Radost i entuzijazam

Devetnaesti Gitar art promovisan je sloganom budi povezan (be connected). Reč je o neposrednoj ekstenziji prošlogodišnje ideje organizatora festivala o gitarskim integracijama, o spajanjima na umetničkim, odnosno, na interkulturalnim planovima, gde žice ovog instrumenta (sada i doslovno, na festivalskom plakatu), figuriraju kao element povezivanja. Insistiranje na ravnopravnosti gitarskih vrsta, uključivanje formi u kojima je gitara jedan od aktera (poput Puerto flamenco, Pača Floresa i Hesusa „Pinguina“ Gonsalesa, ili gitarskih dua Mushkalica i Bulatović/Nikčević), i dalje se pokazuje kao uspešan model u privlačenju pažnje muzičke publike. Festival je otvoren koncertom dua Asad (Brazil). Prezentovani program bio je relativno srodan onome od pre trinaest godina, kada su prvi put muzicirali u Beogradu. U poređenju sa prethodno stečenim utiskom, postoje promene u smislu tehničkih kapaciteta. Opet, rafinirana sagledavanja gitarskih prostora svedoče o tome kako se treba obraćati muzici, kako je oblikovati i upućivati slušaocu, što izvođaštvo braće Asad čini vrhunskim dostignućem kamernog gitarskog muziciranja poslednjih decenija. I duo Melis (Suzana Prijeto i Aleksis Muzurakis) ponovo je u Beogradu: skladan spoj svirača kompatibilnih temperamenata, besprekorna interpretativna rešenja odabranih partitura (Rodrigo, Lojer, Bogdanović). Duo Mushkalica, gitarista Zoran Anić i akordeonista Nenad LJubenović, istražuje unutar aktuelnih muzičkih tendencija. Rečju, kreativni postupak dvojice umetnika ukazuje na ukrštanje idioma popularne i visoke umetnosti, u cilju oblikovanja komunikativne zvučne slike u čijem središtu je folklor. Srđan Bulatović i Darko Nikčević takođe prezentuju autorski projekat nadahnut folklorom. Balkan, Mediteran, Orijent izvorno je namenjen dvema gitarama, ali je za ovu priliku aranžiran za devetočlani ansambl. Muziciranje Hoakina Klerča (sonate Brauera i Hozea, dva Bariosova valcera) zaista je uzorno: izvođaštvo visokih standarda ‒ preciznost i jasnoća izlaganja, opet, delikatno ispoljene emocije. Zanimljivo je da su samo dva solistička nastupa organizovana na devetnaestom Gitar artu. Uz Klerča, tu je i pobednik prošlogodišnjeg takmičenja, Peter Giran, žustar i temperamentan svirač, još uvek u traganju za sopstvenim interpretativnim izrazom. Promocija novih tendencija u flamenku i dalje figurira kao izrazita programska linija festivala: grupa Puerto flamenco kreće se ka poetici teatra; projekat Theseus Ship vođen je fenomenom Tezejevog paradoksa kao polazištem muzičko-plesnog razmatranja o autentičnosti i identitetu. Vrhunac Gitar arta jeste završno veče. Pre svega, zbog svetske premijere European Integration Guitar Suite čiji su stavovi odraz divergentnih stvaralačkih idioma četvoro autora-solista (Nejc Kuhar, Marek Pasijecni, Golfam Kajan, Aleksandar Sedlar); finalni stav, nastao tokom zajedničkog rada četvoro umetnika (i pod mentorstvom Dušana Bogdanovića), integrisaće njihove ideje, a same izvođače povezaće u kvartet. Integracije i povezivanje oličeni su i u nastupu World Guitar Orchestra (polaznici festivala i Tomas Oferman), takođe i orkestra međunarodnog projekta El Sistema, predvođenog izvanredno podsticajnim Heraldom Estradom Martinesom: zajedničko muziciranje mladih ljudi govori o radosti i entuzijazmu kakve bismo želeli češće da srećemo i u nekim vanmuzičkim okolnostima.