Marketing ili nauka

Navodno istraživanje posledica NATO bombardovanja u Srbiji 1999, koje je reklamirano mesecima, zvanično je započelo potpisivanjem sporazuma ministarstava zaštite životne sredine i zdravlja. Sumnju da je u pitanju marketinški projekat, a ne naučno istraživanje izaziva suma koja je dodeljena. Izdvojeno je 15 miliona dinara, ili nepunih 130.000 evra za, kako su ministri Zlatibor Lončar i Goran Trivan rekli, „projekat koji će voditi četiri tela - Savet u kome će biti naučnici, Koordinaciono telo, Nacionalna laboratorija i Upravni odbor sa predstavnicima ministarstava“. Kako smo konsultovali marketinške stručnjake, toliko novca, ili duplo više, košta na primer istraživanje da li građani Srbije vole nove bombone sa ukusom ananasa. Samo jedna ozbiljna telefonska anketa košta najmanje 12.000 evra, a koji se program trenutno gleda u 1.000 domaćinstava - do tri miliona dinara. Za predsednicu Koordinacionog tela istraživanja imenovana je neurohirurg Danica Grujičić, koja nije stručnjak za osiromašeni uranijum i njegove posledice, ali je ranijih godina više puta javno istupala dovodeći u vezu porast oboljenja od raka sa osiromašenim uranijumom. Sumnju da je ovaj „opštedržavni projekat“ samo još jedan marketinški trik, ostavlja i za sada upadljiv izostanak stručnjaka za ove oblasti. Oni retki koji su se oglasili, ukazuju da se osiromašeni uranijum koristi u civilnoj industriji, da nije radiokativan već toksičan, te da su vezu između njega i raka odbacile Svetska zdravstvena organizacija, Međunarodna agencija za istraživanje raka i mnogi drugi. Istraživanje će biti obavljeno skoro 20 godina posle bombardovanja i obuhvatiće centralnu Srbiju, gde su bombe sa osiromašenim uranijumom, prema popisu komisije tadašnje SRJ, pale na devet nenaseljenih lokacija blizu Preševa, i južno od Bujanovca.