Dimna zavesa

Odavno u srpskoj politici nema previše logike u tome šta je dozvoljeno a šta nije, šta je poželjno, a šta ne. Rastegljivost i relativnost svakog principa udara o elementarnu razložnost jer je uspostavljeno pravilo: ono što mogu ja, ne možeš ti! Pri čemu su, naravno, u prvom slučaju razlozi uvek iz domena najsvetijih nacionalnih interesa i državnog razloga, a u drugom se radi manje-više o izdaji neradnika i lezilebovića u politici. Ovakva se logika uveliko demonstrira i na temi Kosova. Dijalog, pregovori, mir i stabilnost, kao dinamika tajne i javne politike, formalnih i neformalnih susreta i živi zid od netolerancije, sukoba i zabrana koji se podiže svaki put kad u veliku senku treba da se bace stvarni dometi pregovarača i mogući ishodi. Zato nebitno prividno postaje najvažnije, kao uobičajena inverzija srpske politike, kao prašina koja se uvek baca u oči pred neki veliki politički galop. I sad kad se zemlje Kvinte sastaju u Vašingtonu da dogovore eventualni novi format ubrzanog rešavanja kosovskog problema, kad se snimci i fotografije Putina i Vučića, iz kolone Besmrtnog puka ili sa svečane večere, čitaju kao serija poruka izvan taštine srpskog predsednika i eventualne nove osećajnosti u odnosima, kad nema dileme da nas do kraja godine čeka finalna faza Briselskog sporazuma, priređuje se nova gozba za srpske patriotske birače koji bi možda mogli posumnjati da se nešto krupno iza brda valja. Zato će se ovoga puta bildovati nacionalni mišići, pokazivati kako je vlast jaka i odlučna, isterivanjem kosovskih karatista sa seniorskog Evropskog prvenstva u Novom Sadu jer su odećom sa državnim simbolima, u kojoj su se pojavili na administrativnoj liniji na Merdarama, prekršili dogovor da Kosovo nastupa pod zastavom Evropske karate federacije i sa skraćenicom FK*. Ništa međutim nije pomoglo ni kad su se sportisti presvukli i primerili odeću zahtevima Srbije. Policija im, ovog puta bez jasnog razloga, nije dozvolila da nastave put. Slično je bilo i nedavno, kada je u zadnji čas, pred samu utakmicu, zabranjen rukometni susret juniorki Srbije i Kosova koji je trebalo da se odigra u Kovilovu. Samo što su tada primedbe imale navijačke i ekstremno desničarske grupe koje su divljale ispred Sportskog centra. Zabranu je, naravno, kao opravdanu podržao i predsednik Srbije, tvrdeći da policija neće da „tuče ljude koji pevaju rodoljubive pesme, kako bi se održala utakmica koja je suprotna svim našim stavovima“. Samo što su ti „naši stavovi“ bili posve drugačiji kad su te iste reprezentacije Srbije i Kosova odigrale, bez ikakvih problema i primedbi, utakmicu u Rumuniji 2015. godine, i donele pobedu Srbiji. I kao što je Vučić imao razumevanje za navijačke grupe, tako je i Maja Gojković, nakon Šešeljeve primedbe, otkazala gostoprimstvo poslanicima Skupštine Kosova. Poslanicima „takozvanih država“ , kako je rekla, nije mesto na međunarodnoj parlamentarnoj konferenciji „Putem ideje EU ka miru i razvoju“ koju u Beogradu organizuje Skupština Srbije. „Informišemo vas da niste pozvani“ brže-bolje je odjavila poziv Maja Gojković i izribala Nenada Čanka, predsednika Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije, dok je Šešelj, čiji uticaj na srpsku vlast naglo raste, zatražio njegovu smenu. Srpski i kosovski poslanici eto ne mogu da se sretnu u Skupštini Srbije ali su pre nepune tri godine, bez ikakvih problema, mogli da debatuju na skupu koji je organizovao NATO, baš u Beogradu. Da li će se ovih dana srpska publika ponovo sresti sa ostvarenjima kosovske kulturne scene u okviru festivala „Mirdita, dobar dan“ ili će taj mali praznik tolerancije pokvariti radikali više nego što su to uradili prošle godine pristalice organizacije Zavetnici, zavisiće od procene vlasti kolika je vrednost desničarskog nasilja u tajnim i javnim pregovorima o Kosovu. Jer, kako to da sa Kosova u Srbiju ne mogu da dođu karatisti, rukometaši, glumci ili parlamentarci, a mogu privrednici? Ne može da se organizuje utakmica, ali mogu zajednički ekonomski projekti. Ne može pozorišna predstava ali može izvoz, pa od 465 miliona evra razmene sa Kosovom, isporuka robe iz Srbije vredi 442 miliona evra. Politika je odavno ocenjena kao sirotinjska zabava. Velika dimna zavesa iza koje ništa nije kao što izgleda. Udica na koju se pecaju sitne ribe, a prolaze krupne.