Tri omiljena načina za pranje para

U sedmici kad su sa Kopaonik biznis foruma stizale slatkorečive ocene po kojima je Srbija napravila impresivne rezultate, šira javnost je saznala i to da nisu baš sve međunarodne organizacije podjednako impresionirane našim ekonomskim učinkom. Odlukom Međunarodnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF) Srbija je stigla na „crnu listu“ zemalja sa nedostacima u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Tako je za strane ulagače Srbija postala kontroverzna investiciona destinacija. Dok s jedne strane iz godine u godinu naša zemlja napreduje na listi o lakoći poslovanja Svetske banke, s druge strane Srbija je svrstana u grupu zemalja u kojoj su Etiopija, Irak, Šri Lanka, Sirija, Trinidad i Tobago, Tunis, Vanuatu i Jemen. Sudeći prema onome što je na Kopaoniku izjavila premijerka Ana Brnabić, za ovakav epilog nije odgovoran srpski državni vrh, već strani faktor. To je bezmalo deo velike svetske zavere, jer nas je, prema rečima predsednice vlade, na crnu listu stavila „jedna uticajna zemlja“. Međutim, sudeći prema izveštaju koji je od 2016. javno dostupan na sajtu FATF-a, a na osnovu koga smo stavljeni na crnu listu, našoj zemlji je upućen niz primedbi, a očigledno je da ih baš sve nismo shvatili ozbiljno. Ipak, ono što najviše zabrinjava je što se u ovom dokumentu ocenjuje da postoje različiti faktori koji ukazuju na „povišen stepen rizika finansiranja terorizma u Srbiji“. Ti rizici potiču od separatističkih i ekstremističkih grupa koje su locirane u južnom delu Srbije, navodi se u izveštaju i dodaje da je nedavno došlo i do porasta islamske radikalizacije i pridruživanja srpskih državljana takozvanoj Islamskoj državi (ISIS), kao stranim borcima u Siriji i Iraku. Treba napomenuti i to da je ovaj izveštaj, na osnovu koga je FATF Srbiju krajem februara stavio na crnu listu, objavljen 2016, a odnosi se na faktičko stanje iz 2015. U to vreme su borbe u Siriji bile u punom jeku i mnogo ekstremista je sa ovih prostora otišlo da se bore na strani Islamske države. FATF u svom izveštaju navodi i da je jedna nevladina organizacija, čije ime ne spominje, bila povezana sa džamijom - ne precizira se sa kojom - i finansirala odlazak boraca na sirijsko ratište. Nadležni su utvrdili da je ova organizacija primila kredit preko banke po narudžbi pojedinaca iz arapskih zemalja. Radeći na ovom slučaju srpske vlasti su otkrile da su sredstva bila namenjena za pokrivanje putnih troškova „regruta“. U izveštaju se, takođe, ocenjuje i da je „izloženost zemlje prekograničnim ilegalnim tokovima značajna“. Organizovane kriminalne grupe uključene su u krijumčarenje i trgovinu opojnim drogama, a trgovina ljudima predstavlja veliku pretnju za pranje novca u Srbiji, dodaje se. Poreska utaja i krivična dela korupcije stvaraju znatne kriminalne radnje, piše u ovom dokumentu. FATF navodi i kakve sve načine pranja para Srbi preferiraju. Pa tako piše da se ilegalan novac u legalne tokove u našoj zemlji najčešće ubacuje preko kupovine nekretnina, vredne pokretne imovine i ulaganjem u hartije od vrednosti. U izveštaju se navodi zanimljiv primer neimenovanog direktora jednog javnog preduzeća koji je potpisao vredan ugovor o nabavci mašina sa stranom kompanijom. Ta firma je, kako se kasnije ispostavilo, bila povezana sa rukovodiocem javnog preduzeća. Nakon što je javno preduzeće platilo nabavku mašina sredstva su prebačena na račun ćerke firme, na osnovu fiktivnih faktura. Zatim je novac prebačen na nerezidentni račun koji je direktor ovog javnog preduzeća imao u inostranstvu. Svrha plaćanja bila je usluga zastupanja. Mašine koje su ugovorom poručene i plaćene, nikada nisu stigle u ovo javno preduzeće, piše FATF. Sredstva koja su preneta na privatni račun direktora kasnije su korišćena za kupovinu nekretnina, vozila i jahti. Vinovnici ove sumnjive finansijske operacije kasnije su osuđeni na kaznu zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja i pranja novca. Izrečene su ozbiljne zatvorske kazne za direktora, menadžment i jednog zaposlenog, a oduzeta im je imovina u vrednosti od tri miliona evra. U izveštaju se spominje i menadžer jedne banke koji je bio uključen u malverzacije u procesu privatizacije. Narodna banka Srbije je kasnije toj banci oduzela dozvolu za rad, navodi se u izveštaju FATF. Za račun organizovane kriminalne grupe, 42 fizička lica, uglavnom hotelsko osoblje, različitim danima uplaćivali su depozite ispod zakonom propisane granice za kontrolu pranja novca od 15.000 evra. Ovi iznosi iskorišćeni su za obezbeđivanje zakonske garancije za preuzimanje dva hotela tokom procesa privatizacije. Ovde je, iako se to u izveštaju ne precizira, opisan postupak preuzimanja hotela Vojvodina i Park za račun Darka Šarića. U izveštaju se spominje i slučaj kupovine državnog poljoprivrednog zemljišta za potrebe organizovane kriminalne grupe. Iako se imena aktera ne navode postoje jasne indicije da se misli na Mileta Jerkovića, koji je Šariću prodao nekoliko poljoprivrednih preduzeća. U izveštaju se navode i konkretni podaci – da je u periodu od 2010. do 2015. bilo 27 finansijskih istraga za pranje para. Ono što je pozitivno je da se za primere koji se u ovom dokumentu spominju uglavnom navodi da su vinovnici tih afera procesuirani. Goran Radosavljević, profesor na Fefa fakultetu, bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija i potpredsednik Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, smatra da to što je Srbija završila u ovom društvu predstavlja reputacioni rizik za zemlju. „Preciznije, na crnoj listi je jedino Severna Koreja, a mi smo na spisku zemalja sa nedostacima koje su stavljene pod monitoring. Što znači da smo, nakon objavljivanja ovog izveštaja, usvojili akcioni plan, ali da ga nismo do kraja primenili“, objašnjava Radosavljević i dodaje da je jedna od preporuka vezana za kontrolu osoba povezanih sa politikom. On precizira i da se jedna primedba odnosi na notare i advokate, koji zbog paušalnog oporezivanja predstavljaju rizik za korupciju i pranje novca. Premijerka Ana Brnabić, sa druge strane, tvrdi da taj izveštaj više ne odražava realnu situaciju. Srbija je u međuvremenu ispunila 35 od 40 preporuka i usvojila šest sistemskih zakona protiv pranja novca i finansiranja terorizma pre rasprave i usvajanja izveštaja FATF-a, rekla je ona. „Pre te rasprave već su stupili na snagu Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i Zakon o međunarodnim merama ograničavanja. Od dodatna tri zakona, dva će stupiti na snagu krajem marta - Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i Zakon o izmenama i dopunama krivičnog zakonika, a još jedan, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma stupa na snagu 1. aprila. To su sve sistemske stvari koje su tražene i Srbija ih je sada ispunila“, navela je premijerka. Da će, ipak, odluka imati negativne posledice u praksi, ocenio je predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović. On je, gostujući na N1, upozorio da to može dovesti do teškoća u međunarodnom platnom prometu - plaćanjima ka inostranstvu i iz njega - i otežati poslovanje privrednih subjekata iz Srbije. Uz to, ukazao je Petrović, banke iz inostranstva će biti u obavezi da vrše pojačan nadzor prema pravnim licima i građanima iz Srbije, imajući u vidu povišen rizik zemlje. „U nekim slučajevima to može dovesti i do usporavanja, zaustavljanja ili odbijanja plaćanja i za to se odgovornost ne može pripisati bankama u Srbiji“, rekao je Petrović. Neko bi za sve što se desilo, ipak, trebalo da odgovara. Pre svih oni koji nisu reagovali kada je trebalo i sada pokušavaju da krivicu prebace na neku drugu stranu. Notari na tapetu NIN nezvanično saznaje da su najveće primedbe Sjedinjene Američke Države imale na to što Srbija nije usvojila izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Tu se pre svega misli da Srbija ne ispunjava svetske standarde kada je reč o sprečavanju krijumčarenja oružja. Takođe, jedna od primedbi je i što notari, po istom propisu, nemaju obavezu da primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Oni, naime, u praksi nemaju zakonsku obavezu da prijavljuju sve sumnjive transakcije, kao što to, na primer, moraju da učine advokati.