Menadžerisanje sitnih interesa

Možda ni drugi predlog Dragana Đilasa o opozicionom okupljanju nije zanimljiv njegovim partnerima sa beogradskih izbora, ali ima kome jeste: provladini tabloidi uveliko pišu o razlozima protiv formiranja Saveza za Srbiju, „udarajući“, prvenstveno, na tradicionalno najosetljiviju tačku srpskih opozicionara – liderske sujete („Đilas bi da šefuje, dok se svi menjaju“, jedan je od naslova „analitičkih“ tekstova posvećenih pokušajima rehabilitacije opozicije). Izgleda da ni prošlonedeljno istraživanje agencije Faktor plus, prema kome bi, da su izbori održani u nedelju, samo SNS (56,7 odsto glasova) i SPS (9,5 odsto) imali poslanike, dok bi sve ostale stranke ostale ispod cenzusa, nije upalilo alarmne lampice u čudesnom, od realnosti odvojenom, svetu opozicionara. Gledamo, naime, reprizu: nakon mlake reakcije partnera iz Pokreta slobodnih građana Saše Jankovića i Narodne stranke Vuka Jeremića na Đilasov, preko medija lansirani „Proglas u 13 tačaka“, u medije je procurela i nova verzija predloga o okupljanju. Kao i prošli put, entuzijazam pokazuje Borko Stefanović, a iz PSG i NS nema reakcije jer se čekaju razgovori sa Đilasom i unutarstranački razgovori. U nezvaničnim razgovorima, insistira se na ideološkim razlikama i potrebi da se, najpre, izgrade partijske organizacije „kako bi imalo šta da se udruži“. I bez uvođenja u priču onih kojima poziv (još) nije upućen, ali se mogu prepoznati u formulaciji o bloku otvorenom za „stranke, pokrete, organizacije i sindikate koji su istinska opozicija“, teško je odupreti se zaključku da je u toku „cenkanje“ koje bi se moglo završiti formiranjem - još jedne stranke (Đilasove). A onda bi se, neposredno uoči prvih sledećih izbora i brojnih udaraca ispod stola, sklepao veliki predizborni savez, kadar da teške ranjenike preveze preko izbornog cenzusa. Ima procena da iza takvog ponašanja ne stoji samo posvećenost sopstvenim interesima već i uverenje u ispravnost teorije prema kojoj je najbolje sačekati da „Vučić završi sa Kosovom“, nakon čega će mu biti uskraćena podrška Zapada (zašto?!) pa će i promena vlasti biti lakša (da li je neko čuo za Viktora Orbana, na primer?!). Ako u opozicionim redovima ipak postoji svest o milimetrima koji nas dele od povratka na jednopartijski sistem autoritarnog tipa, možda i dođe do ozbiljnog razmatranja, po potrebi revidiranja i dorade predloga onoga od koga se, posle rezultata beogradskih izbora, i očekivalo da pokrene priču: ovoga puta, Đilas je izbacio deo koji se odnosi na zamrzavanje delovanja i pojedinačnih interesa članica Saveza. Sada je predložio da stranke zadrže svoje organe i strukture, pravo na sopstveni razvoj, ali da u ključnim segmentima politike nastupaju sinhronizovano i u dogovoru. Predlog predviđa i organe Saveza – skupštinu i predsedništvo, u kojem će se na mestu predsedavajućeg na mesečnom nivou rotirati članovi predsedništva. Sam Đilas bio bi menadžer, kome bi u opisu posla bilo da organizuje rad, pri čemu ne bi mogao biti član druge političke organizacije osim Saveza. Postojao bi i generalni sekretar, kao prvi operativac Saveza (gde Đilas vidi LJubana Panića, sa kojim je blisko sarađivao u nedavnoj kampanji). Savez bi trebalo da ima i programski savet u koji bi sve stranke delegirale predstavnike. Početak rada novog bloka predviđen je za 9. maj, na Dan pobede nad fašizmom, ali i dan za kada je zakazana konstitutivna sednica Skupštine Beograda, pa je to zgodna prilika za formiranje odborničkog kluba pod imenom Savez za Srbiju. Đilas je naveo da je cilj okupljanja da se na jednom mestu napravi alternativa aktuelnoj vlasti i da se jedinstvom i idejama motivišu opozicioni birači na glasanje. Zalažući se za homogenizaciju opozicionih glasova na parlamentarnim izborima – kako bi se smenila vlast ali i promenio sistem - predlagač ipak govori i o spremnosti da se izbori bojkotuju, ukoliko ne bude obezbeđen minimum fer uslova. Evo teme za kladionice: da li ćemo, za mesec dana, pisati o trećem Đilasovom predlogu?