U interesu naučne istine

Svetska zdravstvena organizacija, iako g. Košutić navodi da „SZO osiromašeni uranijum nije svrstala među kancerogene“, koristi listu MAIK, inoviranu 18. aprila 2018. (http://monographs.iarc.fr/ENG/Classification/ClassificationsAlphaOrder.pdf) po kojoj gama zračenje pripada najopasnijoj grupi 1 bez dodatnih napomena. A za alfa i beta emitere, koji se unose u organizam, treba imati dokaze na ljudima da bi se specificiralo o kom se radionuklidu radi. Smeše radionuklida (izotopa), koje se nazivaju prirodni - obogaćeni i osiromašeni uranijum - su alfa, beta i gama emiteri. Kada se alfa i beta emiteri unesu udisanjem, hranom i vodom u organizam ljudi i životinja, onda mogu biti kancerogeni i to u najopasnijoj grupi 1. To je definisano još 2012. i čeka se potvrda na ljudskoj populaciji. Koliki broj slučajeva treba evidentirati, ne znamo, ali znamo šta se dogodilo u Iraku, Siriji, Avganistanu, Hadžićima i kod nas na jugu Srbije, Kosovu i Metohiji. U medijima postoji zamena teza, jer se ne radi o uranijumu kao metalu, već je u pitanju municija u kojoj se koristi reprocesirano nuklearno gorivo, kao i nanočesticama koje se raprostiru dalje sa mesta dejstvovanja kada metak udari u tvrdu metu. Uprkos tome što je gama zračenje izotopa uranijuma slabo to bi ga svrstalo u kancerogene po Međunarodnoj agenciji za istraživanje kancera (MAIK). Štetne posledice po zdravlje su najveće od alfa čestica koje nemaju prepreke kada dospeju u pluća. Naučnu evidenciju o uticaju nanočestica na ljudsku populaciju sadrži izveštaj Italijanske parlamentarne komisije. On je dostupan i mediji bi trebalo da ga dobiju od Skupštinske komisije i objave ključne navode da se u javnosti ne bi servirala neobjektivna mišljenja kao što je tumačenje prethodno navedenih stavova SZO i MAIK. Dokazivanje transporta čestica osiromašenog uranijuma na veća rastojanja od mesta dejstvovanja je najpouzdanije, jer se utvrđuje povišen sadržaj izotopa U238 prema U235 u odnosu na njihov odnos u prirodnom uranijumu. Prisustvo izotopa U236, koga nema u prirodi, je jedan od pouzdanih indikatora prisustva osiromašenog uranijuma poreklom iz korišćene municije 1999. u kojoj su detektovani tragovi plutonijuma – kancerogenog radionuklida sa liste MAIK: 007440-07-5 Plutonium 1 78, 100D 2012. Selektivne metode analize su HRICP-MS (spregnuta indukovana plazma sa masenospektrometrijskom detekcijom visoke rezolucije) i nanodijagnostika, koja daje potpunu fizičkohemijsku analizu nanočestica. Rezultate ovih analiza ne bi mogle da ospore ni najnedobronamernije međunarodne organizacije. Na našu sreću neki instituti u Srbiji imaju te uređaje i osposobljen kadar da dođe do ključnih dokaza. U vreme čišćenja terena, u kome je učestvovao i g. Košutić, nisu se koristile ove metode a ni danas ih ne koristi Agencija za jonizujuće zračenje i nuklearnu bezbednost Srbije. Da li su ostaci metaka ostali „ispod radara“ treba da utvrdi tim stručnjaka uključen u projekat ministarstava zaštite životne sredine, zdravlja i odbrane. Ovo je najvažniji deo utvrđivanja istine o posledicama NATO bombardovanja po zdravlje da bi se dokazalo da li postoji uzročno-posledična veza između korišćenja ove municije na KiM i jugu Srbije i porasta broja slučajeva malignih bolesti u Srbiji. Slažem se sa g. Košutićem da ne treba bežati od stvarnosti, a u ovom slučaju samo naučna istina može pokazati kakva je ta stvarnost.