Двосмислице


Задатак је великих једнојезичних речника, односно редакција или научних установа које иза њих стоје, да свакој речи одреде тачан облик, промену и могућа значења. У пракси је то често теже изводљиво него што изгледа.

У излогу велике продавнице одела читам оглас: „ВЕЛИКО СНИЖЕЊЕ – 70%, НА ГАРДЕРОБУ, БРУСЕВЕ, ВЕШ“. Неки странац који се ту шета са српским речником у руци видеће да брус значи „камен за оштрење сечива“, сетиће се да му баш то треба, и биће врло збуњен кад му кажу да се у дотичној радњи продаје само женска одећа. У речницима страних речи, иначе, постоји само пун облик тог германизма, брустхалтер, уз објашњење да се то на српском зове грудњак.

Неке речи су и у изворним језицима двосмислене. Таква је санкција и глагол санкционисати, о којима је својевремено опширно писао покојни др Егон Фекете. Латинско sanctio првобитно је значило „званично одобрење, потврда од власти“, па је и глаголу санкционисати основно значење „одобрити, озваничити“. Онда су те санкције, те званичне одлуке, све чешће почеле да се односе на казнене мере против других држава, па данас и санкционисати најчешће користимо у значењу „казнити“, које му заправо уопште не припада.

Ни домаће речи нису увек једнозначне. Проф. Љубомирка Кркљуш још давно ми је писала о глаголу осветити, који има два потпуно различита значења у „Владика је дошао да освети новоподигнуту цркву“ и „Узе пушку, решен да освети убијеног брата“. Са одговарајућим именицама нема забуне, јер у једном случају гласи освећење а у другом освета. За прво значење може нам помоћи старији облик освештати, али код њега именица може бити двосмислена, јер речници признају освештење и као варијанту од освешћење (долажење к свести).

Кад би вас неко питао шта значи раснолик, вероватно бисте одговорили: „Не постоји таква реч, сигурно је грешка уместо разнолик!“ У ствари, управо ту реч чуо сам пре неки дан у емисији „Чекајући ветар“ на Радио Београду. Гошћа из неког удружења одгајивача мачака и паса објашњавала је да постоје мачке с педигреом, којима се тачно мора одредити раса, старост, порекло и чије рађање, узгој и продаја другим власницима морају бити под строгим надзором. Проблем је што постоје и „раснолике мачке“, које изгледају као да припадају одређеној раси, а после се испостави да је у питању најобичнија улична маца.



Иван Клајн