Grčko, a naše

Visoka medicinska škola strukovnih studija u Ćupriji, u regionu prepoznatljiva kao lider u obrazovanju iz oblasti zdravstvene nege i zdravstvene zaštite, ove godine obeležava 20 godina postojanja. Specifičnost ove institucije se ogleda i u tome što se na njenom čelu nalazi Grk, prvi direktor u Srbiji, dr sc. med. Hristos Aleksopulos koji u ovoj školi radi više od 17 godina. Sa njim smo razgovarali, između ostalog, o obrazovanju i položaju nacionalnih manjina u Srbiji, kao i o njihovim perspektivama u budućnosti. Kako biste okarakterisali visoku strukovnu školu kojom rukovodite? Kao direktor, cilj mi je da Škola dostigne nivo razvijenih evropskih institucija u oblasti zdravstvene nege. Modernim pristupom nastavi, podsticanjem kreativnosti, aktivnim učešćem studenata u nastavi, vežbama i vannastavnim aktivnostima, kao i opremanjem kabineta najsavremenijim učilima i opremom, mislim da smo na pravom putu da studentima pružimo najbolje moguće uslove za studiranje i sticanje adekvatnih znanja i veština za samostalan rad u svojoj struci. Važno je da naglasim da je diploma naše škole priznata i van granica naše zemlje, a dokaz tome su brojni svršeni studenti koji posao medicinskih radnika obavljaju širom planete. Visoka medicinska škola strukovnih studija je državna, akreditovana visokoškolska ustanova koja je direktno podređena Ministarstvu prosvete, sa kojim ima odličnu saradnju. U čemu se trenutno ogleda ta saradnja? Pre svega u istim idejama i ciljevima. Prvi put postoji otvorenost Ministarstva prosvete, sa ministrom Šarčevićem na čelu, za reforme u obrazovanju. To je garancija da obrazovanje bude jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije. Velika je stvar i to što ministar ima jasnu ideju i traži sistemska rešenja koja će da doprinesu ostanku mladih u Srbiji, kao i povratku onih koji su stekli znanje i praksu u inostranstvu. Veliki broj zdravstvenih radnika, trbuhom za kruhom, odlazi u inostranstvo, prvenstveno u Nemačku... Da, veliki je broj mladih, školovanih zdravstvenih radnika koji su napustili našu zemlju. Upravo to je razlog da apelujem i dam primer kao Grk koji se školovao i ostao da radi u Srbiji, a naročito sada kada će se sve učiniti da se stvore uslovi za ostanak mladih u našoj zemlji. Konkretne mere kao što su dualno obrazovanje, razvoj preduzetničkih kompetencija, osposobljavanje za rešavanje finansijskih problema, digitalizacija i mnoge druge stvoriće uslove za ostvarenje ciljeva Vlade i Ministarstva prosvete. U kojoj meri je vaša institucija spremna i sposobna da ide u korak sa novim reformama? Osavremenjavanje i unapređenje nastavnog procesa jedan je od glavnih ciljeva Škole. Digitalizacija i informatičko opismenjavanje polako postaju osnova današnjeg školstva, to je nešto što svi moramo podržati i pratiti. Nedavno su u našoj školi u prisustvu predsednice Vlade Republike Srbije otvorene multimedijalna učionica, dve kompjuterske laboratorije i serverska soba. Naime, premijerka je započela akciju implementacije informaciono-komunikacionih tehnologija još u periodu kada je bila na čelu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Mi smo želeli da odemo i korak dalje, tako što kroz edukaciju od strane stručnog kadra koji radi u Školi besplatno informatički opismenjujemo naše sugrađane. I na kraju, iz vaše perspektive, kako je biti Grk u Srbiji? Ne bih razdvajao Srbiju i Grčku, to je za mene jedno. Ne osećam se kao pripadnik manjine i tako bi trebalo da bude svim državljanima u našoj zemlji. Ja jesam član Grčke zajednice u Srbiji i prethodni predsednik saveta Grčke nacionalne manjine, ali se aktivno borim za prava svih nacionalnih manjina. Upravo u sredu, na korporativnoj konferenciji Evropskog pokreta, ponovo sam razgovarao sa predsednicom Vlade Anom Brnabić o mom predlogu od pre nekoliko godina kada je premijerka bila na čelu Ministarstva. Naime, u periodu kada se aktivno bavila pitanjima ljudskih i manjinskih prava, rekao sam da je neophodna digitalizacija udžbenika svih nacionalnih manjina. Tako bi se rešio problem nedostatka udžbenika na koji su mi ukazivali i članovi ostalih saveta manjina u Srbiji. Jedno od rešenja bilo bi da svaki učenik pripadnik nacionalne manjine treba da dobije tablet računar na kom bi se nalazili svi neophodni udžbenici na adekvatnim jezicima manjina. Predsednica Vlade je sada potvrdila da su preduzete mere oko digitalizacije udžbenika za nacionalne manjine koje žive u Srbiji i da se u procesu reforme obrazovanja i te kako mislilo na potrebe nacionalnih manjina u Srbiji.