Umetnost leči traume grada

Još je u 16. veku, u opisima života slavnih slikara, vajara i arhitekata 13, 14. i 15. stoleća, Đorđo Vazari pokazao u kakvim sve odnosima mogu da se nađu umetnik, grad i njegovi stanovnici. Najveći majstori oslikavali su crkve i dvorce, bivali slavljeni, usvajani i proterivani; jedan je pao sa skele, drugom su hteli da „skinu“ glavu, ali njihova imena, urezana mikelanđelovskim dletom, ostala su da oblikuju i našu stvarnost. No, kako izgledaju kulturni prostori po kojima se kreću stvaraoci s kraja starog i početka novog milenijuma – pitanje je koje je otvorilo dijalog Međunarodne konferencije „Neutralno“, održane 9. i 10. maja u Studiju M, u organizaciji Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“. Program je bio sačinjen od četiri panela, dve radionice i zajedničke šetnje kroz novosadsko nasleđe, uz učešće stručnjaka iz Nemačke, Austrije, Francuske, Švedske, Italije, Slovenije, Mađarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, menadžera nekih od najuspešnijih projekata i centara ovog tipa. Zašto se u naslovu našla reč neutralno? Kulturni centri, tekovina obnove posleratne Evrope, nastali kao potreba za demokratizacijom i decentralizacijom sadržaja najpre u Francuskoj, postali su modeli institucionalnog organizovanja kulture i u drugim evropskim zemljama – stoji u najavi ovog susreta. Zemlje bivše Jugoslavije su modele državnih kulturnih centara razvijale od kraja šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka, da bi tokom devedesetih godina oni većinom promenili namenu ili bili ugašeni. Kada danas govorimo o kulturnim prostorima, smatraju, sve više mislimo na nove sociokulturne hibride čije aktivnosti često kombinuju i tehnologiju, ekonomiju, urbanizam, društveni aktivizam. „Taj neutralni prostor njihovog delovanja, koji izmiče svakoj klasifikaciji, predstavlja značajan poligon za društveni i urbani razvoj gradova. Sposobni da mobilišu zajednicu i pokreću promene, novi kulturni prostori često predstavljaju protivtežu klasičnim tromim institucijama.“ Kako je povećanje učešća građana u životu zajednice jedan od glavnih ciljeva u većini evropskih zemalja, njihova uloga postaje sve važnija. Za razliku od Vazarijevih majstora, današnji umetnici češće ulaze u pogone propalih fabrika nego u raskošne odaje. O kakvom je fenomenu reč upitali smo Bernarda Koludrovića, voditelja programa RiHub, „Rijeka 2020 – Europska prijestolnica kulture“. „Napušteni industrijski pogoni, uništeni velikim dijelom u periodu tranzicije, trauma su grada“, kaže Koludrović za NIN. Smatra da je veliki deo populacije zbog tranzicije ostao bez posla i da je jedino što oni žele otvaranje radnih mesta, odnosno povratak industrije u slične ili u druge prostore. „Nažalost, s obzirom na globalnu ekonomiju, danas to nije moguće i moramo tražiti drugačija rješenja.“ Jedno od njih vidi u uvođenju kreativnih industrija na takva mesta: u Rijeci to pokušavaju da izvedu s industrijskim kompleksom „Rikard Benčić“, s tvornicom papira „Hartera“, i na još nekoliko manjih lokacija. „Naravno, postojaće veliki otpor građana, jer se ne radi o industriji, ne stvara se mnogo radnih mjesta, no vjerujemo kako dugoročno investiranje u kulturne i kreativne industrije, koje su visoko profitne, može oživeti mjesta, transformirati grad, uveriti građane da se radi o resursu za kojim treba ići.“ Pored Bernarda Koludrovića, na panelu „Evropske prestonice kulture kao pokretači promena“, učestvovali su i Pjer Martinez, programski direktor „Marselj – Provansa 2013“, Martin Šturm, umetnički direktor centra Offenes Kulturhaus Oberösterreich – Linc, Milica Rašković, koordinatorka za participaciju Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ i Bojan Milosavljević, pozorišni reditelj, moderator dijaloga. Premda su na svim dijalozima pokrenuta važna pitanja (pored ostalog, o mogućem balansiranju kulturnih prostora između tržišta i društvenosti, aktiviranju zajednice u ovakvim aktivnostima, ili redefinisanju uloge ovih centara na Balkanu, koje bi moglo da podrazumeva novo pozicioniranje u odnosu na promene u polju rada i ekonomije) – uvodna tribina, održana odmah pošto su konferenciju otvorili Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, Nemanja Milenković, direktor Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ i Johanes Iršik, predsednik EUNIC klastera Srbija – u potpunosti nas je upoznala s promenama i izazovima koje može da doživi mesto nakon što dobije prestižnu titulu. Od osnivanja 1985, društveno-političke okolnosti svakako su učinile da se iskustva gradova prestonica menjaju. Organizatori su zato skrenuli pažnju da je tokom protekle decenije primetan trend ulaganja u revitalizaciju objekata industrijskog nasleđa i kreiranje novih prostora (Tabakalera u San Sebastijanu, Žolnai u Pečuju, Depo 2015 u Plzenju), pri čemu se građani u sve većoj meri uključuju u njihovo oživljavanje i razvoj. „Prateći trendove, i Novi Sad je u kontekstu ove titule pokrenuo nekoliko infrastrukturnih projekata u vezi sa obnovom industrijskog nasleđa – Kineska četvrt i deo Svilare na Podbari.“ Važno pitanje susreta bilo je kako novi kulturni prostori uspevaju da prilagode značaj društvenog i edukativnog subjekta sa zahtevima za ekonomskom samoodrživošću. „Promena društveno-političkog ambijenta, podsticanje tržišnog načina funkcionisanja, promena sistema finansiranja i pravnog statusa kulturnih prostora zahtevaju razvijanje novih veština i prilagođavanje nastalim okolnostima. Takođe, da li su i na koji način uspeli da zadrže nezavisnu ulogu u odnosu na zvaničnu državnu kulturnu politiku i ideologiju i time (p)ostali ključni elemenat razvoja zajednice i društva…“ Martin Šturm, umetnički direktor kulturnog centra u Lincu, odmah je skrenuo pažnju na drugačije vidove prezentacije umetnosti. Nije zanemario ni značaj krize u prethodnim decenijama: iz nje su, na izvestan način, proistekle nove ideje. Cela oblast postala je vrsta galerije za izlaganje umetničkih dela; otvoreno je polje različitim ciljnim grupama. Otkrio je fenomen: dve trećine posetilaca inače nije išlo na izložbe. Dolaze ljudi, prilično sumnjičavi, bez navike da u drugim prilikama posećuju muzeje. Prikazao je i fotografije Linca: liniju dugu više kilometara po kojoj se ide kroz čitav projekat, baziran i na revitalizaciji starih objekata. Projekat „Marselj – Provansa 2013“ podrazumevao je da cela regija bude uključena u aktivnosti. Pjer Martinez, njen programski direktor, pokazao je crvenu liniju na mapi, ilustrujući svu složenost terena i napor da se različite vizije, u mestima s izuzetno bogatom istorijom, spoje i promovišu. Parkur je ovde značio prolazak kroz različite pejzaže (čuo je da je jedna naučnica, želeći da obiđe celo polje, provela deset dana u pešačenju). Rešavao se problem transporta, dolazili su i političari i naučnici i urbanisti; postavljeno je hiljade putokaza. Takav doživljaj svakako je uticao da se promeni i pogled na Marselj. Kaže da su najbolje strane ovakvih projekata promocija, saradnja, mogućnost da ljudi zajedno rade na istom poslu; razvoj sredine. U Rijeci, prema rečima Bernarda Koludrovića, otvaraju prostor za kreativne ljude, ali je zajednica prva ciljna grupa; stvaranje osećaja da mesto pripada svim građanima. Umetnost ostavlja traga u svakodnevici; na stubištima, u liftovima, na fasadama… I Milica Rašković ističe da je bitna infrastruktura, ali da su važni ljudi i da ih treba privući projektima. Učiniti da osete kako mogu da menjaju okruženje u kojem žive, da preduzmu akciju, da budu odgovorni za ono što se događa u njihovim gradovima. Svilara, dvorac Eđšeg, Klisa, Novo naselje – statične su kulturne stanice, dok je Karavan kulture pokretna (tri počinju s radom tokom ove godine). U brošuri za učesnike i goste konferencije, s vizijom projekta „Novi Sad 2021“, podeljenom na celine ljudi, procesi, prostori i programi – kao cilj je navedena nova infrastruktura u Novom Sadu. Veći projekti obuhvataju započete radove u takozvanoj Kineskoj četvrti, u Gradskoj koncertnoj dvorani, Muzičkoj školi „Isidor Bajić“, Baletskoj školi, na podgrađu Petrovaradinske tvrđave. Svi na jednom mestu Poseban događaj drugog dana konferencije predstavljao je EUNIC Café na kojem je predstavnicima ustanova kulture sa teritorije Novog Sada i Zone 021 (opštine Irig, Beočin i Sremski Karlovci), pružena prilika da kroz vremenski ograničene razgovore predstave svoje ustanove i konkretne programe predstavnicima klastera EUNIC Srbija, kao i da ostvare lični i neposredni kontakt. Ovakav tip događaja koji je Fondacija organizovala spojivši sve članice klastera i ustanove na jednom mestu, predstavlja izuzetan značaj za EUNIC klaster, jer doprinosi povećanju vidljivosti ove mreže, a ustanovama priliku da razvijaju kvalitetniju ponudu, a samim tim i publiku.