Повик Тијамјкубжју!, добар домаћи превод изворног Rogntudju! – ономатопејом ублаженог светогрђа Nom de dieu!, које због Гашиног шепртљања урлају бројни јунаци његовог универзума – у минијатури објашњава зашто је дело моћног стрипаџије Андреа Франкена вољено и више од две деценије након што га је ауторова смрт последњи пут потписала. Ко је имао среће да Гастона први пут прочита у детињству, у свакој је фази одрастања у њему могао пронаћи нешто ново. Љубав према најлењем раднику и најризичнијем изумитељу планете, или барем Белгије, почиње радошћу слепстика, наставља се подршком Гашином дечачком излуђивању ауторитета, развија се поштовањем за Франкенове и Гастонове пацифистичке и еколошке субверзије, и уживањем у њиховој сатири канцеларије и бизниса, да би се напослетку вратила у пуну радост слепстика, јер такозвани озбиљан живот у коначници ништа боље ни не заслужује.