Kuda ide ova farsa

Farsa od izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu završena je onako kako je to vlast odlučila. Nije po zakonu, ali je po volji onih koji su inače iznad svih zakona. Ti moćnici iz oblasti kulture umeju da predlože pisca i akademika Dušana Kovačevića za člana ovog tela da bi pokazali kako poštuju nespornu veličinu. A kad predlože SPS-SNS aparatčika Živorada Ajdačića, pokazuju svoje pravo lice. Da im se može, kada mimo pravilnika i zakona odluče da u Savet dovedu svog čoveka. Baš u skladu sa anegdotom o gradskoj sekretarki za kulturu. Kada je došla na to mesto, pitala je svoje podređene ko je Vladimir Veličković, koji je bio predložen za člana neke gradske komisije. Objasnili su joj da je on slavni slikar, član naše i francuske akademije, na šta je ona ljutito uzvratila: Ne pitam da li je u našoj akademiji, nego da li je NAŠ! Filmski reditelj Srđan Dragojević je epilog ove priče o spisku predloženih članova budućeg Nacionalnog saveta sažeo u četiri rečenice, saopštene na Tviteru: „Žika Ajdačić, predstavnik Umetničkih udruženja?! Logično, u svetu svinjskog fašizma bez Kulture. Generalni štrajk je jedini odgovor svinjskoj hunti i sličnim idiotima. Inače, poniženje stiže.“ Šta se događalo u ovoj priči, dok laž nije sasvim uzela događaje pod svoje? Prema članu 16. Zakona o kulturi, kandidate za Nacionalni savet predlaže Vlada Srbije i reprezentativna udruženja, i to za četiri područja kulture. Kandidata za određeno područje treba da predlože udruženja koja imaju reprezentativnost za to isto područje. Zakon poverava Koordinacionom odboru umetničkih udruženja (u čiji sastav ne ulaze sva reprezentativna udruženja) da organizuje predlaganje članova za Nacionalni savet za kulturu, ali ne i da ih predlaže. Rukovodstvo Koordinacionog odbora je, međutim, više puta prekršilo zakon u ovom postupku. Pre svega, iako je bilo dužno da to učini, nije obavestilo sva reprezentativna udruženja o tome da je započet postupak predlaganja kandidata, a u dva slučaja je uzurpiralo pravo na odlučivanje (koje po zakonu nema) i zvaničnim putem, bez znanja ovlašćenih predlagača i bez njihove saglasnosti predložilo Ministarstvu kandidate za Nacionalni savet. Rukovodstvo Koordinacionog odbora, njegov predsednik Dušan Rusalić, je, dakle, obmanulo Ministarstvo kulture i informisanja i uvrstilo na listu kandidate za koje nema zakonskog osnova da se na njoj nalaze. Ti kandidati su Živorad Ajdačić, koga je Koordinacioni odbor neovlašćeno kandidovao za područje književnosti i književnog prevodilaštva i Vladimir Logunov, koga je neovlašćeno kandidovao za oblast Pozorišna umetnost, filmska umetnosti i umetnička igra. Sedam reprezentativnih udruženja, koja su po zakonu ovlašćeni da predlažu kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu, ukazala su Ministarstvu kulture i informisanja i Odboru za kulturu i informisanje Skupštine Srbije da je prekršena zakonska procedura u postupku predlaganja kandidata za članove NSK. Pošto Ministarstvo uopšte nije reagovalo i dostavilo Zbirnu listu Odboru za kulturu i informisanje RS, Odbor ju je većinom glasova potvrdio. Sedam reprezentativnih udruženja koja zakon ovlašćuje da predlažu kandidate za Nacionalni savet (Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Srpski PEN centar, Srpsko književno društvo, Udruženje književnih prevodilaca Srbije) obratila su se Narodnoj skupštini RS s molbom da stane u odbranu Zakona i da ne dopusti da se izbor članova za Nacionalni savet za kulturu kompromituje nezakonitim postupkom predlaganja. Nacionalni savet za kulturu neće moći da ima kredibilitet za izvršavanje svojih zadataka ukoliko izbor njegovih članova ne bude sproveden uz striktno poštovanje zakona. Ovih sedam reprezentativnih udruženja traže da Narodna skupština RS Zbirnu listu vrati Ministarstvu kulture i informisanja, da Ministarstvo organizuje ponovni postupak predlaganja u oblastima u kojima su nelegalno predloženi kandidati za članove ovog tela, a ovlašćena udruženja će, nakon legalno sprovedene procedure, u roku od mesec dana, dostaviti imena kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu. U svom saopštenju koje su dostavili javnosti, sedam reprezentativnih udruženja, koja su po zakonu ovlašćeni predlagači kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu, naglašavaju da ovo njihovo obraćanje Narodnoj skupštini ne sme biti stavljeno u politički kontekst, niti povezano sa bilo kojom političkom idejom ili opcijom. Posredi je isključivo strukovni protest protiv kršenja zakona u proceduri za izbor tela koje kulturna javnost smatra izuzetno važnim za funkcionisanje celokupne kulture u zemlji. Treba reći da je Vojislav Brajović, glumac i predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije povukao svoju kandidaturu budući da je bio prihvaćen kao kandidat svih sedam udruženja, jer ne želi da učestvuje u ovakvoj raboti. Pogledajmo ko je predložen za Nacionalni savet? Pored pisca Dušana Kovačevića, Vlada Srbije je predložila Nikolu Šujicu, doktora likovnih umetnosti, Đorđa Đurića, profesora opšte istorije i Svetislava Božića, kompozitora. Četiri člana su iz redova zaposlenih u ustanovama kulture čiji su osnivači republika ili autonomna pokrajina i četiri člana se biraju na predlog reprezentativnih udruženja gde su validni predlozi bili za Duška Paunkovića, Dušana Rusalića, Vojislava Brajovića, Ivana Ilića i Srđana Hofmana. Nezakonito su, kao alternacija Paunkoviću i Brajoviću, predloženi Ajdačić i Logunov. Na molbu NIN-a da prokomentariše sadašnju situaciju, a budući da je prošlog ponedeljka bio u Skupštini Srbije da javnosti kaže kuda ide ova farsa, potpredsednik Srpskog PEN centra Gojko Božović je rekao: „U ovom trenutku dva kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu su snažno osporeni od strane reprezentativnih umetničkih udruženja, jedan kandidat je u znak protesta povukao svoju kandidaturu, čitava jedna oblast (scenske umetnosti) nema svog regularno predloženog kandidata, sedam reprezentativnih umetničkih asocijacija utemeljeno tvrde da je prekršena zakonska procedura predlaganja i izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu, Koordinacioni odbor umetničkih udruženja umesto da saziva sednice njihovih predstavnika samovlasno je preuzeo neotuđiva prava samih udruženja. Svaki od ovih razloga, sam po sebi, bio bi dovoljan da se obustavi i preispita trenutna procedura izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu, a svi oni zajedno ukazuju na to da je jedna dobro zamišljena institucija dovedena u opasnost. Da bi bio reprezentativan, Nacionalni savet za kulturu mora nastati u saradnji sa reprezentativnim umetničkim udruženjima. Da bi bio nesporan, ne sme biti osporena legitimnost njegovog izbora. Da bi imao autoritet u važnim pitanjima savremene srpske kulture, on mora podrazumevati relevantnost izabranih članova u svojim oblastima. Bilo bi štetno da se Nacionalni savet za kulturu pridruži dugom nizu institucija i kontrolnih i savetodavnih tela koja formalno postoje zbog zahteva birokratski shvaćene evropske agende, dok su u stvarnosti ispražnjena od supstance i sadržaja.“ Gojko Božović je svojim iskazom zapravo otvorio novu temu: čemu služi Nacionalni savet ako se do njegovog sastava dolazi na ovaj način, a čemu služi nedavno oformljen Savet za kreativnu industriju koji je sastavila premijerka lično? Ko je tu kome odgovoran i da li savetodavna funkcija Nacionalnog saveta ima ikakvog smisla ako se zna kako je izgledala praksa u njegovom radu poslednjih godina?