Zipovana istina

Iako prosečan građanin koji se informiše iz medija sa nacionalnom pokrivenošću nije imao priliku da čuje kako i zašto se Ustav menja, ipak je teatralno obavešten – posao je gotov. Tako je bar najavila Nela Kuburović, uz obećanje da će Ministarstvo pravde sumirati sve što je dobilo tokom javne rasprave i za tri nedelje objaviti tekst koji će istovremeno proslediti Venecijanskoj komisiji na uvid. Uz samozadovoljni stav da je njeno ministarstvo odradilo fenomenalan posao počev od javne rasprave, obećala je i punu transparentnost koja podrazumeva javno objavljivanje svih pisanih pristiglih mišljenja. A to je više nego što su sudije zaslužile imajući u vidu da ih je većina izabrana, kako ministarka tvrdi, „u vreme jednopartijskog sistema“. To što ministarka smatra da je obavljena javna rasprava i pored činjenice da su Ministarstvo i njegovi sateliti oličeni u ad hok napravljenim organizacijima i naručenim „običnim građanima“ sasvim uspešno rasterali struku, možda bi i moglo da se prihvati. Ipak se isti događaj uvek može gledati iz dva ugla, a kulturološki se veoma razlikuju naprednjački predstavnici vlasti na jednoj i svi eminentni predstavnici struke na drugoj strani. Tvrdnja da su sudije „malo sumnjiv element“ jer potiču iz jednopartijskog sistema, već je u sferi naučne fantastike. Iz doba jednopartijskog sistema ima manje od pet odsto sudija, a oni koji se nisu penzionisali u međuvremenu su dva puta u višepartijskom sistemu reizabrani. Možda je bila mala pa se ne seća, ali ne postoji nijedno opravdanje za činjenicu da se ne seća ni šta piše u još uvek važećem Ustavu. Ili se i u ovom slučaju drži izlizane floskule: mi smo pobedili na izborima, kad se Ustav kandiduje i kada nas pobedi, onda ćemo ga poštovati. Neće moći, poručile su sve ozbiljne stručne i civilne organizacije i u otvorenom pismu između ostalog istakle: „Pre nego što radni tekst ustavnih amandmana bude upućen Venecijanskoj komisiji, neophodno je ukazati na formalne nedostatke dosadašnjeg procesa: ne samo što stvarna debata nije omogućena i što pisani predlozi nisu razmotreni, već je Ministarstvo pravde preduzimalo aktivnosti iako za to nije bilo ovlašćeno Ustavom. Ovo bi, pre svega, trebalo da imaju na umu Vlada, koja je ovlašćeni predlagač promene Ustava, i Narodna skupština, koja ima najvažniju ulogu u postupku promene Ustava, a koja je odbila predlog poslanika za održavanje javnog slušanja u vezi sa promenom Ustava”. A kad već imamo Ministarstvo koje ne poštuje Ustav, zašto bismo očekivali da imamo ministarku koja drži do reči i koja će stvarno sve pristigle predloge javno objaviti? Posebno imajući u vidu da je 90 odsto komentara protiv ponuđenih rešenja kojima se vrši partizacija nezavisne sudske vlasti. I to opet mimo važećeg Ustava u kome postoji jasna definicija (član 5): „Političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi“. Koliko su te kritike objavljene „transparentno“ objašnjava predsednica Društva sudija Dragana Boljević: „Prvo što se vidi jeste da su komentari nekorektno zipovani u dva foldera različitog obima, od kojih se neki uvek može zagubiti u dostavljanju. Ti zipovani folderi kasnije će omogućiti da se preostala ’boranija’ stavi u treći folder i da bude ’slučajno’ zaboravljena na blagovremeno objavljivanje ili dostavu Venecijanskoj komisiji. Osim toga, prilikom otvaranja foldera naslovi se otvaraju u hijeroglifima, tako da samo izuzetno strpljiv čitalac može da pokuša da nađe, ili da ne nađe, ono što traži. Među objavljenim komentarima nema komentara Društva sudija, Udruženja tužilaca, Beogradskog centra, Cerisa, Jukoma i Udruženja i asocijacije sudijskih pomoćnika, a sa onih koji su objavljeni skinuto je zaglavlje pa čitalac mora da traži u tekstu čiji je to prilog“. Iako je Društvo sudija pozvalo Ministarstvo da „postupi korektno i objavi sve komentare“, prilično su sigurni da svetlost dana neće ugledati dokument koji sadrži ključne stavove najuglednijih profesora koji su od Vesne Rakić Vodinelić do Koste Čavoškog jedinstveni u negativnoj oceni amandmana. Bolje je da građani ipak čitaju šta o toj temi misle kozmetičarke.