Gramatika s puslicama

„ – Deda, daj 500 dinara – kaže Perica. – Zašto? – Da ne bi rekao babi da si na Fejsbuku udovac.“ Tako je glasio „Blic vic“ u istoimenim novinama. Kad ga je pročitala Zoranka Karapavlović, naša čitateljka, nije joj bilo do smeha. Ako deda zna gramatiku kao što je vešt na kompjuteru, morao bi unuku da kaže: „Misliš, da TI ne bi rekao babi? Ti, dakle, govoriš u prvom licu, a znamo kako glasi prvo lice kondicionala: ne bih rekao.“ Sličnu grešku Zoranka je zapazila i u Politikinoj rubrici Među nama, u pismu čitaoca koji je napisao: „Englezi su snimili dosta uspešnih filmova i TV serija o svojim vladarima, pa bi to mogli i mi.“ Gde je bio lektor da to ispravi u „pa bismo to mogli i mi“? U Novostima, kao neku vrstu aforizma u vreme izbora, jedan čitalac je objavio pitanje: „Znaju li ti kući da si kandidat?“ Znajući da odredba kući označava samo cilj kretanja, Zoranka je to odmah ispravila u „Znaju li ti kod kuće...“ Ista greška i u Magazinu, u intervjuu s jednom operskom pevačicom: „U nekom momentu čovek bude umoran. Sve bi dao da bude kući, u pidžami, s voljenom osobom...“ Dotični treba da ode kući, pa će onda biti kod kuće. Ni kad sprema ručak, naša čitateljka ne zaboravlja na maternji jezik. S pakovanja ne znam kog proizvoda (puslica?) fabrike „Mira“ iz Požege isekla je natpis: „Sastav: – belanci – šećer“. Hrvati kažu bjelanjak i žumanjak, množina bjelanjci i žumanjci, ali kod nas su to imenice srednjeg roda: belance, žumance, gen. belanceta, žumanceta (ređe belanca, žumanca), dat. belancetu, žumancetu (ređe belancu, žumancu), u množini bez umetka: belanca, žumanca. „Vodootporni sat je odličan za kad vadiš kupus iz bureta“, reče Ivan Ivanović pre neki dan u svojoj emisiji. Naše gramatike već godinama opominju da se predlozi (kao što je za) upotrebljavaju ispred imenice ili zamenice, katkad i ispred priloga (za sutra), ali nikada ispred glagola. Ova poslednja opomena odnosi se na predlog za sa infinitivom, kao što su pekarsko „za poneti“ i druge česte greške tipa „to je za ne verovati“, „to je bilo za očekivati“, „malo je teže za izračunati“. Podjednako je pogrešan, međutim, i predlog ispred zavisne rečenice, pa je popularni komičar trebalo ili da izostavi predlog za, ili da kaže „...odličan kad treba da vadiš kupus iz bureta“.