Mućke i skladišta

Imaju stotine epizoda, emituju se na kanalima posvećenim istoriji i uglavnom se svode na isto: ljudi preturaju po odbačenim stvarima, nadajući se da će pronaći nešto vredno. Ukoliko je pošlo za rukom Rodniju i Del Boju na kraju Mućki, zašto ne bi i tipovima iz rijaliti serija Zvezde zalagaonica i Borbe za skladišta. „Ne gledam ovu vrstu emisija, delimično zbog toga što mislim da daju iskrivljen pogled na to kako sakupljači antikviteta pronalaze predmete“, objašnjava Hanter Outman Stanford, novinar magazina Collectors Weekly u razgovoru za NIN. „Ti programi su često montirani tako da sklone dosadne i monotone delove obilazaka seknd hend radnji, a skoro svaki put završavaju se velikim isplatama. Imate utisak da je lako pronaći neverovatno retko i skupo blago na svom tavanu ili u garaži. Umesto da gledam, radije ću sam da tražim dragocenosti.“ Za publikaciju posvećenu kolekcionarima, Hanter Outman Stanford napisao je niz zapaženih tekstova o političkim bedževima, hladnoratovskim ručnim satovima i napuštenim motelima kraj pruge, istražujući i zašto su najnaprednija američka preduzeća zaglavljena u predgrađima još od pedesetih. „Pošto sam godinama pretraživao garažne rasprodaje i radnje s polovnom robom, volim ono oduševljenje prilikom pronalaženja vrednog komada nameštaja ili dobre, stare garderobe za budzašto. Jasno je da živimo u doba prekomerne potrošnje i masovne proizvodnje, pa je sposobnost da se prepozna i izdvoji blago od đubreta – pravo umeće.“ Misli da emisije tipa Zvezde zalagonica pokazuju uzbudljiv osećaj prepoznavanja vrednog, dobro izrađenog predmeta u hrpi otpadaka – vintidž šanel haljinu među odbačenom old nejvi garderobom. „U doba kada mnogi ljudi imaju manje prihode od svojih roditelja, i manje troše, nadam se da će ih ovakve emisije inspirisati da više kupuju korištene stvari. Da uzimaju one vredne, recikliraju ih i popravljaju u domaćinstvu. Ili da prestanu da kupuju toliko jeftinih koještarija.“ No, kaže da sumnja da se to zaista događa.