Alhemija novog rata

Teče osma godina otkako su počele sirijske ulične demonstracije koje su se ubrzo pretvorile u građanski rat. Najstrašnije vesti, uključujući i napad hemijskim oružjem, već su stizale sa terena, ali to nije bio kraj. Ponovo takav napad. Te slike užasa kojima su preplavljeni mediji posle vesti o upotrebi gasa istovremeno su, uči nas iskustvo, i uvertira u nove sukobe. Tako je i ovaj put . U Dumi, jednom od poslednjih utočišta pobunjenika je, kako javljaju zapadni mediji, poginulo najmanje 40 osoba, a stotine su ranjene, mada niko još ne može pouzdano da utvrdi tačan broj. Optužbe su stigle od grupe DŽaiš al Islam, koja je do sada kontrolisala grad, ali je u povlačenju jer gubi teritoriju dok sirijska vojska osvaja grad. Ubrzo je usledio i napad na vojni aerodrom u kome je poginulo 14 ljudi. Sirijski i ruski mediji javili su da iza napada stoji Izrael, koji ovu vest nije demantovao ni potvrdio, prosto nije bilo odgovora. Koji dan kasnije hitno je zasedao Savet bezbednosti UN. Prethodno su iz Vašingtone stigle „tvitovane“ poruke. Predsednik Donald Tramp objasnio da je da će Asad i njegov saveznici „platiti glavom“. „Mnogo je mrtvih, uključujući žene i decu, u bezumnom hemijskom napadu u Siriji. Područje napada je blokirano i okruženo sirijskom vojskom i stoga potpuno odsečeno od spoljnog sveta. Predsednik Putin, Rusija i Iran su odgovorni zbog podrške životinji Asadu“, napisao je Tramp. On je optužio i Baraka Obamu zbog popustljivog stava kada je reč o upotrebi hemijskog oružja 2012. godine. Da nije bilo takvog stava, „životinja Asad bio bi istorija“, poručio je Tramp u još jednom od svojih tvitova. Isti taj Tramp pre nego što se našao na mestu predsednika bio je protiv napada i upozoravao je Obamu da to ne čini, jer ukoliko napadne Siriju „dogodiće se veoma loše stvari i iz te borbe Amerika neće dobiti ništa“. Isti ovaj Tramp, koji je sada na mestu predsednika, pre desetak dana najavio je povlačenje iz Sirije. Ipak, napad koji je usledio, promenio je sve. Na sednici Saveta bezbednosti, Vasilij Nebenzja, ruski predstavnik u UN, ponudio je da Dumu posete predstavnici Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW) kako bi se uverili u ono što su ruski vojni lekari, kako tvrdi Moskva, već ustanovili – da nije bilo napada hemijskim oružjem. Od Niki Hejli, američke ambasadorke u UN, moglo se čuti upravo suprotno, da je napada bilo. „Došli smo do trenutka kada svet treba da vidi pravdu“, izjavila je Hejlijeva. Uz nju su stali francuski i britanski predstavnici. Stefan de Mistura, specijalni izaslanik UN za Siriju, predložio je na sednici Saveta bezbednosti nezavisnu istragu, ali malo ko veruje da takve istrage uopšte postoje. Posle iskustva sa Irakom, posle izveštaja, upozoravanja, istraga o smrtonosnom oružju, medijske histerije, posle invazije, koja je najavljivana kao oslobodilačka, a završila se fijaskom i potpunim raspadom zemlje, teško je poverovati u nezavisni sud stručnih komisija. Naročito kada se u samom vrhu UN razmenjuju teške optužbe. Istovremeno, dok je Nebenzija upozoravao Vašington da će doći do „teških posledica“ ako dođe do napada na sirijske snage, Niki Hejli je najavila da će Vašington reagovati bez obzira na to šta odluči Savet bezbednosti. Mnogo je toga u igri, a najmanje je reč o naoružanju i napadima. Uostalom De Mistura je izjavio da „Ujedinjene nacije ne mogu da potvrde izveštaje o navodnim hemijskim napadima“ i da se pozivaju sve strane na izbegavanje dodatne konfrontacije. Strane su, međutim, upravo nastavile da se konfrontiraju. Nešto slično već se dogodilo prošle godine, baš u ovo vreme. I tada su opozicione snage optužile sirijsku vojsku za napad hemijskim oružjem. Napadnuta je zatim vladina vojna baza i tada je bilo međusobnih optužbi. Vašington se sada poziva na dogovor iz 2013. godine o uništenju hemijskog oružja, koje je trebalo da bude već završeno, ali nije, a za to krivi Moskvu koja se obavezala da će ono biti uništeno i da Asadov režim neće moći da ga koristi. Kada je počelo rušenje Bašara al Asada, niko, ali baš niko, nije mu davao šanse za opstanak. Da se povuče sa vlasti, savetovali su ga svi, njegovo povlačenje dugo je bilo osnovni uslov bilo kakvih mirovnih pregovora, bez tog uslova niko nije želeo ni da sedne za pregovarački sto. Kada se ipak ispostavilo da nije baš sasvim sam, i ne samo da nije sam, nego da ima saveznika u Moskvi, stvari su počele da se menjaju. Stupanje Rusije na scenu promenilo je mnogo toga, na kraju će odrediti i sam ishod ovog rata, ali je promenilo mnogo i za samu Rusiju, koja je ponovo počela da izgleda kao globalna sila. Sada je već toliko dobro pozicionirana, da bi na svaki eventualni napad morala da odgovori. Kako zbog svojih interesa u Siriji, luka i baza koje drži, tako zbog ugleda i pozicija koje je stekla posle decenija u kojima se na svetskoj političkoj sceni na nju nije računalo. Asad je sada već u poziciji da se smatra pobednikom, teritorije koje je zauzeo uz pomoć ruske avijacije, Irana i boraca Hezbolaha , sve su veće, posle teških obračuna sa pobunjenicima, pa zatim sa Islamskom državom, pa sa bezbrojnim frakcijama koje su oduzimale i gubile teritorije jedne od drugih, učinivši Siriju zemljom u kojoj je bilo teško ispisati granice kontrole različitih grupa. Sirijska vojska najzad je uspela da se nametne kao najsnažnija sila. Zauzeti su svi veći gradovi i prilično veliki deo teritorije. Opozicione snage jedva drže poneki grad i sve teže odolevaju napadima vladinih snaga. Pritom je stigla i Trampova naredba o povlačenju 2.000 vojnika koji su podržavali Sirijske demokratske snage, ostavljajući ih tako prepuštene sebi samima. Ali Vašington ne želi poraz i već se spekuliše o zajedničkoj vojnoj intervenciji koju bi predvodile SAD, nešto veoma nalik onome što je već viđeno u Iraku. „Tramp oseća da je pod pritiskom da deluje i ovo je presudan momenat njegovog predsednikovanja“, izjavio je republikanac Lindzi Grem za Ej-Bi-Si. „Ako ne bude igrao tvrdo i držao se samo Tvitera, izgledaće slabo u očima Rusije i Irana.“ On mora da pokaže odlučnost, objašnjava Grem, kakvu Obama nikada nije pokazao. Na meti nije samo Asad, na meti su Rusija i Iran. Zagovornici oštrog odgovora, napada i ratne koalicije, nadaju se da bi rušenje Asada bio težak udarac i za one koji ga podržavaju. Imenovanje DŽona Boltona za savetnika za nacionalnu bezbednost i Majka Pompea za državnog sekretara, iako je usledilo samo koji dan pošto je Tramp odlučio da povuče vojnike iz Sirije, bio je znak da će američki odnos prema sirijskom sukobu postati tvrđi, jer će o njemu odlučivati dva čoveka koja nisu sklona povlačenju. Odluka bi trebalo da bude doneta već sredinom ove nedelje. Pošto se, kako je najavljeno, utvrdi ko je odgovoran za napad. Ta odluka odrediće dalju sudbinu sirijskog sukoba. Bude li podrazumevala napad većih razmera, mora se računati na odgovor Moskve i Teherana. To bi zaista sve vratilo na početak.