O iluminatorima društva: slučaj Dragana Đuričina

Reagujući na moj tekst „Odbrana jednog plagijata ili o opsesivnom nihilizmu“, koji je objavljen 12. aprila 2018. u NIN-u, Dragan Đuričin je u NIN-u objavio tekst „O kampanji kolektivnog mobinga kojom upravlja prof. Dušan Teodorović“. U svom novom pamfletu Đuričin mi preti sudskim procesima, naziva me „opsesivnim nihilistom“ i „energetskim vampirom“, i piše kako „nosim vidljivu kontradikciju naučnika sa manifestacijama političkog ponašanja“. Sebe, pak, predstavlja kao „mislećeg čoveka“, uglednog naučnika, „iluminatora društva“ i nesrećnu žrtvu kolektivnog mobinga koji ja predvodim. Biću slobodan da se Đuričinu, „mobingovanom iluminatoru društva“ obratim sledećim pitanjima na koja nije odgovorio nijednom rečju, ni u prvom pamfletu upućenom članovima SANU i članovima Senata i Saveta Univerziteta u Beogradu na koji je potrošio 20 stranica, ni u drugom pisaniju objavljenom u NIN-u. Pitanja glase: 1. Da li su delovi doktorske disertacije Siniše Malog, koju je Mali odbranio pred vama, prepisani iz studije Novi model privatizacije u Srbiji, čiji su autori Boris Begović, Boško Živković i Boško Mijatović? 2. Da li ste pročitali tekst „Siniša Mali nas je doslovno prepisao“ profesora Boška Mijatovića, koji je objavljen u dnevnom listu Danas, 27. februara 2018. i da li možete da osporite bilo koji dokaz o plagijatu koji je izneo profesor Mijatović? 3. Da li je Siniša Mali u doktorskoj disertaciji koju je odbranio pred vama na FON-u pokrao naučne rezultate Stifanosa Hailemariama (Stifanos Hailemariam), iz doktorske disertacije koju je Hailemariam 2001. odbranio na Univerzitetu u Groningenu, Holandija (Rijksuniversiteit Groningen)? 4. Da li je Siniša Mali prepisivao i iz izvora sa Vikipedije? 5. Da li je tačno da Siniša Mali nije uspeo da doktorira na svom matičnom Ekonomskom fakultetu u Beogradu? 6. Da li vam bilo šta znači mišljenje 352 profesora univerziteta, među kojima je i osam članova SANU, koji su svojim potpisima potvrdili da disertacija Siniše Malog predstavlja plagijat? 7. Da li je tačno da indeksna baza SCOPUS nema evidentiran nijedan vaš naučni rad? Da li je tačno da nam baza SCOPUS poručuje da je indeks vaše naučne kompetencije u međunarodnim okvirima jednak nuli? Umesto poštenog odgovora na ova pitanja, Đuričin mi obećava „zakonom predviđene mere zaštite“. Usudio sam se da napišem da je Siniša Mali prepisivao, a Dragan Đuričin svojim potpisom prepisano verifikovao kao naučni doprinos. Iluminator Đuričin želi da me izvede na sud zbog „grubih napada na njegov ugled i integritet“. Ni u jednoj civilizovanoj zemlji, naučni ugled se ne stiče sudskim procesima. Sama ideja po kojoj bi trebalo da me saslušavaju sudije i advokati kako bi me primorali da Đuričina doživljavam kao novog Stivena Hokinga predstavlja samo dodatnu burlesku, koja poput jeftinog komada bižuterije ima za cilj samo da zavara. Nijedan sud na svetu nije nikada presudio da je, recimo, Isak NJutn veliki naučnik ili da postoji zakon gravitacije. O tome su uvek prosuđivali naučnici u okviru međunarodne naučne zajednice na osnovu naučnih rezultata. Moram, možda, duboko da razočaram Đuričina i da izjavim pred čitalaštvom NIN-a da ja i pored najbolje volje, uprkos javno izrečenim Đuričinovim pretnjama, ne mogu da promenim svoj vrednosni sud o njegovim naučnim dostignućima. Svakako nije nužno da Đuričin meni odgovara na pitanja koja postavljam već dve godine, jer, ja odgovore znam. Dužan je da odgovori ne samo akademskoj zajednici nego i svojim studentima, Beograđanima i građanima Srbije. Predmet polemike prevazilazi značaj ličnosti Siniše Malog, Raše Karapandže, Dušana Teodorovića ili Dragana Đuričina. Ne bi bio prvi put u civilizovanom svetu da se otkrije plagijat javnog funkcionera. Prvi put bi se, međutim, desilo da akademska zajednica ne reaguje tim povodom. Sramota je za Univerzitet u Beogradu, najstariji i najrespektabilniji univerzitet u regionu, da nije već odavno reagovao na očigledan plagijat i očiglednog plagijatora. Poruka koja se ovim šalje je u svakom smislu katastrofalna. Poruka koja se šalje je da ne umemo da odbranimo teško stican ugled ustanove i da je politika preuzela i obrazovanje. Poruka koju šaljemo svim vrednim studentima i studentkinjama, koji uz mnogo rada stiču svoja znanja, jeste da se „moćnicima“ dozvoljava i da prepisuju. Naučna čast i akademsko dostojanstvo moraju ostati neukaljani i u najtežim vremenima. Čak je najvažnije da ostanu neukaljani u najtežim vremenima. Dozvoljavanjem lopovluka, što plagiranje jeste, u našim redovima, pokazujemo da smo moralno poraženi. Platon je davno napisao da država neće mnogo izgubiti ukoliko obućar loše radi svoj posao, samo će Atinjani hodati bosi - ali ako vaspitači omladine budu rđavo ispunjavali svoje obaveze stasaće pokoljenje neznalica i poročnih ljudi koji će upropastiti budućnost otadžbine. Dužnost je upozoriti na političku korupciju do sada neviđenih razmera. Sama situacija je groteskna - mi smo taoci čoveka koji je krajnje očigledno i dokazano prepisao svoju doktorsku tezu i na svaki mogući način pokušava svima da objasni kako nije. Taoci smo čoveka koji nema naučne ambicije, i čitava ova ujdurma je stvar kaprica, kako bi dotični mogao da napiše „dr“ ispred svog imena i prezimena na poštanskom sandučetu ili da se pohvali prijateljima kako je doktor nauka. On sam i svita političkih poslušnika mu ispunjavaju ambiciju. Argumenti nisu naučni, već isključivo politički. Od nas se traži da svi žmurimo i da se pravimo da je sve u redu. Nije u redu! Srbija nema luksuz da se poigrava sa retko preostalim, još uvek neukaljanim institucijama. Poznata je maksima da moć kvari ljude, na šta je Taljeran dodao da apsolutna moć apsolutno kvari. Nikada, međutim, nismo dolazili u situaciju da branimo univerzitet, akademsku čast i dostojanstvo nauke od pojedinaca koji usled posedovanja političke moći smatraju da im sve pripada. Niko se nikada, u dugoj tradiciji Univerziteta u Beogradu, nije drznuo da pokuša ono što se sada nama dešava pred očima. Kroz to vreme su prolazile razne vlasti i zaista niko na ovaj način nije pokušavao da potčini čitav univerzitet svojim političkim ambicijama. Politička sila i, zašto ne nazvati stvari pravim imenom, političko i pravno nasilje upravljaju procesima u ovoj zemlji i korumpiraju ili uklanjaju sve što im se nađe na putu. Ogoljena politička sila u ovom slučaju preti da korumpira univerzitet i čitavu akademsku zajednicu. Vratiću se na sam početak teksta - upravo je ovo predmet polemike. Društvo u kome su nauka i akademska zajednica korumpirani i poraženi, nema čemu da se nada. Civilizacijska je obaveza da se to ne dozvoli. Civilizacijska je obaveza da se pruži otpor očiglednoj prevari i očiglednom lopovluku koji ugrožavaju čitavu akademsku zajednicu iz hira jednog čoveka i njegovog moćnog zaštitnika. To je dilema sa kojom se suočavamo. Sam doktorat Siniše Malog je nesporno plagiran. Pitanje je da li ćemo dozvoliti da to zna čitavo srpsko društvo, međunarodna naučna zajednica, a da ćemo se za to vreme mi praviti slepi i gluvi i pustiti, radom toliko izuzetnih umova građenu, reputaciju niz vodu. I zbog toga, još jednom postavljam Draganu Đuričinu sledeća pitanja: Da li doktorska disertacija Siniša Malog predstavlja plagijat? Zbog čega je svojeručno potpisao da disertacija Malog predstavlja naučni doprinos? Da li se oseća krivim? Da li smatra da bi posle svega trebalo da napusti Univerzitet u Beogradu i završi univerzitetsku karijeru?