Šta ste juče učili iz seksualnog

Kad smo kod podizanja nataliteta, mere dugotrajne novčane pomoći porodicama s malom decom deluju kao dobra ideja i sigurno će nekome olakšati život, ali teško da će učiniti da nas se više rađa. Badava mere, jer nema tih para koje će ljude naterati da imaju i gaje decu, ako se sami ne raduju i ne nadaju boljem životu. Uostalom, poslednji mali bejbi bum dogodio nam se posle promena 2000. kada nam se na trenutak učinilo da pred nama stoji svetlija budućnost. Svaka čast ministarstvu za demografiju, ali deca, i to željena, počeće da se rađaju u većem broju tek kad se pojavi svetlo na kraju tunela, kada se obezbede uslovi da mladi ljudi mogu pošteno da rade i zarade, a to je posao svih ministarstava. Ako u toj sferi postoji nešto oko čega u Srbiji može da se učini puno, to su abortusi. Reč je o nezgodnoj temi za popovanje, posebno kad si muško i imaš sinove, ali budući da bezrezervno verujem u pravo žene na izbor, uzimam sebi za pravo da kažem par reči. Pretpostavljam da se svi slažemo da abortus, kao takav, ne valja, da nije prihvatljiv kao metod za planiranje porodice, da ga iz humanih, praktičnih, finansijskih, moralnih i zdravstvenih razloga treba izbegavati. Procene variraju, ali izgleda da zapravo niko i ne zna koliko se tačno abortusa vrši u Srbiji, valjda je sve sramota tog broja. Svi nagađaju, jer o tome ne postoji uredna evidencija, ali niko ne spori da je prekida trudnoće previše, i po svoj prilici jesmo društvo s ogromnim problemom. Protiv abortusa, znamo iz prakse razvijenijih zemalja, moguće je boriti se samo seksualnim obrazovanjem. Ali kako se to uči? Mi to u školi nismo imali, seks je bio tabu, i samo se sećam da smo se, kada bismo se doticali teme razmnožavanja, svi smejuljili i stideli. Shvatio sam da, zapravo, nemam pojma kako izgleda čas seksualnog obrazovanja. Napravio sam malu anketu među klincima koje poznajem, a koji uče škole po svetu. Svi do jednog su prošli kroz seksualnu edukaciju i to do te mere nije bilo skandalozno, da se slabo i sećaju kako je bilo na času. Opet, sve što treba da znaju oni znaju. Recimo, mojoj kumici u Engleskoj, sa 13 godina na času zdravstvenog obrazovanja objašnjeno je kako se ostaje u drugom stanju i, u mnogo više detalja, kako se ne ostaje. Podrobno su ih informisali o svrsi i primeni različitih metoda kontracepcije. O prekidu neželjene trudnoće nisu mnogo govorili. Samo su im rekli da je to opasno po zdravlje, neprijatno, nije neophodno i da se može sasvim lako izbeći ukoliko si dobro naučio prethodnu lekciju o zaštiti. Ali ako ti se ipak dogodi da ostaneš u drugom stanju a nemaš 16 godina, treba da se obratiš klinici gde prvo porazgovaraju s tobom, objasne ti koje su sve opcije, a onda se pobrinu da ti problem reše. Osim toga, u paketu su im pričali o veneričnim bolestima. Na tome su veoma insistirali, čak su im pokazivali neke „grozne, grozne slike“, ne bi li im objasnili o kolikoj je opasnosti reč. Iz tih razgovora i sâm sam nešto naučio, doduše nikakva otkrovenja, ali tako formulisane određene stvari su mi postale jasnije. Na primer, jedan klinac mi je pričao šta je smešno čuo na času od učiteljice, doduše ne njegove regularne, nego posebne koja je prošla specijalnu obuku i koja ide od škole do škole i drži predavanja. Rekla im je: ,,To što vi gledate na pornićima, to je samo uslovno seks. To su gluma i akrobacije. Seks uključuje nežnost. Pravilo je: što bolji seks, to bi lošiji video bio.“ A drugi mi je pričao kako su sa njima, dečacima, u školi više radili na razumevanju koncepta „ne“. Učili su ih da „ne“ u svakom trenutku bliskosti znači samo jedno: „NE“. Kad čuješ „ne, neću“ ili čak „ne, neću više“ povlačiš se jer posle „ne“ sve je silovanje. Najfascinantnije mi je, ipak, bilo što su i dečaci i devojčice, sa mnom, matorim čovekom, i svojim roditeljima, razgovarala o seksu bez trunke stida i ustručavanja, kao da smo ih pitali šta su učili iz geografije. A i nama roditeljima bude lakše kad znamo da nam deca o vođenju ljubavi ne uče na ulici i iz porno filmova.