Dvadeseti imperator

Zaista, šta da misliš o čoveku koji je, pritom, nekakav šef nekakve države koji se, evo, zalaže za izgradnju 54 fontane u prestonici, a prestonica samo što se nije raspala od sličnih „silnih“ poslova. Tu se, nekako, prisećam Nerona koji je zapalio pola Rima da bi ispred svoje palate izgradio parkove, možda baš sa 54 fontane. Možda je to neka magična brojka svojstvena tiranima. U isto vreme, kada je obnarodovana ideja o fontanama, u Viminacijumu je arheološki tim dr Miomira Koraća otkopao monumentalnu carsku grobnicu koja je, doduše, razorena „sistematskim razbijanjem u najsitnije deliće“. Korać kaže: „Nema sumnje da je reč o mauzoleju imperatora jer je u gomili sitnog šuta pronađen deo glave, statue ukrašene lovorovim vencem koji je smeo da nosi rimski car. Tu su i delovi imperijalnog orla i neobično fina ruka na balčaku mača gladijusa. Deo portreta ukazuje da je reč o nekom mladom imperatoru.“ E, sad, videćete! Umesto da se o „devetnaestom“ imperatoru iz Srbije danima, po medijima, pletu priče, prevagnuće novi dokazi o ubistvu pevačice iz Borče, tamburaće se o Šešeljevom skandalu i najavljenom đurđevdanskom pohodu na Hrtkovce. Pritom se najavljuje za 7. maj „vezirsko“ poklonjenje „novom turskom sultanu“ Erdoganu. Moj Alek za Stambol vodi i pet ministra. Valjda da se dogovore o daljem uvozu „šrafciger industrije“ i prodaji naših vazdušnih banja Turcima. A pre nego što ode u Stambol, Alek bi sa LJajićem mogao da obiđe rutu naših imperatora od Sirmijuma pa bar do Naisa i da, usput, ukapira da arheološki turizam može da postane jedna od najvažnijih grana srpske privrede. Još kad bi na „Rutu imperatora“ poveo Merkelovu, a usput joj pokazao i Vinču, Lepenski vir, najstarije stanište Evrope, valjda bi Angela shvatila da je ovde bila „prva Evropa“. K. G. Jung, moj guru iz Švice, nadovezuje se: „Sve i ako Angela Merkel ne dođe u Vinču, tvoj Alek bi trebalo da joj pokloni knjigu Istorija Moreje iz 1834. godine, koju je napisao nemački istoričar Felmerajer. On piše: ’Kako je moguće da se u priznatim slovenskim zemljama kao što su Meklenburg, Pomeranija, Bradensburg, Šlezija, Bavarska, Saksonija, Baden Virtenberg, pa i u Austriji, srpski jezik sasvim ugasi i na njegovo mesto uvede - nemački!? I to nasilno, a ne zahvaljujući nemačkoj većini, kako to neki kažu. Ili su ljudi zaboravili kako su Hoencoleri postupali sa Srbima u današnjoj Nemačkoj. Nasilno i smrtnom kaznom su ih primoravali da se ponemče... A isti slučaj imamo i u Staroj Srbiji koja se danas zove Tiringija, Saksonija i Brandeburg’. Ako tvoj Alek stisne petlju i pokloni Angeli Merkel ovu knjigu onda, priznaj, zaslužuje da bude devetnaesti, pardon, dvadeseti imperator sa teritorije Srbije!“ Kao sluđen odem na suva vesla pa zapucam Dunavom do Švarcvalda, koji se nekad zvao – Crna Gora. A tu je Triberg, nekad, Triglav, bajo, a sad i Kosovo otimaju. Vraćam se odande, a Bilja na terasi u Gročanskoj rasađuje jagode. Zavalim se u ligeštul i lečim se na Nepobedivom Suncu. Kako, bre, da se ne razboliš kad saznaš da je cela Nemačka bila tvoja domovina i da su te Nemci „proždrali“. Moja Crna mi se mota oko nogu i prede: „Ih, kada bi tvoj Alek napravio i jednu fontanu, ovde, na `Obilićevom` pomoćnom terenu onda bi, po meni, zaista, zaslužio da bude dvadeseti imperator sa tla Srbije!“