Sve tvoje više nije tvoje

Vest da će niški aerodrom „Konstantin Veliki“ uskoro iz nadležnosti lokalne samouprave, na čijem čelu je SNS, preći pod upravu države, na čijem čelu je SNS, iznenadila je mnoge građane Srbije. Da se malo našalimo. Naravno da ova vest nije iznenadila nikoga, osim možda one koji su upali u komu pre šest-sedam godina, a probudili se danas, pitajući se otkud sad SNS na vlasti. Svi mi ostali, koji još uvek nismo u komi, ne vidimo ništa čudno u tome da nešto iz SNS-a pređe u SNS. U pitanju je zakon o očuvanju vlasti pod Srpskom naprednom strankom, koji ide uz zakon o kruženju materije, tj. o zaokruživanju uvek jednih te istih na biračkom materijalu. Ono što u ovom slučaju rađa sumnju, jeste pretpostavka da iza ove odluke stoji prikriveni plan vlasti iz Beograda da se niški aerodrom učini nekonkurentnim u odnosu na beogradski nakon prenosa upravljačkih prava Francuzima putem koncesije. Uostalom, ugovor sa Francuzima će nam pokazati da li je to tako, čim ga vlast bude otkrila, kao što je onomad učinila i sa ugovorom sa Fijatom – znači, najverovatnije kada sa niškog aerodroma počnu da lete spejs šatlovi. Kao i za većinu stvari u ovoj zemlji, i ovde važi pravilo: zašto nešto što dobro posluje ostaviti da dobro posluje kada može da ne posluje dobro? No, vratimo se u Niš. Ne avionom, naravno. Ako zamislimo hipotetički razgovor između SNS-a i građana Niša, on bi mogao da teče nekako ovako, kao u onoj seriji „Na slovo na slovo.“ „Hoćete li da se menjamo? Vi nama da date niški aerodrom, a mi vama jedno ništa“. „Ne, hvala lepo.“ „Mi ćemo vam oduzeti nešto veliko, a zauzvrat vam nećemo dati ni nešto malo“. „Ne, ne, to ne možemo.“ „Dobro, a da nam uz niški aerodrom date i grad Niš?“ „Ne možemo tako da se menjamo.“ „Pa čekajte, za ime boga, možemo da vam damo ništa, a uzmemo sve.“ „Nećete dobiti ništa, jer ste ionako nesposobni za bilo šta.“ „E jesmo. Pardon, e hoćemo!“ Ali zašto stati samo na jednom aerodromu? Zašto ne dopustiti beogradizaciji da se rasprši još dalje, da ne digne samo jednu ruku, već „obadve“. Niška tvrđava, recimo, može da se preimenuje u Kalemegdansku tvrđavu u Nišu, međunarodni džez festival Nišvil u međunarodni festival Belvil, Filmski susreti u Nišu u Susrete na FEST-u, spomenik kralju Milanu u spomenik kod konja, Ivkova slava u Žurka kod Ivana, naplatna rampa Nais u naplatnu rampu Naaajs, Niš-ekspres u Niš-Jedan-Produženi-Espreso, Stevan Sremac i Kalča u Steva Dorćolac i Kale, Ćele-kula u Kulu u Nišu na vodi, a Neša Galija u Neša Doktor. Novogodišnja rasveta bi divno krasila niške ulice od septembra pa sve do aprila, muzička fontana je upravo ono što nedostaje ovom uspavanom gradu, aerodromu bi najbolje pristajao naziv „Mali Nikola Tesla“ ili jednostavnije „Nikolica Tesla“, a niška gondola bi bila završena dok si rekao „niški metro“. Ukoliko niste iz Niša, nemojte misliti da su vaše Gitarijade, Egziti, Šabački vašari, Kupusijade i Kosidbe na Rajcu bogomdane da ostanu vaše. Pa ni Nušićijada nije nikad bila Nušićeva već vlasništvo svih građana Ivanjice koji tamo žive i rade u lokalnom odboru Srpske napredne stranke. A što se vas Nišlija tiče, ostaje vam samo da se pomirite kao Kalča sa tuđim tumačenjem svog lika u Ivkovoj slavi. Uostalom, ne glasi bezveze ona narodna pesma: „Niška banja, topla voda, za Beograđane živa zgoda.“