Osiguranje za slučaj ekonomskih nezgoda

Došlo je vreme da nacionalne vlade širom sveta počnu da izdaju svoj dug u novom obliku, koji je povezan sa ekonomskim potencijalima te zemlje. Obveznice vezane za bruto domaći proizvod (BDP), sa kamatom i glavnicom čija vrednost pada ili raste srazmerno kretanju BDP-a njihovih zemalja, obećavaju da će rešiti mnoge osnovne probleme zbog kojih ekonomije posrću. I kada razne zemlje izdaju obveznice, koje su vezane za BDP, investitore će privući očekivanje da će imati veće prinose, ukoliko nekoj ekonomiji ide dobro. Ovaj način zaduživanja je posebno zanimljiv zbog svoje obimnosti. Iako ove emisije mogu startovati kao veoma male, one će od početka biti vrlo važne. Kapitalizovana vrednost ukupnog globalnog BDP-a (Međunarodni monetarni fond za 2018. svetski BDP procenjuje na nešto više od 90.000 milijardi američkih dolara) vredi mnogo više od svetskih berzanskih tržišta. Centar za istraživanje ekonomskih politika objavio je priručnik Državne obveznice povezane sa BDP-om: Razumno i planski, u kome se objašnjava kako države mogu da se zaduže na ovaj način. Ja sam koautor knjige sa DŽonatonom D. Ostrijem iz MMF-a i DŽejmsom Benfordom i Markom DŽojijem iz Engleske centralne banke. Knjiga se bavi temom koju je nedavno pokrenulo nemačko i kinesko predsedništvo G20, u saradnji sa 20 vodećih ekonomista, advokata i investitora. Ovu publikaciju podržali su Endi Holdejn, izvršni direktor za finansijsku stabilnost Engleske centralne banke i Moris Obstvfeld, ekonomski savetnik i direktor istraživanja u MMF-u. Već 25 godina sam zagovornik slične ideje emitovanja obveznica koje su vezane za BDP. U knjizi Makro tržišta iz 1993. godine opisao sam svetski BDP kao „majku svih tržišta“ i takav način zaduživanja nazvao sam „večito potraživanje“. Ali nisam osmislio plan primene i propagiranja takvog načina zaduživanja. A obveznice vezane za BDP su upravo to. Osnovna ideja je vrlo jednostavna. Države emituju obveznice vezane za BDP kako bi prikupile sredstva, baš kao što kompanije emituju preferencijalne (prioritetne) akcije. Izdavanjem takvih dužničkih papira vlade se obavezuju da će platiti srazmerno onoliko koliko građani i privreda stvore, mereno prema snazi BDP-a njihovih zemalja. Kamata na takve obveznice vezane za BDP je slična odnosu cene i zarade kod prioritetnih akcija. Taj odnos meri trenutnu cenu u odnosu na zaradu po akciji. Razlika je u tome što je BDP veći od tržišne kapitalizacije kompanija čijim se akcijama trguje na berzi. Zagovornici emitovanja državnih obveznica vezanih za BDP ističu da će ovi dužnički papiri stvarati „fiskalni prostor“, odnosno neku vrstu zaštitnog jastuka za zemlje korisnice. Kada su državna dugovanja vezana za valute, kao što je to danas slučaj, onda su zemlje u nevolji. U fiskalnoj krizi njihovi javni dugovi postaju preveliki, države više ne mogu da se zadužuju, prisiljeni su da preduzmu drastične mere što ometa ekonomski oporavak. Tako poreski obveznici postaju nosioci rizika, umesto investitora koji su svojevoljno kupili obveznice. Izdavanje obveznica vezanih za BDP slično je kupovini osiguranja u slučaju ekonomskih nezgoda. Kriza koja je pre deset godina izbila u zemljama kao što su Irska i Grčka ne bi bila tako ozbiljna da je njihov dug bio vezan za BDP. Isto važi i danas: investitori širom sveta nastaviće da preuzimaju rizik, s obzirom na neograničen preokret ulaganja u celu ekonomiju. I oni mogu ekstra da zarade ukoliko su vlasnici obveznica vezanih za BDP iz različitih zemalja sveta. Pitate se onda zašto još niko nije emitovao ovakve obveznice? Razlog je vrlo jednostavan: finansijske inovacije se vrlo teško prihvataju. Pronalasci u ovoj oblasti podjednako su složeni kao inženjerske inovacije, a mnogi detalji još moraju da se razrade, da bi stvari funkcionisale. Mi još nemamo primere uspešnog emitovanja BDP obveznica iz istog razloga zbog kog do kraja osamdesetih godina nismo imali laptop računare. Inovacije traže vremena i energije. Nova knjiga obrađuje problem kreiranja ovih obveznica, ali opisuje i datum dospeća duga. Odgovori su ponekad fokusirani na mala, ali važna pitanja. Na primer, kako će tržište reagovati ako zvanična statistika neke države revidira procenu BDP-a? Šta će se dogoditi ako neka država nekoliko puta podbaci kada je o procenjenom BDP-u reč? Kako će se obveznice BDP-a rangirati u odnosu na ostala državna dugovanja? Kako treba da izgledaju klauzule o zajedničkoj akciji i da li one treba da se prošire i na konvencionalno zaduživanje? Da li bi obveznice vezane za BDP trebalo da budu izdate u nacionalnoj ili rezervnoj valuti? Ima i onih koji su zabrinuti da bi vlade mogle i da manipulišu nacionalnom statistikom kako bi smanjile svoje obaveze prema poveriocima. Ali to je malo verovatno, zato što bi pad BDP-a mogao istovremeno i da se smatra neuspehom u vođenju ekonomske politike. Zagovornici izdavanja obveznica vezanih za BDP kažu da vlada ima mnogo veću motivaciju da vara, ako je dug vezan za inflaciju. Jer u tom slučaju vlada ima monetarni podsticaj da smanji inflaciju kako bi održala privid stabilnosti. Ali nije bilo nepoštenog ponašanja prilikom izdavanja duga koji je vezan za inflaciju. Globalna ekonomija se oporavlja, ali posledice finansijske krize ostavile su iza sebe velike planine državnih dugova, što vlade čini manje slobodnim da svojom fiskalnom politikom odgovore na bilo koju novu krizu. Zato je važno da se počne sa emisijom obveznica vezanih za BDP, kako bi moglo da se upravlja najvećim fiskalnim rizicima i kako bi kreatori ekonomske politike mogli da se usredsrede na održavanje ekonomske stabilnosti. Slični instrumenti zaduživanja koji podsećaju na ovaj model su već oprobani, ali obično u situaciji kada je već bilo prekasno – kao hitna komponenta za restrukturiranje duga. Zemlje koje nisu u krizi sada imaju priliku da probaju novu stvar. Najveći korak napraviće zemlje u razvoju ako obveznice vezane za BDP emituju u relativno normalnom trenutku. To će biti primer koji ostatak sveta želi da vidi.