Žena koja sudi

Kao čovek prošlog veka, koji se slabo snalazi na internetu i na društvenim mrežama, zahvalan sam čitateljki D. P. koja mi je poslala podatke o jezičkoj diskusiji na sajtu „Beta Insajder“ (tu sam tek potpuni autsajder), ponovljenoj, ako sam dobro razumeo, i na sajtu lista „Danas“. Tu je objavljena vest pod naslovom „Sutkinja Prekršajnog suda pretučena u sudnici“, a reč sutkinja ponavlja se i u tekstu. Posle toga među čitaocima razvila se burna diskusija oko toga da li ženu na položaju sudije treba zvati sutkinja, sudinica, sudijinica, ili možda naprosto ostaviti oblik sudija, isto kao i za muškarca. Ovo poslednje rešenje izgleda da se najčešće koristi u dnevnoj štampi, gde redovno čitamo „Sudija je odbacila taj zahtev“, „Prethodni postupak je vodila sudija ta i ta“ i slično. Imenica se ionako završava na „a“, pa zašto ne bi bila i ženskog roda? Možda je to stvarno i najbolje rešenje, ali ni ono nije bez svojih teškoća. Naš jezik nije sklon onome što su stari Grci nazivali „epicene“ – imenice koje su u istom obliku za oba roda. Mada naše gramatike ne priznaju -ija kao poseban sufiks muškog roda, desetine imenica s takvim završetkom, pretežno turskog porekla, stvaraju utisak da takav sufiks postoji. Takve su đuvegija, haramija, pustahija, komšija, ćurčija, mesija, zatim one bezbrojne s turskim nastavcima -džija i -lija, da i ne pominjemo imena kao Alija i pogrdne nazive kao balija. U govoru najčešće čujemo sudi(ji)nica, ali tu se javlja ona dvosmislenost iz patrijarhalnih vremena koju znamo po Nušićevoj „ministarki“, po raznim „kapetanicama“ i slično: sudi(ji)nicom bi se najpre zvala ’sudijina žena’. Samo takvo značenje dato je u Matičinom šestotomniku, u tomu koji je objavljen 1976. godine, kao da u to vreme još nije bilo žena sudija. U jednotomniku iz 2011, za divno čudo, nema ni sudi(ji)nice ni sutkinje. U priručniku „Rod i jezik“, koji su u Novom Sadu 2009. objavile Svenka Savić i još tri njene koleginice, sutkinja je dato kao glavni oblik, uz moguće varijante kao gospođa sudija, sudijinica, sudijka, suditeljka i druge. U crnogorskom „Registru zanimanja, zvanja i titula žena“ Sanje Mijušković (2013), u izdanju Ministarstva za ljudska i manjinska prava, predlaže se samo sutkinja. Posle svega – odlučite sami, ali reklo bi se da sutkinja ima prednost.