Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   15.08.2018. 12:40
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Партијска контрола над силом и безбедношћу
Репресивни апарат као страначка имовина

СНС заокружује апсолутну контролу над безбедношћу грађана, и то не само постављањем својих људи на све позиције, већ и убрзаним изменама закона којима се страначки подобним функционерима дају све већа овлашћења


Да ће све што има силу постати партијски посао демонстрирао је бивши председник Томислав Николић када је суспендовао важећи закон за избор шефа Бироа за координацију рада служби безбедности, и одлучио да на то место устоличи Александра Вучића. Међутим, нови председник је отишао и корак даље - као главнокомандујући оружаних снага није могао себе да задржи и на том месту - па је столицу препустуо првом човеку полиције Небојши Стефановићу, чиме је Србију вратио у политичко-правни оквир из доба Милошевића, када је полиција управљала службама, а Радмило Богдановић изводио тенкове на сопствени народ. То напуштање концепције цивилног уређења Службе државне безбедности као ненаоружане формације и стављање у руке партијског јуришника који често иступа и парадира приказујући полицију на крајње милитантан начин, није једино што је ових дана показало и доказало потпуни суноврат демократске контроле над силом. Пратио га је и Нацрт Стратегије националне безбедности Србије, као и Нацрт Стратегије одбране, који су писани без икакве консултације „са експертима из академске заједнице и релевантних организација цивилног друштва“, како је то недавно у НИН-у објаснила Јелена Пејић из Београдског центра за безбедносну политику, уз опаску да се сада „систем састоји само из извршног и управљачког дела, а улога контроле је изостављена“. А пратило га је још нешто – Вучић је први те службе назвао „репресивним апаратом“.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 5 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 12 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 14 €
  • годишња претплата износи 24 €
Плаћање из иностранства је могуће уплатом на девизни рачун: 160-0053800025075-48 (Упутство за уплату)

За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
ПДВ је урачунат у цену. Плаћање за кориснике из Србије врши се платним картицама - "online", или путем за пренос) у банци или пошти (Упутство за уплату).
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
Mastercard logoVisa Logo
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 333-46-44
Жоржа Клемансоа 19
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Емир Кустурица, филмски режисер

Прво дође Мадона, па НАТО.

Прочитајте све мисли
bg