Pogrešio sam što sam ćutao

Ovaj razgovor je vođen uoči godišnjice osnivanja Pokreta slobodnih građana, u nedelji u kojoj se desilo najmanje deset stvari zbog kojih sve izgleda još gore nego prošle sedmice, a u isto vreme, barem po mom utisku, beznadežnije da će ikada više biti normalnije. Uverena sam da nema dana da vas neko ne zaustavi na ulici s pitanjem: Ima li ovome kraja? Šta ste odgovarali pre godinu dana, a šta danas? Isto: Svakoj vlasti dođe kraj i samo od nas zavisi kada će ovoj. Kada se svi dobri ljudi koji se pitaju „ima li kraja“ uključe i svako učini sve što može i zna, ne očekujući da se neko drugi bori za njega i ne pitajući da mu to neko plati, eto kraja zlu. Pošto je Javni medijski servis otet od građana, Željko Bodrožić je u Kikindi čitao slobodne vesti na gradskom trgu. Šteta što mnogi novinari nisu prihvatili predlog da za građane besplatno prave dnevnike, utiske nedelje, pa je i ta inicijativa zamrla. Kada dovoljno ljudi shvati da koliko god se sklonimo ovima nije dosta jer im je od nesposobnosti veća samo alavost, i da nas se politika svih podjednako tiče, tada će ovom biti kraj. Koliko ljudi je od osnivanja napustilo Pokret? Da li vam je u proteklih godinu dana jasnije šta se dogodilo i na koji način ste lično odgovorni? Toliko mi je već puta postavljeno to pitanje da bi pronicljiv čovek već trebalo da se zapita – ostade li neko u tom pokretu uopšte i što su oni onda više bitni? Ako ćete baš da nas prebrojavate, istina je da je mnogo više ljudi došlo nego što je otišlo. Ali vaša poenta je bila moja odgovornost, zar ne? Ne osećam se lično odgovornim za odluke onih koji su napustili Pokret slobodnih građana. Mi smo udruženje odraslih, ravnopravnih ljudi i svako u njega ulazi ne zbog mene već zbog sebe i izlazi isto tako. Verovatno sam nekima bio prva inspiracija da uđu, ali nije PSG fan klub predsednika, nismo mi SNS. A Pokret slobodnih građana je danas neuporedivo konkretnija, ozbiljnija, rasprostranjenija, organizovanija, iskusnija... ako hoćete - bolja organizacija nego pre šest meseci ili u momentu osnivanja, pre godinu dana. Međutim, odgovoran sam za nešto drugo. Nisam javnosti dovoljno obrazlagao pojedine teške političke odluke i tražio sam od drugih u Pokretu da to ne rade da ne bi rušili neke mostove. Kasnije vreme pokaže da smo bili u pravu, ali šteta po Pokret i mene ostane. Na šta mislite? Recimo, puno mi je zamerano što posle predsedničkih izbora nisam odmah politički kanalisao nagomilanu energiju. Prećutao sam da me je Demokratska stranka tada podržala uz uslov da ne pravim političku partiju. Posle izbora, pozvali su me na Glavni odbor i potapšali po ramenu. Kada sam shvatio da je za rukovodstvo te stranke „to bilo to“, počeo sam da pravim Pokret kao udruženje građana. Ni to im nije bilo pravo, a ja ljudima iz Apela 100 kada smo razgovarali šta ćemo dalje, čak i kad je većina želela stranku, nisam rekao zbog čega stranka nije opcija. LJutili bi se na DS, a ja sam želeo da ostavim prostor za najbližu saradnju naših organizacija, da DS dobije mesto u predsedništvu Pokreta. A onda je DS rekao da ne želi u savez sa Pokretom. I nisam reč rekao, niti ih je iko kritikovao zbog toga. Kada je PSG odlučio da sa DS „prekinemo planove“ o zajedničkom nastupu na beogradskim izborima, nismo do kraja izneli sva saznanja, koja su se posle pokazala kao tačna. DS je tvrdio i da je rezultat predsedničkih izbora u stvari njihov. Oćutao sam i to. Demantovali su ih tek izbori u Beogradu, ali šteta je načinjena. Oćutao sam i da je Nova stranka svojevremeno želela da se udružimo, ali mi je njen predsednik izneo da treba da bude predsednik Izvršnog odbora Pokreta. Nismo se u tome složili i Nova je nastavila svojim putem, a ljudi iz Nove su mislili da sam ih zaboravio. Jedan građanski pokret postavio mi je kao uslov za saradnju sa PSG da ne sarađujemo sa bilo kojom strankom. A čovek koji je to izgovorio, predsednik skupštine tog pokreta je član SPS. Odbio sam taj uslov i prećutao sve. Ima toga mnogo. Tu sam grešio. Poslednja istraživanja (makar ih zvali i „neka“), kažu da ako bi ove nedelje bili parlamentarni izbori niko ne bi prešao cenzus osim SPS i SNS? Da li je najpogrešnije što možete da zaključite da istraživanja lažu? Šta biste uradili da znate da je to istina? Ono što jesmo određuje to što radimo i rezultati istraživanja ne mogu da promene naše ciljeve, ko god da istraživanja radi, finansira i plasira. PSG može samo da se povuče i svako od nas se vrati svom zanimanju ako ikad na slobodnim izborima vidimo da to što politički jesmo nije ono što Srbiji treba. Za sada to rezultati izbora nisu pokazali. Ne podnosite rečenicu „svi su isti“. Da li ste doprineli tom uverenju odlukom da odbijete Đilasov predlog za osnivanje Saveza? Da li ste svesni da je od svega što ste javno rekli ostalo samo to da vam je neprihvatljivo da Đilas bude menadžer tog saveza i da ozbiljan deo javnosti veruje da do udruživanja nije došlo samo i samo zbog sujete? (Rade Veljanovski je izjavio da bi to bio problem čak i da je prethodno bila usvojena politička platforma.) To jednostavno nije tačno. Ne morate mi verovati samo zato što sam Đilasa na prošlim izborima svojevoljno, uprkos upozorenjima i savetima sa svih strana, stavio ispred sebe i, što je mnogo ozbiljnije - ispred Pokreta, iako se na lokalnim izborima, za razliku od predsedničkih, neposredno ne bira gradonačelnik već odbornici. Ne morate mi verovati ni zbog toga što sam na vašem rimejku „Utiska nedelje“ u kome je Dragan bio gost došao da sa drugima iz Pokreta sedim kao publika i aplaudiram. Radio sam i štošta još puna srca, jer sam bio uveren da bi on bio najbolji gradonačelnik Beograda, što i dalje mislim. Ali da njegov predlog Saveza nije dovoljno dobar – nije. I to nisam ocenio samo ja, već celo predsedništvo Pokreta i to na tri sednice. To smo rekli kada smo se našli pod pritiskom da se izjasnimo, nakon što je Dragan napisao da je bilo dovoljno vremena da razmislimo i da nema spremnosti da dalje razgovara o tom predlogu, niti prostora za druge predloge. U svetlu moje odgovornosti koju potencirate i transparentnosti u politici koju ću ubuduće više da zastupam, reći ću i da sam pokušao da ublažim saopštenje koje su sastavili drugi članovi Predsedništva u mom odsustvu, ali na sreću nisam uspeo. Bili su potpuno u pravu, istinu treba reći kratko, jasno i glasno, prećutkivanje je Srbiju puno koštalo i košta. Da li bi predlog bio prihvaćen da je predvideo da vi budete menadžer Saveza, a ne Đilas, a Veljanovski generalni sekretar? Iskreno vas pitam? Iskreno, vaše pitanje je uvredljivo. Ne radi se o tome ko je menadžer i generalni sekretar, nego čega su ti ljudi menadžer i gensek – ko čini taj savez, oko kojih vrednosti, principa i ciljeva se savez okuplja, na koji način radi? Da li se samo zove Savez, a u stvari je nova organizacija, koja mu je politika? Od toga bi valjda trebalo da zavisi da li treba pristati ili ne pristati na neki predlog. PSG je predložio koncept Saveza koji je bitno drugačiji i Draganu sam ponudio da u takvom savezu bude menadžer. Pri tome, za mene (niti Radeta Veljanovskog, koga ne znam zašto posebno apostrofirate jer su sve odluke Predsedništva bile jednoglasne) u našem predlogu nije predviđeno nijedno rukovodeće mesto. Kako je moguće da opoziciji nije jasno ono što jeste svakom biraču, izgleda da je Vučić predsednik svih opozicionih pokreta i stranaka - dnevno se izgovara po kućama. Šta nije tačno? Čime ste pokazali da su vam građani važniji od ličnih ambicija članova Pokreta? To su vaša pitanja i slobodno ih tako postavite, a ne u ime nekih „ljudi po kućama“ jer po nekim drugim kućama se izgovaraju drugačije stvari, a za njih me ne pitate. Koje su to tačno lične ambicije članova Pokreta koje ostvarujemo? O šta su se to članovi Pokreta i ja lično do sada okoristili? Koju je to neko od nas ikad firmu opljačkao, bogatstvo za tren stekao, ideologiju izdao, principe zaboravio? Pitam se kako bi bilo da nismo prećutali sve napade koji su sa bilo koje opozicione strane išli prema nama, jedino sam Saši Raduloviću jednom napisao, i odmah požalio, kratak neprijatan tvit posle fantastičnih optužbi koje je izneo protiv mene nakon što smo odbili njihov predlog za strateški savez koji su uslovili time da u njemu, između ostalih, nema mesta za Dragana Đilasa. Da sklonite sa strane PSG i mene, ko bi ostao na nacionalnoj opozicionoj političkoj sceni sem ekstremne desnice i delova i funkcionera DS koji su se odvojili od te stranke uglavnom posle gubitka vlasti? Mi želimo saradnju, samo na drugačiji način od onog na koji su mnogi od njih navikli i verujemo da ćemo tako zajedno imati snage da Srbiju povedemo u budućnost, a ne u prošlost. Siguran sam da stari način nije dobar, jer je isproban na delu i doveo je do – Aleksandra Vučića. Da li verujete da biste osvojili bolji rezultat na gradskim izborima da ste izašli samostalno?Da li je to pozadina vaših reči da su rezultati pokazali da nije dovoljno okupljanje „protiv“? Na predsedničkim izborima ostvaren je neverovatan rezultat s obzirom na uslove, ali ne i dovoljan. Na beogradskim izborima, isto u groznim uslovima, u partnerstvu sa drugima ostvarili smo dobar rezultat, ali opet ne i dovoljan. To su činjenice, zar ne? Na beogradske izbore ponovo bismo išli u koaliciji sa istim partnerima i opet nudili saradnju i drugima, ali bismo bili uporniji u predlozima da kampanju vodimo sa konkretnijim političkim stavovima. Ne vode Mali i Vesić glavni grad katastrofalno tek tako, već su deo jedne piramide vlasti koja se uvek i na svakom nivou mora politički osporavati iz samog temelja. Priča o besplatnim udžbenicima i starom mostu tu nije dovoljna. Srbija je zvanično zemlja sa najvećim jazom između bogatih i siromašnih. Nepravedno je kada iste tretirate različito, ali i kada različite tretirate isto. Vuk Jeremić i ja osvojili smo u Beogradu na predsedničkim izborima mnogo više glasova nego naša koalicija sa Đilasom i drugima godinu dana kasnije. U Boru je izborni rezultat opozicije sa predsedničkih izbora prepolovljen posle ujedinjenja na lokalnim. Dakle, nešto nije kako treba. Moja predsednička kampanja bila je zasnovana na najvišim civilizacijskim vrednostima – pravdi i vladavini prava, ljudskim pravima i slobodama, pravnoj državi, jednakosti svih pred zakonom, na slobodi, ravnopravnosti i bratstvu među ljudima. I nisam prihvatao svačiju podršku. Treba postaviti granice ko može, a ko ne može biti član koalicije i vratiti se na političke i civilizacijske tekovine koje ova vlast ruši, te ih ljudima bliže predstaviti, konkretizovati, pokazati da od njih u stvari zavisi kvalitet njihovog svakodnevnog života, njihov životni standard. U gradskom parlamentu ćete nastupiti kao samostalna poslanička grupa. Da li je ta odluka doneta posle odustajanja od sporazuma, ili je takav dogovor bio i u predizbornoj kampanji? Zahtev da budemo jedna odbornička grupa ultimativno je postavljen tek nakon izbora. Pre izbora o tome je govoreno kao o nečemu poželjnom, ali uz pravo svih da odluče drugačije. PSG je siguran da je najbolji model – više poslaničkih grupa od kojih svaka koristi svoj pun ideološki, politički i organizacioni kapacitet, a međusobno snažno sarađuju i nastupaju ujedinjeno oko zajedničkih stavova koje utvrđuju redovnom koordinacijom. Govorite da vam je neprihvatljiv savez u koji bi ušle Dveri, pa i DSS, da nije dovoljno biti protiv Vučića, a u isto vreme ste posle presude Šešelju i divljanja nad Aleksandrom Jerkov pozvali sve opozicione poslanike da napuste parlament sa stavom da kao pokret „stojite iza svakog ko je protiv ove strahovlade“. Da li je dovoljno ili nije dovoljno? Potrebno je, ali ne i dovoljno. Sa celom autentičnom opozicijom želimo savez u oblasti fer izbornih uslova. Ali samo sa ideološki sličnima možemo da se ujedinjavamo. Ujediniti se i jezički i po predlogu za koji se zalažete znači da postanemo jedno, a to ne možemo sa političkim organizacijama koje baštine ideje nacionalizma, osporavaju ostvarivanje Ustavom garantovanih ljudskih prava, veličaju ljude optužene za ratne zločine, čiji kadrovi smatraju da je učenje engleskog jezika štetno za decu i Srbiju vide u Aziji, a ne Evropi, koji na lokalu sarađuju sa režimom. Možemo i sa njima da se borimo da niko ne pokrade izbore, ali jedno nismo i nećemo biti, sve i kada bi nam neko garantovao da ćemo tako dobiti vlast. Saradnja cele opozicije i zajednički nastup na stvaranju elementarnih uslova za poštene izbore, ni više ni manje od toga. Nema smisla razgovarati o koalicijama ako opozicija sačeka sledeće izbore u istim uslovima. To je samo bačena koska vlasti, da se njome zabavljamo. Ako pozivate republičke poslanike da napuste farsu od parlamenta, zašto verujete da vam je mesto u gradskom? Bio Šešelj u njemu ili ne, strahovlada vlada? Ako u gradskom počne da se dešava ono što u republičkom, odbornici PSG će ga napustiti, to smo odmah rekli. A nama strahovlada ne vlada, mi jesmo i bićemo slobodni građani u bilo kojoj situaciji. I u Vučićevom zatvoru mi bismo bili slobodni građani sa dostojanstvom. Jedino čovek sam može svoju slobodu da preda ili proda, drugi mu je ne može uzeti. To je ideja koja nas u PSG okuplja i mi smo slobodno odabrali da se borimo za bolju Srbiju, nismo na tu borbu osuđeni niti primorani. Kažete da je na dnevnom redu „šešeljizacija“ Srbije. Ako je Šešelj zapamćen kao „omiljeni opozicionar“, da li se pribojavate da biste svojim ponašanjem mogli da se kandidujete za istu ulogu (naravno da ne mislim na ratne zločine)? „S ovakvom opozicijom može da vlada još 135 godina“- šta kažete na tu narodnu umotvorinu? Ne delim ni najmanje taj vaš strah za mene, ljudi su suviše oštroumni da ne bi shvatili ko stoji iza koje etikete, a ta na meni baš visi. „Umotvorina“ koju kandidujete zasniva se na naopakoj logici po kojoj će, na primer, s novinarima kao što ste vi medijski mrak trajati još jedan vek. Ja potičem iz Vukovog kraja. On nije skupljao spinove vlasti, već prave narodne umotvorine i bolje bi bilo da se na takve oslanjamo. Jedna, eno je na tabli u Tršiću i urezana mi je u svest, kaže: „Ne možeš zlo činiti i dobru se nadati“. Od takvih umotvorina ova vlast se plaši, a čuva je ona vaša o opoziciji. Pričate o „medijskoj blokadi”, obećavate da ćete kad smenite „totalitarnu vlast“ zahtevati opoziv članova REM-a,… Nema dileme da vam je medijski prostor sužen do plača. Ali, kako je moguće da ne primećujete da tu blokadu probijate samo kad je to u interesu vlasti? Zašto im činite takve usluge? Zašto dozvoljavate da budete citirani samo kad se pokazujete kao međusobno opoziciono zavađeni?Da li unapred znate koji tvit će vam retvitovati Pink? Zašto to radite? Posle svega u ovom intervjuu sugerisati još i da podržavam Pink je krajnje kreativno i zahteva, između ostalog, potpuno ignorisanje moje trogodišnje sistematične satanizacije na toj TV stanici. Pišem ono što mislim zato što verujem u iskrenost, a ne zato što će mi tvit, ili neće, neko retvitovati. Broj mojih pratilaca na Tviteru govori da mnogo više ljudi ceni iskrenost nego što to „profesionalnim“ opozicionarima ili vlasti prija. Da li verujete da ova vlast može da se sruši dok se ne ujedinite? Ako se plašite sudbine DOS-a: Šta mislite - da li je veća tekovina DOS-a to što je srušio Miloševića, ili što se posle izbrukao? Zašto je loše kada PSG ponavlja da neće Srbiju da vraća ni u period DOS-a, već da hoćemo da gradimo budućnost bolju od prošlosti koju smo imali. Nesporno je da ovu vlast možemo smeniti samo ujedinjeni, ali ne oko novog vođe, već oko zajedničkih ciljeva kojima je SNS suprotnost i prepreka. A ne da ujedinjeni žmurimo pred problemima i odlukama koje nismo doneli i nećemo da donosimo dok ne pobedimo. Ako je vaša najveća preporuka bila da ste uspostavili instituciju zaštitnika građana, kao što jeste, šta vas sprečava da poverujete građanima da od vas ne traže ništa drugo nego da ih ne zaboravite. Kažu: „Ujedinite se! Ko nije za Savez taj je za Vučića”! Šta vi odgovarate? To je pre vas rekao odnosno napisao samo jedan čovek i mislim da oboje niste u pravu. Hoćemo li organizacije i ljude valjanjem u katran i perje uterivati u savez, ili ćemo raditi tako da požele da dođu? A u ovom intervjuu se ni PSG ni ja ne vidimo od perja. Takav pristup ne obećava ništa dobro za budućnost i zato ćemo Srbiju menjati na drugačiji način. S poštovanjem za različitost i spremnošću da iz nje gradimo snagu, a ne iz jednoobraznosti na silu. Građani kažu i „ne popuštaj, ne mešaj se sa drugačijima od sebe“, pa ipak popustim kada smatram da je to u opštem interesu. Znate, kao zaštitnik građana nisam prihvatao sve pritužbe građana, samo one koje sam, sa saradnicima, utvrdio da su osnovane. Utisak je da bi sve bilo jednostavno da nije tako komplikovano. Da je najveća prepreka rušenju vlasti ucenjenost kompletne elite: da je Vučić preuzimanjem kontrole nad službama postao vlasnik „fioka“ u kojima nema ko nije, političari, intelektualci,… Vaša fioka je odavno izručena, ali, mora biti da i vi imate njegove? Zašto ih nikada niste izručili? Koliko stvari ste saznali o Vučiću koje nikada niste rekli, a on zna da znate? Zašto ćutite? Dokazalo se da je moja fioka – čista. Zakon o zaštitniku građana obavezuje me da ćutim o stvarima koje nisu javne, a koje sam saznao u vršenju funkcije - o Vučiću, ali i o mnogim drugima. LJudi osećaju stvari, ne moraju da znaju sve detalje da bi shvatili da je suština ove vlasti nesposobnost i korupcija, a da su i mnoge stvari u opoziciji uslovljene nekim ranijim odnosima i aranžmanima. Srbija od tih tajnih veza ne može da diše i PSG i ja se u njih nećemo upetljavati da bismo lakše došli na vlast. Da li je u Srbiji 2018. cinično slaviti Dan pobede nad fašizmom? Ne, to je naša obaveza. Obeležavanje tog dana treba da nas podseti da ako smo fašizam pobedili jednom, možemo i hoćemo ponovo, uvek kad se pojavi. Da li uočavate razliku između onog Jankovića koji je 2016. ljudima vratio nadu da je „moguće“ i ovog danas? „Šta se dogodilo sa Sašom Jankovićem”- pitaju ljudi ? Isti sam čovek. Kao što sam 2010. godine posle dodele Nobelove nagrade na koju sam išao nasuprot stavu tadašnjeg establišmenta, na molbu iz državnog vrha „da zarad opšteg interesa pokažemo da vlast nije u svađi sa ombudsmanom“ otišao u vašu emisiju, iako ombudsmani u debatnim emisijama ne učestvuju, a u njoj me vaši gosti omalovažavali, tako sam i sad prihvatio ovaj intervju uveren da je ovaj oštar dijalog ulog u budućnost koja će potvrditi ispravnost stavova koje iznosim.