Samo udružena opozicija ima šanse

Posle pobede na izborima za sedmog predsednika obnovljene Demokratske stranke, glasovima 659 od ukupno 1.230 delegata, Zoran Lutovac deluje kao zabrinuti optimista – svestan težine zadatka koga se prihvatio, ali i uveren da će posvećen rad na oporavku stranke doneti rezultat. „Kad sam se kandidovao među prijateljima i u porodici je bilo onih koji su me dobronamerno pitali što mi je to trebalo. Posle pobede su stizale uglavnom čestitke i poruke ohrabrenja“, kaže politikolog zaposlen na Institutu društvenih nauka, dosadašnji predsednik Političkog saveta DS, nekadašnji ambasador Srbije u Crnoj Gori (2008-2013), politički savetnik premijera Zorana Đinđića... Iako je pobeda bila totalna – u novom rukovodstvu DS biće svi „njegovi“ kandidati za potpredsednika DS - Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Dragana Rakić, Dragoslav Šumarac i Saša Paunović - a i nova predsednica Političkog saveta, Mirjana Rašević je sa njegovog „spiska“, Lutovac kaže da se ne plaši novog cepanja DS: „Jedna od najčešće izgovorenih rečenica u mojoj kampanji bila je: promene, a ne podele! Dakle, izašli smo pred članove sa programima i predlozima za buduće delovanje, a ne da bismo se ponovo delili. Ja sam na prošlim izborima izgubio i ostao u stranci. Siguran sam da će to tako biti i ovoga puta“. Gde vidite šansu za oporavak stranke? Vidim je u velikoj želji članova i simpatizera DS-a i u entuzijazmu novog rukovodstva. No, to nije dovoljno. Neophodno je revitalizovati organizaciju i prilagoditi komunikaciju i način delovanja društvenim okolnostima. Potom, veoma je važno jasnije se profilisati u pravcu socijaldemokratije, a to znači da ćemo se približiti radnicima u privredi, zdravstvu, prosveti, kulturi, marginalnim društvenim grupama... LJudi će nam biti u prvom planu, promenićemo način komunikacije sa svim društvenim grupama. Ko će vas čuti ako ogroman broj ljudi veruje u zvanična obećanja o zlatnom dobu? Autoritarne vlasti obično počivaju na strahu i nadi. S jedne strane se uliva strah od toga da se suprotstaviš kritičkim mišljenjem ili nastupom, a s druge strane se stalno pruža neka nada i daju obećanja. To je suština autoritarnih i populističkih režima koji koriste demagogiju i igraju na kartu zaborava, obećavaju jedno, a rade drugo i ne snose nikakve loše posledice zbog toga. Zato smatram da mora doći do udruženja potencijala koji to žele da promene. To znači da ne insistiramo na razlikama, nego da pokušamo da nađemo šta je najmanji zajednički sadržalac.... ...zbog tog stava ste dobili etiketu „Đilasovog kandidata“. Zanimljivo je da su i moji protivkandidati u kampanji isticali dobre odnose sa Đilasom, a da je samo meni prilepljena ta etiketa. Bio je na proslavi vaše pobede. Ja sam pobedu slavio sa svojim saradnicima, mada se to ne može ni nazvati slavljem – rekao sam posle objavljivanja rezultata da imam mnogo više zebnje nego radosti zbog pobede, svestan sam velike odgovornosti koju preuzimam. Moji saradnici i ja otišli smo da se osvežimo i u jednom trenutku nam se pridružio Dragan Đilas, bio sa nama neko kratko vreme i otišao. To je sve, a sad vi od toga možete da napravite priču. Ono što je sigurno je da su i Dragan Đilas i drugi iz opozicije dobrodošli sagovornici i mogući partneri. Ponoviću: ja sam bio kandidat demokrata koji su želeli suštinske promene, a ne bilo koga sa strane. Nije samo Đilas rekao da očekuje saradnju s DS, ruku ponovo pruža i Saša Janković. Može li DS da bude karika koja povezuje „Đilasov“ Savez i PSG ili slede nove rasprave o širini opozicione saradnje? Sada kao predsednik, razgovaraću i sa Đilasom i sa Jankovićem za opštu dobrobit, jer to jeste smisao političkog delovanja. Ako je nešto dobro za naše građane i naše društvo, dobro je i za DS. Suština demokratske rasprave je kompromis, a ne nametanje sopstvenih mišljenja i predloga. Na svima nama je velika odgovornost da politički uobličimo želju većine građana da se sinhronizovano i odlučno deluje u smeru suštinskih promena u Srbiji. Kako mislite da ubedite zagovornike teze da je prihvatljivo samo programsko zbližavanje, naročito s obzirom na rezultat koalicije Dveri-Dosta je bilo. Zalažem se za najširu saradnju tamo gde ona nije sporna kao što su pitanja promene izbornog zakona, slobode medija ili nezavisnog sudstva. Koalicija koju ste pomenuli nije bila široki savez, nego taktički nastup dve raznorodne političke grupacije na izborima, što je nešto potpuno drugačije od širokog saveza sa jasno definisanim ciljevima. Kojim sredstvima bi se trebalo boriti za te zajedničke ciljeve? Ne možemo se boriti normalnim sredstvima parlamentarne demokratije. Ako pokušavamo da na represiju odgovorimo tako što ćemo davati saopštenja i zakonske predloge koji se potpuno ignorišu, onda to gubi pravi smisao. Moramo da odgovorimo aktivizmom. Ako nemamo pristup medijima, onda da ih svojom akcijom nateramo da ne mogu da nas ignorišu. Imate pristup parlamentu, kakav god da je, ali, čast izuzecima, poslanika opozicije tamo najčešće nema. To mora da se menja. Ne može parlament da bude rezervna opcija za bilo koga, to je ozbiljan posao kome čovek mora da bude posvećen i da koristi svaku priliku da nešto kaže. Imamo znanje, imamo kreativnost, samo je potrebna dobra organizacija kako bi se to upakovalo u sistem koji će probijati blokadu prema opozicionim strankama. Ima ocena da bi savez sa Đilasom mogao „progutati DS“ pre nego što stranka dobije šansu da se oporavi. Šta kažete onima koji vas optužuju da ćete predati DS Đilasu? Saradnja će biti od obostrane koristi i to smeta mnogima koji ne žele suštinske promene na opozicionoj sceni, a time ni u samoj Srbiji. Dakle, oporavak i jačanje DS-a je u obostranom interesu. Oni koji lepe etikete pokazuju nervozu zbog takvog razvoja događaja. Kad je reč o oporavku DS, šta je vaš plan za prvu sedmicu, a šta ćete raditi do kraja leta, kako biste uverili građane da niste ista ona stranka za koju se veruje da je najodgovornija za ovo što danas imamo? Već sutradan, odmah posle izbora za predsednika stranke, obišao sam opštinski odbor u Barajevu i dogovorio se da obiđem opštinski odbor u Alibunaru, zvao sam saradnike i ljude na terenu da se konsultujem o problemu koji malinari imaju s državom. Ići ćemo tamo gde su problemi, da razgovaramo s ljudima kako bismo mogli da branimo i artikulišemo njihove interese... Prva nedelja je rezervisana za primopredaju dužnosti sa prethodnim predsednikom i dogovor sa najbližim saradnicima o redosledu poteza koji bi išli u pravcu konsolidacije stranke u organizacionom smislu. Na društvenim mrežama je bilo i zahteva za „čišćenje“ DS. Hoćete li utoliti tu vrstu gladi onih koji DS-u ne mogu da oproste ranije ponašanje? Ne volim da koristim te reči, poput „čišćenja“. U kampanji sam govorio da je potrebno da ljudi rade najbolje što mogu i da budu na mestima na kojima su najkorisniji. Napravili smo prvi korak jer su došli u prvi plan ljudi koji nisu bili na meti javnosti, a po svim kriterijumima zaslužuju da se tu nađu. Mi moramo da uvedemo neke kriterijume. Ne radi se o tome da li je neko loš, suvišan ili ne. Ključna reč jeste zasićenje. Postoje ljudi koji su kvalitetni, prema kojima se možda neopravdano postupalo u medijima, u javnosti, ali svi mogu da nađu mesto gde mogu biti korisni za DS. Nije poenta da se pravi neko veliko čišćenje, nego da se posao tako organizuje da svi budu na onom mestu gde će biti najkorisniji za organizaciju. Večna je i tema obnavljanja stare DS, povratka Tadića, Živkovića i dugih. Opet se sve svodi na personalizaciju, na ljude koji su bili prepoznatljivi i sa kojima je javno mnjenje zasićeno. Poenta je da li ljudi koji su u tim strankama treba da budu deo sinergije koja će da vrši promene. Ima prostora za sve koji na politiku gledaju na sličan način. Ono što je primenjeno u DS kao kriterijum, želimo da vidimo u celoj opoziciji. Okupljanje je uvek moguće, ali se postavlja pitanje ko treba da bude u prvom planu i na koji način da se organizujemo. Ako budemo previše izbirljivi, doći ćemo u poziciju da po kriterijumu „ne sviđa mi se ovaj“ ili „ne sviđa mi se onaj“ teško možemo naći partnere. S druge strane, treba slušati šta građani misle i kakve nam poruke šalju i da ljudi sa kojima postoji zasićenje ne budu u prvom planu. Dobar deo građana poručuje i da može sve da prođe – od oduzimanja penzija, do kreiranja paralelne stvarnosti koja nema nikakve veze sa stanjem u našim novčanicima. Kako mislite da probudite ljude koji su odustali od svake pobune? Nije nas bilo tamo gde smo bili potrebni i logično je da smo gubili poverenje. LJudi žive teško, ali im još teže pada nepravda koja je svuda oko nas. Moramo da delujemo u skladu sa onim što govorimo. Moramo probuditi nadu kod građana da su promene moguće, a prvi korak na tom putu je ispunjavanje njihovog očekivanja da se udruženo i sinhronizovano deluje. Biće to prvi pravi test za povratak izgubljenog i pridobijanje novog poverenja. Protivite se saradnji sa SNS po bilo kom pitanju. Šta ako Vučić postigne neki sporazum i bude potrebno o njemu se izjasniti u parlamentu? Zar nije politika DS bila pomirenje Beograda i Prištine? Upravo u vašem pitanju se nalazi suština odgovora: „Šta ako Vučić postigne neki sporazum“ - on kao autoritarac, tvorac i sprovodilac samovlašća u Srbiji sam donosi odluke, a odgovornost bi da deli sa drugima ili da je potpuno prebaci na građane. Zahvaljujući samovlašću, zloupotrebi institucija, represiji u sferi medija i podršci tzv. konstruktivne opozicije, stvorena je kvalifikovana većina za podršku u parlamentu, parlamentu koji je ponižen i potpuno devastiran. Vladajuća većina se ponaša kao da je opozicija neprijatelj države, a ne važan deo političkog sistema. Sarađivati sa nekim ko vas tretira kao neprijatelja jeste društveno i politički štetno. Pomirenje Beograda i Prištine jeste bila i još uvek je politika DS-a, ali insistiranje na tome da je normalizacija odnosa sa Prištinom važnija od normalizacije odnosa u Srbiji, politički je licemerno. Kaže Nebojša Krstić: izborom Lutovca, Đilas, Jeremić i DS rešili su sve svoje probleme. Sad mogu mirno, iz prikrajka, da gledaju slom kosovskih pregovora, kako bi okrivili Vučića i zaigrali svoju pobedničku igru na zgarištu evropske Srbije. Zašto bi bilo ko obraćao pažnju na nešto što kaže Nebojša Krstić? Nije reč o autoru, nego o mogućoj najavi načina kako ćete biti tretirani u medijima – kao krivac za eventualno neuspelo pomirenje sa Prištinom i nastavak EU puta. Traže se krivci na sve strane ako ne bude onako kako oni žele – krivi se opozicija, pojedini lideri, građani, car Lazar... To je matrica koja se stalno protura kako bi se fokus pažnje sa onog ko je odgovoran prebacio na nekog drugog. Vidite li, posle svega, šansu da Srbija zaista uđe u EU? Naravno da vidim. DS to ima kao osnovu svog programa, ali ne kao ulazak radi ulaska. Smisao je da uđemo u političku zajednicu koja ima određene vrednosti, način funkcionisanja, gde postoje uređene institucije. Kada sve to nemate, onda se licitira ulaskom, pravi se i politička i medijska priča, da bi se bavili nečim, što nije suština. Suština je da ako Srbiju učinimo onakvom kakva treba da bude, ulazak će biti tehnička, a ne suštinska stvar, a pitanje datuma ulaska biće potpuno irelevantno. Šta je lakše – razuveriti one koji tvrde da su „svi isti“ ili navesti sadašnje birače vlasti da promene stav i omoguće promene? Fraza „svi su isti“ kod nekih je posledica emotivne reakcije na ono što je loše rađeno ili što je propušteno da se uradi, a kod nekih samo izgovor da se pobegne u lagodniju zonu privatne sfere. Nije lako pridobiti ni jedne ni druge ali je moguće onog trenutka kada bude jasno da se udružuje energija za promene. Na drugoj strani, pored onih koji glasaju za vlast iz neposredne lične koristi, a takvih je više nego ikada, postoje i oni koji glasaju za vlast, ma ko bio na vlasti, kao i oni koji su na razne načine pod pritiskom da glasaju za vlast. Ovi poslednji će u toj grupaciji glasača najpre da promene stav, ali isto tako, tek kada vide realnu snagu koja može da napravi iskorak u pravcu promena. Ubrzo, potom, će im se pridružiti i ostali. Takva realna snaga u ovom trenutku može biti jedino udružena opozicija.