja tužilačkih i sudijskih pomoćnika i Advokatske komore Vojvodine jer je konačno obezbedio ono što je vlast od početka želela – da javnu raspravu vodi u uskom krugu poltrona kojima su dali zvučna imena. Reprezentativna udruženja sudija, tužilaca, pravosudnih pomoćnika i savetnika ukazala su još u junu 2017. na opasnost GONGO organizacija (government - organized non-governmental organization) u postupku izmena Ustava. O čemu se radi za NIN objašnjava Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca: „Radi se o NVO koje se osnivaju uz podršku vlasti, npr. Ministarstva pravde kako bi davale legitimitet projektima političke elite na vlasti. Korene vuku iz 1981. kada su se osnovale uz podršku i za potrebe vlasti u Indoneziji. Postoje indicije da je GONGO organizacija akademska mreža Rolan koju čine Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Srpsko udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu, Udruženje građana Europijus i Alumni klub Pravosudne akademije. Radi se o organizacijama koje nemaju reprezentativnost sudija, tužilaca i struke. Upravo one nisu videle probleme u predloženim amandmanima, odnosno za njih nije sporno smanjivanje broja predstavnika tužilaca i sudija u pravosudnim savetima, ni to što se uvodi zlatan glas na strani ’istaknutih pravnika’ i što sudije postaju manjina u Visokom savetu sudstva a Visoki savet tužilaca sa sedam izabranih članova od strane skupštine postaje radno telo Narodne skupštine. Naravno da imaju pravo da učestvuju u konsultativnom procesu i javnoj raspravi u vezi sa ustavnim promenama, kao i svaki građanin, ali je zabrinjavajuće što su predlozi Rolana krajnje ozbiljno uzimani u razmatranje od strane ministarstva, za razliku od predloga drugih organizacija koje se decenijama bave zaštitom osnovnih ljudskih prava i reprezentativnih udruženja čiji predlozi nisu uzimani ni u razmatranje. Još jedna takva organizacija jeste i Mreža pravnika koja je osnovana 22. 12. 2017. i koja je u APR upisana 8. 1. 2018.” Upravo ta organizacija na čijem čelu se kao krajnje „nezavisan“ ekspert nalazi direktor vladine Agencije za restituciju Strahinja Sekulić, dala je najživopisniji doprinos potpunom obesmišljavanju stručne javne rasprave i njenoj rijalitizaciji. Kao uzoran građanin ekspert presavio je tabak i uputio ministarki Neli Kuborović pismo u kom je pohvalio njen radni tekst (toliko je dobar da mu ništa ne bi ni dodao ni oduzeo, a javna rasprava bi trebalo da služi samo da mu se dugo i uporno divimo) i u kom je osudio predstavnike struke jer sve prenose „na nivo političkih, ličnih i ideoloških obračuna“. A da se ne šali i da nije usamljen, potkrepio je podužim spiskom ne samo stručnih već i politički podobnih organizacija koje su stale iza svakog napisanog slova: Unija pekara Srbije, Udruženje potrošača Kosova i Metohije, Udruženje zanatlija Beograda, Udruženje frizera Srbije, Udruženje bravara Srbije, Udruženje kozmetičara Srbije... S obzirom na to da veliki deo pomenutih organizacija nije nigde upisan (postavlja se pitanje da li uopšte postoje, i ako postoje koju pregovaračku težinu imaju), NIN je izdvojio jednu od retkih čiji kontakti postoje - Udruženje kozmetičara, i uputio dva pitanja. Prvo: na koji način pokušaj da se obezbedi ravnopravnost u pravosudnim organima između izvršne i sudske vlasti smatraju „politizacijom“ a želju da se u tim telima obezbedi prevlast predstavnika vlasti delegiranih iz Skupštine „evropskim standardima“, i drugo: gde je održan skup na kom su sve organizacije i udruženja koji su potpisani doneli odluku o sadržaju pisma koje će biti upućeno ministarki Kuburović. Nažalost, odgovor nismo dobili, tako da će čitaoci ostati uskraćeni za informaciju gde i kako su bravari, frizeri i kozmetičari doneli odluku o budućem sadržaju najznačajnijeg pravnog akta u zemlji. „Pitanje Ustava je veoma važno i smatram da bi mnogi trebalo u njemu da učestvuju, ali mi imamo potpunu netransparentnost. U više navrata smo se obraćali javnom servisu da bi se omogućilo obaveštavanje građana o ovako važnoj stvari. Osim vas nekolicine koji zbilja pratite šta se dešava, uopšte ne postoji obaveštavanje u medijima sa nacionalnim pokrivenošću, niti smislena priča o tome šta se uopšte dešava. S druge strane, imate to formiranje veoma čudnih udruženja od kojih su neka registrovana pre nekoliko meseci, a neka nisu nikada, tako da stvarno ne znam šta da kažem i da pritom ostanem ozbiljan. Rekao sam ljudima koji su gledali te spiskove i smejali se: ljudi, nije smešno, ako ne popravimo pravosuđe upašćemo u sve brži kovitlac anarhije i propasti. Moramo ostati ozbiljni jer je veoma ozbiljna tema u pitanju: ustavne promene u oblasti pravosuđa su alfa i omega našeg pristupnog puta ka EU. Nama je dato u zadatak da depolitizujemo pravosuđe i upravo smo dobili poruku iz Brisela da će se taj problem ponovo tamo otvoriti. Niko tamo ipak nije blesav i svi vide na šta ovo liči ovde, kaže sudija Miodrag Majić. NJemu je potpuno jasno šta se time želelo postići – da se strukovna udruženja povuku iz debate sa vrlo jasnim obrazloženjima zašto to čine, a da se onda stvori privid da su ti koji su se povukli šačica politikanata, a da su ostali „prave“ organizacije i narod. Po mogućstvu narod koji je oštećen u nekom sudskom sporu i koji je ljut na sudije. Ili narod poput čoveka čije su prisustvo na javnoj raspravi u Nišu zabeležile kamere N1, koji je za govornicom uzviknuo „narod je ogorčen sudstvom“, a koji je na pitanje N1 zašto je tu došao iz Novog Sada odgovorio „motivisala me je nepravda“, ali ga je angažovala i Unija poslodavaca da ide od skupa do skupa i ponavlja iste parole. Ili, možda najbolje, „narod“ poput građanina koji je u Novom Sadu prišao članici UO Društva sudija Srbije Gordani Vidojković nakon njenog izlaganja, preteći joj uperio kažiprst ka glavi i povišenim tonom upitao: „Da li ti živiš u Srbiji, gde ti živiš?“ Da se ne lažemo, pitanje je na mestu. Naravno da sudinica Vidojković nije svesna činjenice gde živi kada su usudila da izgovori sledeće: „Pozivam Čedomira Backovića da kaže da li iznete pretnje predstavljaju poziv koji osnažuje učesnike ove rasprave da iskažu mišljenje suprotno Ministarstvu, imajući u vidu da je u TV duelu izneo mišljenje da će uraditi sve što može da nanese štetu predsednici Društva sudija Srbije i svima koji su njoj slični, dakle svima koji misle suprotno od Ministarstva. Postavljamo pitanje ministarki pravde Neli Kuburović da li se pridružuje i podržava izjavu svog pomoćnika i da li će preduzeti nešto u vezi sa tim?“ Imajući u vidu da je pomoćnik ministra Backović ujedno i predstavnik Srbije u Venecijanskoj komisiji (sve zemlje delegiraju eminentne stručnjake i profesore ustavnog prava, a Srbija državne aparatčike sa krivičnim presudama zbog nasilja), a da su pretnje koje izriče više nego zastrašujuće, pitanje je bilo na mestu. Posebno ako znamo da je Backović osoba kojoj je Advokatska komora Vojvodine 2005. godine odbila zahtev za upis u Imenik advokata, uz obrazloženje da „nije dostojan“ da obavlja advokatsku dužnost, jer je krivično osuđivan. I to ne zbog utaje poreza već zbog tuče u kojoj je pivskom flašom razbio drugom čoveku glavu, tako da kada sada preti niko ne zna u kom smeru ta pretnja tačno ide. Nažalost, odgovor je bio nova pretnja onome ko se usudio da pita. Uz „narod“ koji „opravdano“ mrzi sudije i uz narod koji je Ministarstvo dodatno nahuškalo da ih mrzi još više, Backović je dobio krila i krenuo u pohod protiv svih sudija koji ne samo da drugačije misle, nego se usuđuju uopšte da misle. Pa je, koristeći resurse i sedište Ministarstva prave, zatražio na osnovu Zakona o pristupnosti informacijama učinak sudija Miodraga Majića i Dragane Boljević u poslednjih 10 godina, uz to pokazavši zavidnu dozu neznanje: radi se o sudijama Apelacionog suda koje odluke ne donose samostalno već u okviru tročlanih veća. Na pitanje kako se oseća nakon svih tih pretnji, Dragana Boljević kaže: „Zaprepašćena sam, a primećujem da se sve češće zaprepašćujem u poslednje vreme. To je jedna ozbiljna pretnja meni kao pojedincu i sudiji. Ali, kada pogledate i sve druge okolnosti i shvatite da je jedan pomoćnik ministra to javno rekao ne samo sudiji već i predsednici Društva sudija, onda je jasno da se radi o pretnji koja je daleko veća i nije upućena samo jednoj osobi: to je pretnja svim sudijama koji se usuđuju da malo drugačije misle od njega. Do mene je neformalno, a sledeće nedelje ću to proveriti i formalno, stiglo da je od Visokog saveta sudstva tražio podatke o mom učinku, koje inače ima, ali izgleda da ne zna da ih čita. Takođe je tražio i kakva je bila odluka Visokog saveta sudstva u postupku revizije reizbora iz 2012. Radi se o odluci koja je poništena odlukom Ustavnog suda tako da ne znam u kom smislu bi je koristio, ali su sve te odluke bile javno dostupne i nema čega da se stidim. Međutim, tu vrstu provere doživljavam kao prvi korak u realizaciji njegove pretnje: prvo je rekao da će mi sa zadovoljstvom naneti štetu, a onda je krenuo ne samo na mene i Mišu Majića, već na svakog ko se nije uplašio. Mislim da je pravi trenutak da se svi zamislimo ko nas to vodi.“ A gde nas to vodi i da li je u pitanju uobičajeni postupak, NIN je proverio i kod poverenika Rodoljuba Šabića. I saznao da se generalno, u svetu, vlast i organi vlasti ne koriste pravima iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer po logici stvari svoje odnose i razmenu informacija zasnivaju na nekim drugim, efikasnijim ili bar bržim mehanizmima, dok je Zakon namenjen pre svega građanima i drugim subjektima, kao što su novinari, mediji, NVO, sindikati, političke stranke... Ali, da kod nas nije retkost da vlast poseže za njim. „Što se tiče konkretnog slučaja, prava g. Backovića, ono s formalnog stanovišta nije sporno. On nije samo visoki činovnik, već i građanin koji može da se poziva na to pravo. Međutim, neke druge stvari su najblaže rečeno veoma ’zanimljive’. Na primer, koliko znam, ’građanin’ Backović je u zahtevu za pristup informacijama kao adresu svog prebivališta naveo Nemanjinu 22-26. To svakako nije njegova adresa, već adresa Ministarstva. A u Ministarstvu postoji izveštaj o radu svih sudija, pa i ovih za koje on traži, budući da ih u skladu sa sudskim poslovnikom sudovi dostavljaju. Kod takvog stanja stvari, neminovno se, makar i da nije pravno relevantno, nameće pitanje motiva g. Backovića. U okviru toga nije moguće isključiti ni neke vrlo neprincipijelne, kao što su uznemiravanje, pritisak i slično. Utoliko pre što su u pitanju sudije Dragana Boljević i Miodrag Majić u javnosti poznati i prepoznatljivi po svom zalaganju za nezavisnost pravosuđa i kao oštri kritičari amandmana na Ustav koje je struka plebiscitarno ocenila kao izuzetno loše, a iza kojih stoji pomoćnik ministra Čedomir Backović“, kaže Šabić. U međuvremenu je Ministarstvo pravde izdalo jedno unjkavo saopštenje u kom se nije odredilo prema direktnim napadima prema sudijama, već je dalo paušalnu ocenu da u javnoj raspravi podržavaju pravo „na različito mišljenje“. Zbog toga je NIN uputio dva konkretna pitanja pi-ar službi Ministarstva: da li stoje iza direktnih napada na struku i diskvalifikacije profesije i da li podržavaju to što se privatno lice Backović oglašava sa njihove adrese. Odgovor nije stigao iako su svi koji rade tamo plaćeni i od novca zaposlenih u NIN-u. „To me čudi. Moglo bi se očekivati da oni reaguju, jer ako je tu zloupotrebljeno ime i prezime, bilo bi logično da oni kažu kako s tim nemaju nikakve veze. Lično nemam ništa protiv da moj radni učinak traži i gleda ko god hoće, ali Backović sve to već ima jer se radi o dokumentaciji koja je dostavljena Ministarstvu pravde. Zbog toga pre mislim da je u pitanju neka pokazna vežba“, kaže Majić. Šta je tačno u pitanju ne razume ni Dragana Boljević, ali kaže da su oni kao udruženje takođe tražili od Ministarstva i od Nele Kuburović da se odrede, ali su dobili samo saopštenje bez potpisa autora. „Nemamo ni mi ništa protiv rasprave u kojoj će svako iznositi svoje argumente, ali imamo protiv hajke, pretnji i uvreda jer to nisu argumenti. Na osnovu toga je jasno da nije problem samo g. Backović već Ministarstvo jer ono ne pokazuje volju da se distancira od takvog čoveka. Takođe su problem premijerka i predsednik imajući u vidu da su pokazali veliki stepen razumevanja za napad Miloša Vučevića, potpredsednika Glavnog odbora SNS i gradonačelnik Novog Sada, na sudije kada je upitao da li „služe narodu ili dokazanim lopovima“, kaže Dragana Boljević. U tako sinhronizovanoj akciji satanizacije ministarki Kuburović nije bio nikakav problem da na poslednjem okruglom stolu odbaci sve predloge struke. Ili bar onaj osnovni i jedini suvisli – da se čitav predlog povuče i da ljudima koji znaju šta rade omogući da ga urade. „O povlačenju teksta nema reči. To je nešto iza čega Ministarstvo čvrsto stoji“, rekla je i dodala da je „mišljenje struke bitno, ali nije jedino kojim ćemo se rukovoditi“. Kozmetičare i frizere nije imenovala, ali su svi do sada i sami shvatili na čijoj i kakvoj stručnosti počiva pravni sistem ove zemlje.