Žuti lopov postao ministar finansija

Koliko je afera kandidovalo Sinišu Malog za funkciju ministra finansija? Teško pitanje. Ko se potrudi, u medijima će lako nabrojati petnaestak – od „afere hektari“, „afere Bogićević“, sve do Savamale i plagiranog doktorata... I šta sad? Ko bi od takvog ministra finansija kupio hemijsku olovku, ili, daleko bilo - polovan auto? Meni je, opet, najgore to što već sedam godina slušam o „žutim lopovima“, da bi na kraju predsednik i premijerka na mesto ministra finansija složno postavili – „žutog lopova“! I to ne bilo kog, već nekadašnjeg Đinđićevog pomoćnika ministra za privatizaciju, a potom i direktora Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju. Može li predsednik Srbije više sebi da skoči u usta? Sve da nijedna afera Siniše Malog nije istinita, i da je pred nama najpošteniji čovek na svetu, jedno je sigurno: najpošteniji čovek bi u ovoj situaciji odavno sam otišao, da zaštiti sebe od laži – a zemlju da sačuva od reputacionog rizika. Čim se nije sam povukao, stvar postaje sumnjiva, a sve optužbe dobijaju na značaju. Da je u Savamali srušen samo jedan legalan objekat, i to noću, uz pomoć maskiranih ljudi koji su vezivali prolaznike i oduzimali im mobilne telefone, nema tog gradonačelnika koji bi u pristojnoj državi ostao na vlasti. Ali, ovde to ne važi. Ovde se nemoral nagrađuje. Zabrljaš kao gradonačelnik – postaneš ministar finansija. Ako si nesposoban za vojsku, pa ti još tetka iz Kanade kupi stan - postaćeš ministar vojske. Plagiraš doktorat – postaneš ministar policije! Zato je Srbija - zarobljena država, gde šaka (u našem slučaju, jedan par šaka) na vlasti odučuje o svemu. Ovde sve može da prođe i sve je moguće, čak i to da „žuti lopov“ postane ministar finansija! Jer, ako ćemo pravo, nije Siniša Mali prvi „žuti lopov“ u Vučićevoj garnituri. Tu su i Goran Vesić, Zorana Mihajlović, dobro se kotira i Jelena Trivan... a i Nenadu Čanku se smeši mesto predsednika Narodne skupštine! Ne bih da zaboravimo „aferu doktorat“ Siniše Malog, gde niko (pismen) ne sumnja da je u pitanju težak plagijat, a akademska zajednica na to već četvrtu godinu ćuti. I hajde, čitaoci, ljutite se na akademsku zajednicu, i bićete u pravu, ali stvarno mislim da bi bilo bolje da se upitate – zašto ćute? Ako ćute zato što se boje da će izgubiti svaku šansu da zaposle dete, ili se boje da im neko blizak ne izgubi posao – kažite mi, koliko takvih ljudi i sami poznajete? Ili ja to baš o vama pričam? Ne smemo zaboraviti ni slučaj nemačkog ministra odbrane, Teodora cu Gutenberga, kome je otkriveno da je plagirao doktorat. Najmanje bi trebalo zaboraviti odgovor Angele Merkel, kad je medijima odbrusila da će Cu Gutenberg uprkos svemu ostati ministar, jer ga ona nije ni dovodila da se bavi naučnim radom, već da rukovodi ministarstvom odbrane. Na takav šešeljevski i prostački odgovor nemačka akademska zajednica nije ćutala, i ministar je po hitnom postupku smenjen. Umesto da bude smenjen zbog silnih afera, Siniša Mali postade ministar finansija. Kome god da je trebao dodatni razlog da traži zemlju gde će se preseliti, sad ga ima. I svakako se neće preseliti samo zbog toga što se to desilo, nego zato što svi o tome ćute. Ali zašto ćute? Eh, zašto... Seti se, dragi čitaoče, sebe iz doba demonstracija protiv Miloševića (i Šešelja, i Vučića...) i biće ti jasno. Tada ti od njih nije baš sve zavisilo, pa ti je savest nešto i nalagala. A danas? Danas nam ne preostaje ništa drugo nego da se u tišini upitamo - hoće li Siniša Mali biti loš ministar finansija? Ne mora da znači. U stvari, nema smislenog odgovora. Pošto sam neće doneti nijednu važnu odluku – kao što nijednu nije doneo ni prethodni ministar – Siniša Mali, u stvari, neće ni biti ministar finansija - već puki izvršilac volje onoga ko ga je tu postavio. E sad, kakva će ta volja biti, videćemo.