Pobeda na nervnoj bazi

Neposredno pred ruske predsedničke izbore, zakazane za ovaj vikend (18. mart), iz Londona je stigla vest o napadu na Sergeja Skripalja, nekadašnjeg pukovnika ruske obaveštajne službe. On i njegova ćerka nađeni su onesvešćeni u tržnom centru u Solsberiju , hitno su prevezeni u bolnicu i za sada su u stabilnom stanju. Nervnim gasom kojim su otrovani kontaminirana je još 21 osoba, ali su svi preživeli. Skripalj je osuđen 2006. zbog špijunaže za britanski MI6, ali je četiri godine kasnije pušten (osuđen je na 13 godina) u razmeni obaveštajaca sa FBI. Naselio se u Velikoj Britaniji. U Solsberiju je tog dana bio sa ćerkom i otrov se navodno nalazio u paketu koji je ona donela od jednog Skripaljevog prijatelja. London je za napad optužio Moskvu. Kako je izjavila Tereza Mej, ovaj će se potez smatrati napadom na britanskoj teritoriji i u skladu sa tim uslediće i britanski odgovor. Kremlj je odgovorio da je reč o čoveku koji je radio za britansku obaveštajnu službu, kao i da nije prvi koji je „umro pod misterioznim okolnostima na britanskom tlu“, podsećajući na slučaj Aleksandra Litvinjenka i Borisa Berezovskog. A među potezima koje bi mogla da povuče britanska vlada navode se prekid diplomatskih odnosa, zahtev za pooštravanje sankcija EU, zamrzavanje imovine ruskih državljana, kao i bojkot Svetskog prvenstva u fudbalu koji sredinom juna treba da se održi u Rusiji i zahtev članicama EU da podrže taj bojkot. Poslednji predlog u Moskvi se shvata kao specijalna operacija. I pre napada na Skripalja, već se kalkulisalo da bi moglo da bude pokušaja da se osujeti jedan od najvećih sportskih događaja, a sada se napad smatra samo potvrdom tih sumnji. Za Vladimira Putina, aktuelnog predsednika, međutim, nema bojazni, naprotiv. Da će pobediti na izborima u nedelju sasvim je izvesno, a pokazalo se da mu za kampanju nije bilo potrebno previše truda - slogan „Jak predsednik, jaka Rusija“, sasvim izvesni drugi šestogodišnji mandat u Kremlju i martovsko obraćanje parlamentu u kome je bilo dosta reči o bezbednosti. Bilo je to obraćanje svim glasačima, ali i svetskim prijateljima i neprijateljima. Tom prilikom objasnio je dokle je Moskva stigla u naoružanju, a da se ilustruje sva moć tog oružja poslužila je kompjuterska simulacija rakete koja pogađa - Floridu. Da ne bude nesporazuma, rečeno je da će se napad na bilo kog ruskog saveznika smatrati napadom na Rusiju i na taj napad će biti odgovoreno. Ovo će biti njegov četvrti mandat, na vlasti je što na mestu predsednika, što premijera od 2000. godine, a uz ovaj koji sledi biće to još narednih šest godina. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da može da očekuje podršku od 70 odsto birača. Kolika je razlika između Putina i njegovih protivkandidata pokazuje činjenica da mu je rejtingom najbliži Pavel Grudinjin, „kralj jagoda“, koji od devedesetih vodi najveće državno poljoprivredno preduzeće „Lenjin“. Kandidat Komunističke partije obećava izlazak iz Svetske trgovinske organizacije. On može da računa na sedam odsto glasova. Među ostalim kandidatima tu je Ksenija Sobčak (Građanska inicijativa), jedina žena u ovoj predsedničkoj trci, televizijska novinarka, voditeljka rijalitija, „ruska Paris Hilton“, ćerka nekadašnjeg gradonačelnika Sankt Peterburga, Anatolija Sobčaka, dugogodišnjeg Putinovog prijatelja, koja je pak učestvovala na demonstracijama protiv Putina 2012. godine. Tu je i Maksim Surajkin, lider Komunista Rusije, partije nastale pre šest godina odvajanjem od Komunističke partije - staljinista, lenjinista, rešen da „uništi kapitalizam“. Ne odustaje ni Vladimir Žirinovski, prvi čovek Liberalno-demokratske partije, incident majstor, koji je u političkom životu od 1991, i nije promenio diskurs. Ostaće zabeleženo da je izjavljivao da Mihaila Sakašvilija, bivšeg gruzijskog predsednika, treba ubiti, posle incidenta sa obaranjem ruskog aviona da na Bosfor treba baciti atomsku bombu, kao i da bi zabranio ulaz muslimanima u Rusiju. Grigorij Javlinski, ekonomista, lider partije Jabloko, jedan od prvih saradnika Mihaila Gorbačova u liberalizaciji ekonomije, protivnik privatizacije koja je stvorila tajkune i protivnik aneksije Krima zalaže se za dogovor sa Ukrajinom, uz podršku Zapada. Sergej Baburin, profesor prava, kandidat nacionalističke Partije svih naroda Rusije, optužuje vlast za korupciju i kriminal, uništavanje zdravstva i obrazovanja. Listu protivkandidata zaokružuje Boris Titov, biznismen, osnivač Partije razvoja, bivši ombudsman za privredu, vlasnik vinarije na Crnom moru, čovek koji je u politiku ušao pre dve godine. Na spisku nema Alekseja Navaljnog, lidera Partije progresa, jer mu nije dozvoljeno da se kandiduje pošto je na izdržavanju uslovne kazne. Svoje učešće ipak je obezbedio, možda ne imenom na listiću, ali zato sasvim sigurno medijskom pažnjom, objavivši video-snimak sa jahte biznismena Olega Deripaske na kome on sa Sergejem Prihotkom, zamenikom premijera, razgovara o odnosima sa Vašingtonom. To je možda iznenadilo glasače, ali nikako neće uticati na izborne rezultate.