Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.10.2018. 08:14
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Само весело

Да ли је нама стварно тако добро да нико није ни регистровао да се држава ових дана задужила за нових 225 милиона евра

Изгледа да нама стварно толико добро иде чим ама баш нико у Србији није ни трепнуо на вест да је наша држава решила да нас ових дана задужи за нових 225 милиона евра. Можда би, додуше, неко и реаговао да се нашао неко да ту – очито небитну – вест објави. Као што би то сигурно била ударна вест да је неки странац толико новца инвестирао у Србији.

Очито нови дугови никоме више нису занимљиви, јер су многи толико издресирани да би као хипнотисани папагаји, да их усред ноћи неко пробуди из најдубљег сна, наглас рецитовали – „у априлу 2014. нас је од банкрота делило само 78 дана, али су мерама штедње и одговорном политиком Владе јавне финансије доведене у ред, уместо у минусу државна каса је у плусу, удео јавног дуга у бруто домаћем производу сваког дана све више пада, а циљ председника Александра Вучића и новог министра финансија Синише Малог је да до краја године дуг буде мањи од 50 одсто БДП-а“.

Из неких чудних и мени необјашњивих разлога, иако нас званичници уверавају да нам дуг стално пада, на званичном сајту Министарства финансија стоји да је дуг на крају прошле године био 23,2 милијарде евра, да је у јануару повећан за 689 милиона, у фебруару за 423 милиона, у марту за још 385 милиона... Дуг није растао само апсолутно, већ и релативно – са јануарских 57,2 одсто на 57,9 у фебруару и 59 одсто БДП-а на крају марта.

У јуну - не сумњам да ће већина посланика у парламенту без речи гласати „за“ - Влада ће поданике „частити“ са нових 225 милиона евра, које ће они једног дана морати да врате. Само, за разлику од посланика, који су имали прилику да на време кажу неку реч, грађане нико неће ништа ни питати када дође време за враћање тих кредита. А ради се о суми која је за само неколико десетина милиона евра мања од новца потребног за откуп целокупног рода малине у овој години, због чега су, иначе, ових дана блокирани неки магистрални путеви по Србији.

Не кажем да ти зајмови можда нису потребни. Не тврдим да ни услови по којима се земља задужује нису повољни. Чак и ако одбацимо зебњу да би део тих пара могао бити употребљен ненаменски, мало ми је чудно да су много бурније биле реакције када је ономад државни ревизор открио да су неки министри ненаменски потрошили новац за куповину 100 ћевапа и 30 кафа. А данас никога не интересује пар стотина милиона евра. И после нека неко каже да за Србију није наступило „златно доба“. Па, да није, ломила би се копља и због 225 милиона динара.

А можда су посланике само заварали називи закона. Чуј, па шта може бити спорно у владином Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму (Други програмски зајам за развојне политике у области јавних расхода и јавних предузећа) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој? Или у Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму (Додатно финансирање за Други Пројекат развоја здравства Србије) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој? А тек у Предлогу закона о потврђивању Споразума о зајму (Пројекат пружања подршке финансијским институцијама у државном власништву) између Републике Србије и Међународне банке за обнову и развој?

Јесте, баш звучи досадно. А у ствари заправо и није. Поготово то важи за трећи предлог, из кога се јасно види да је због лошег власника – државе - Поштанској штедионици и другим банкама, у којима је држава сувласник, Фонду за развој и Агенцији за осигурање и финансирање извоза - неопходна помоћ и да ће то да кошта 40,1 милион евра. Да га је ико прочитао у образложењу би видео да је циљ Пројекта и „унапређење резултата пословања“ Поштанске штедионице и промовисање реформе (какве, бре, реформе) финансијских институција у државном власништву“.

Много више од тих 40 милиона евра брине ме образложење у коме се наводи да се зајам узима да би се реформисале институције којима управља држава! Па зар оне нису већ реформисане? И кад ће ако нису досад? Још чуднији су ми популисти. Не питају шта се крије иза одредбе у којој се помиње и могућност колективног отпуштања „услед технолошких, економских или организационих промена, у околностима када одређено радно место постаје непотребно или се обим рада смањује“.

Хм, мени ово смрди. Или ми макар не мирише на „златно доба“.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари


Овде можете додати свој коментар
 
Ваше име и презиме
{COMMENT::EMAIL}
Ваш коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Емир Кустурица, филмски режисер

Прво дође Мадона, па НАТО.

Прочитајте све мисли
bg