Ustanička ulica

Robert Fico, slovački premijer, konačno je bio primoran da podnese ostavku, ali to više nije dovoljno da umiri demonstrante. Oni sada zahtevaju nove izbore, smenu vlasti i političke promene koje bi mogle da stabilizuju društvo. Ubistvo novinara Jana Kucijaka i njegove devojke Martine Kušnirove, toliko je užasnulo Slovačku, a i evropsku javnost, da su sad na red došla pitanja koja u opštoj evropskoj pometnji nikako nisu bila aktuelna. Gde je to Slovačka dve i po decenije posle odvajanja od Češke i četrnaest posle ulaska u Evropsku uniju? Šta se dogodilo sa zemljom koja je bila odličan učenik evropske demokratije i briselskih zadataka? Kako su se to Slovaci u noći 27. februara iznenada probudili u košmaru korupcije, kriminala i mafije, za koji su mislili da je odavno ostao iza njih, negde u devedesetim kada su se, u vreme tranzicije, tadašnji kriminalci, sa ambicijama biznismena, obračunavali na ulicama i kada je Madlen Olbrajt njihovu zemlju nazvala „crnom rupom Evrope“? Prvi put je jedan novinar ubijen u Slovačkoj, a razlog njegove smrti je gotovo sigurno posao kojim se bavio, izjavio je Tibor Gašpar, šef slovačke policije. Jan Kucijak je sarađivao sa dnevnim listom SME, radio za dnevnik Ekonomske novine. Pre tri godine priključio se timu istraživačkih novinara sajta Aktuality.sk (deo grupe Ringijer Aksel Springer Slovačka) i uglavnom istraživao utaje poreza. To ga je, međutim, odvelo veoma daleko. Poslednji nezavršen tekst govori o vezi italijanske mafije Ndrangeta sa Slovačkom. Ispostavilo se da prsti sicilijanske mafije sežu do vrha slovačke vlade, a preko nje i do evropskih fondova. Priča je zamršena koliko i neobična. Antonino Vadala, poznat italijanskim istražnim organima zbog optužbi za kriminal, između ostalog trgovinu drogom (zbog toga ga je tražio sud u Veneciji), jedan je od važnijih ljudi koji su svoj biznis obavljali preko Bratislave. Poljoprivreda i solarne elektrane, bile su dobar način i da se opere novac Ndrangete. On je uz još sedmoricu Italijana bio uhapšen posle ubistva, ali su ubrzo pušteni, a Vadala je najavio tužbe, protiv medija. On se preko svoje poslovne partnerke, Marije Troškove, bivše manekenke, infiltrirao u sam vrh vlade. Troškova je, naime, postala glavna državna savetnica u vladinoj kancelariji, desna ruka premijera i osoba koja je prisustvovala svim sastancima i imala uvid u sva dokumenta. Gde se sve ona pojavljivala, kojim je sve sastancima prisustvovala, u kakvim je zapravo odnosima bila sa Vadalom, u kakvim sa Ficom, kako su se tu isprepletale ljubavne i poslovne afere, teme su koje pune slovačku štampu. Tek, činjenica je da je nekadašnja manekenka donjeg rublja, postala toliko važna da je čak prisustvovala sastancima sa Angelom Merkel i Donadom Tuskom. Ispostavilo se da su se u klupku vladinih činovnika koji su morali znati ono što je saznao Jan Kucijak, našli mnogi iz vrha vlasti. Ostavku su prvo podneli Troškova i Vilijam Jasanj, sekretar slovačkog saveta za bezbednost, zatim Marek Madarič, ministar kulture, ubrzo i Robert Kalinjak, ministar policije, najzad je morao da se povuče i sam Fico. Ndrangeta, mafijaški klan koji drži lance trgovine droge širom sveta i novac tako zarađen pere gde god je to moguće, nametnula se kao jedna od najjačih kriminalnih organizacija. Strukturu je teško razbiti, jer se zasniva na porodičnim vezama i nije otvorena ni za koga sa strane. „Ndrangeta je ukorenjena ne samo u celoj Italiji, već i u evropskim zemljama kao što su Nemačka ili Švajcarska, ali i u istočnoj Evropi, u Slovačkoj, Bugarskoj, Rumuniji. Ona se širi na istok, ide tamo gde postoji moć i novac i mogućnost da ona upravlja tim novcem. Kupuju poljoprivredna imanja i vinograde, kako bi došli do evropskih fondova“, izjavio je sada za italijanske medije Nikola Grateri, vodeći italijanski tužilac protiv narko-mafije, koji se decenijama borio protiv Ndrangete. „Problem je što Evropa nema odgovarajuće zakone za borbu protiv mafije, posebno Ndrangete. Oni još raspravljaju o tome da li da u zakonu definišu mafiju kao organizovani kriminal.“ Evropa bi, smatra on, morala da usvoji kaznene i krivične postupke kakve ima italijanski sistem. „Kada govorimo o evropskom javnom tužilaštvu, bojim se da ćemo, dok dođe do međusobnog usaglašavanja, izgubiti jedan vek u borbi protiv mafije.“ Ndrangeta je prisutna u istočnoj Evropi više od dvadeset godina, ali se uvek prvenstveno mislilo na Rumuniju i Bugarsku. Ispostavilo se da je na red došla i Slovačka. Demonstranti zahtevaju nove izbore, smenu dosadašnje vlasti i promene koje bi potpuno promenile dosadašnji raspored na političkoj sceni i u vlasti. Ali to neće ići lako. Jer na drugom polu Ficove koalicije i dosadašnjih vladajućih partija nalazi se ultradesnica. To, međutim, nije ono što žele demonstranti. Izbor je zato veoma sužen. Sam Fico pak možda izgleda kao gubitnik koji je uprkos svim pokušajima da zadrži mesto premijera, ipak morao da podnese ostavku, ali on nije potpuno izgubio uticaj. Zahtev da njegov Smer - socijaldemokratija imenuje novog mandatara je prihvaćen, koalicija sa Slovačkom narodnom strankom i partijom slovačkih Mađara Most-Hid ostaje na vlasti, a on je i dalje značajna figura te vlasti. Sa premijerskim iskustvom dugim deset godina, uspeo je i u ovoj situaciji da obezbedi opstanak stranke, pitanje je, međutim, kako će i partija i on da prevaziđu duboku krizu u kojoj se Slovačka sada našla. NJemu se već odavno zamera način na koji je vodio vladu, u kojoj su najvažnija mesta pripadala pre svega njegovim prijateljima. Mandat za sastav vlade dobio je Peter Pelegrini (42), dosadašnji vicepremijer, takođe iz Ficove partije. On će pokušati da donekle umiri situaciju i već je na mesto ministra unutrašnjih poslova postavio Jozefa Raza, dosadašnjeg šefa kabineta ministra zdravlja, koji je nezavisni kandidat i koji bi možda mogao da ublaži nepoverenje koje je ostalo posle kompromitovanog bivšeg ministra Roberta Kalinjaka. Pelegrini je takođe pokušao da smiri strasti, ocenjujući proteste kao demokratske, ali uprkos svim naporima, ipak nije izvesno da će uspeti da održi vladu do 2020, kada ističe mandat. Jan Kucijak pak ostaje upisan na spisak onih novinara koji su stradali zato što su svojim radom ugrožavali „interese nekih političkih ili ekonomskih vlasti ili mafijaških grupa“, kako se navodi u izveštaju Reportera bez granica. Prošle godine, zbog toga je život izgubilo 39 novinara, dok je još 26 poginulo u napadima. Statistika govori da je to manje nego prethodnih godina, ali za evropske prilike i istraživačko novinarstvo, jedan drugi podatak je možda značajniji – ovo je drugo ubistvo u četiri meseca. U novembru je ubijena Dafne Karuana Galicija, koja se bavila istraživanjem afere Panamskih papira na Malti. Fico je ponudio milion evra za informacije koje bi pomogle u istrazi ubistva, baš toliko jesenas je ponudio i DŽozef Muskat, premijer Malte, ali nije bilo pomaka. Možda će tek strah, koji je sada zahvatio celu Evropsku uniju i koji je doveo do toga da se ova tema nađe na dnevnom redu Evropskog parlamenta, pokrenuti nešto, makar kada je reč o zakonima na koje upozorava Italija.