Leti, leti Gagarin!

Jurij Aleksejevič Gagarin, sovjetski kosmonaut, prvi je čovek koji je otputovao u svemir daleke 1961. godine, u 27. godini života. Sedam godina kasnije poginuo je na rutinskom letu sa još jednim pilotom, a njegova smrt i danas je obavijena velom misterije. Spomenik Juriju Aleksejeviču Gagarinu, sovjetskom kosmonautu, prvi je spomenik koji je postavljen kod tržnog centra Piramida 2018. godine. Svega sedam sati kasnije izazvao je, zbog svog izgleda – spomenik, ne Gagarin – salve negativnih reakcija javnosti, a ko ga je i zašto tako brzo preko noći postavio, i dalje je obavijeno velom misterije. Da je Gagarin znao šta će ga posthumno zadesiti u Srbiji, verovatno bi onomad dvaput razmislio da li da uopšte leti u taj svemir ili da se mane ćorava posla. Jer šta god da je neko uradio, zaista nije zaslužio da dobije spomenik koji liči na „pez“ igračku, samo sa nesrazmerno umanjenom glavom. I bez bombona. Još jedna misterija koja će, kao i sve dobre misterije, verovatno ostati bez odgovora jeste kako je spomenik, od idejnog rešenja, preko izrade, pa sve do postavljanja prošao sve instance odlučivanja, a da niko nije primetio ništa neobično. Tu postoji više pretpostavki. Možda su mislili da je u pitanju konceptualni rad. Recimo, glava Jurija Gagarina je tako majušna i jedva vidljiva jer je zapravo jako visoko, čak u svemiru, dakle, spomenik je metafora. Ili je možda ovo samo prva faza izgradnje spomenika, takozvana A1 faza. Možda je namera da se na spomenik kasnije postave letelica Vostok 1, ali i pas Lajka, koja je dala svoj život kako bi misija za Gagarina bila pripremljena tako da bude bezbedna. Zato sada spomenik deluje malo čudno i praznjikavo, ali ako se strpimo dve, najviše dve i po godine, dobićemo i ostatak. Može biti i da su donosioci odluka pomislili da je u pitanju jedan prost, praktičan i pragmatičan razlog, a to je – štednja. Lako je praviti kojekakve glavudže velikana u prosperitetnim vremenima. Ali kada se stežu kaiševi na sve strane, kada se štedi svaki dinar da bi nam suficit bio što veći, i Gagarinova glavica veličine glavice mladog kupusa je velika investicija. Uostalom, ne kaže se bez razloga da veličina glave nije bitna. Mala, ali tehničar! Nije važno kolika je, već šta predstavlja. A predstavlja... nešto. Sigurno. No, da ne budemo baš tolike cepidlake. Spomenik je već tu, pa treba razmisliti kako možemo da osvežimo priču i učinimo je bar malo zanimljivijom. Spomenik je lepo odavanje počasti, čak i kad je takav kakav je, ali zašto tu stati? Zašto od svega ne napraviti recimo performans? Postoji li, na primer, nešto prigodnije i lepše nego da ovaj veličanstveni spomenik lansiramo u svemir? Oblik rakete već ima. Jurija Gagarina već ima. Fali samo dobar raketni motor, ali koje su šanse da to ne proizvodi baš nijedna od 657.890.000 fabrika koje je predsednik Aleksandar Vučić otvorio u poslednjih pet godina? Problem rešen. I još nešto. Gagarin se posle jedan sat i 48 minuta vratio na Zemlju. Spomenik, ako ga lansiramo, ne mora da se vraća. Stvarno.