Saradnja na stvaranju regionalnog ekonomskog prostora Zapadnog Balkana

Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu je proteklih godina zabeležila značajne promene, a posebno povezivanjem ekonomija u cilju unapređenja konkurentnosti, što je osnova regionalne ekonomske integracije. Fokus ovakvog povezivanja je na održivosti, uključivanju i otpornosti na ekonomske šokove, kako spolja tako i iznutra. Razvojna strategija Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Jugoistočna Evropa 2020 (JIE2020), saradnja na regionalom planu povezanosti, program za mlade i od prošle godine Višegodišnji akcioni plan za regionalni ekonomski prostor, zajedno su omogućili da se regionalna saradnja proširi u najznačajnijim društveno-ekonomskim oblastima i da se stvori mreža veza i mogućnosti unutar regiona, kao i sa Evropskom unijom. Sve to je od suštinskog značaja za zbližavanje naših građana i ekonomija, ali i za jačanje političke stabilnosti i ekonomskog razvoja regiona. Berlinski proces je dao podsticaj i novu dinamiku saradnji na Zapadnom Balkanu u ključnim ekonomskim oblastima. U tom procesu, Savet predstavlja središte komunikacije, ne samo unutar regiona, već i regiona sa EU. Kao odgovor na ekonomske probleme i potrebe regiona, mi smo zajedno sa našim vladama pripremili Višegodišnji akcioni plan (MAP) o regionalnom ekonomskom prostoru (REA) Zapadnog Balkana, koji su premijeri iz regiona podržali prošle godine na samitu u Trstu. Pre mesec dana, tačnije na samitu Zapadnog Balkana u Sofiji, predstavili smo glavne rezultate implementacije ovog plana u oblastima u kojima je RCC posredovao, a to su investicije, mobilnost i digitalna integracija. U okviru digitalne integracije, u aprilu ove godine u Skoplju održan je Prvi digitalni samit šest ekonomija Zapadnog Balkana, koji je samo prvi iz serije ovakvih samita, čime je iz ove oblasti pokrenut strukturirani regionalni politički dijalog na nivou šefova vlada. Takođe, da bi se ojačala kibernetička sigurnost regiona, RCC je povezao timove za odgovor na računarske sigurnosne incidente iz svih šest ekonomija i uključio ih u aktivnosti na izgradnji kapaciteta. Osim toga, RCC je pomogao u postizanju dogovora da se postojeći Regionalni sporazum o romingu produži i da se u šest ekonomija regiona radi na uvođenju principa „u romingu kao kod kuće“. Po pitanju mobilnosti, u procesu kojim posreduje RCC, region je podržao preporuku za otpočinjanje pregovora o sporazumu o uzajamnom priznavanju stručnih kvalifikacija na Zapadnom Balkanu, a posredovali smo i pri usaglašavanju ključnih principa zajedničkog modela za automatsko priznavanje akademskih kvalifikacija. U domenu investicija, svih šest ekonomija Zapadnog Balkana podržalo je Regionalnu agendu reformi u oblasti investicija (RIRA) koju smo pripremili i složilo se da zajedno promovišu region kao jedinstvenu investicionu destinaciju stranim investitorima. Logika kojom smo se vodili u ovom poslu je da zajedničkim nastupom prema investitorima možemo biti konkurentniji, imajući u vidu da svaka kompanija sa ozbiljnom namerom za investiranje u bilo kojoj od ekonomija, vidi interes u celokupnom tržištu regiona. Jedna od podoblasti investicija koja se posebno razvila je saradnja tržišta kapitala. Naime, razvoj finansijskog sektora je neravnomeran u ekonomijama regiona i ono što mu najviše nedostaje je raznovrsnost ponude za finansiranje različitih poslovnih poduhvata. Osim bankarskih kredita, ne postoji značajniji i širi spektar finansijskih usluga, a sredstva u nebankarskim finansijskim institucijama (poput lizinga, faktoringa, osiguranja, mikrofinansijskih institucija itd.) iznose samo oko 10 odsto od ukupnog finansijskog tržišta. Stoga nije iznenađujuće da je istraživanje RCC-ovog Balkan barometra pokazalo da većina firmi finansira investicije iz sopstvenih sredstava (55 odsto), dok mnogo manji procenat koristi kredite domaćih (devet procenata) i stranih banaka (šest odsto), a neznatan je broj korisnika alternativnih sredstava za finansiranje. Iako su faktoring i lizing tehnički razvijeni u nekim privredama regiona, tržišta su veoma mala, sa nedovoljnim učešćem malih i srednjih preduzeća kao „kičmom“ privrede. Pored toga, podrška preduzetničkom kapitalu i mreži poslovnih anđela je ograničena, kao i pristup malih i srednjih preduzeća tržištu akcija, odnosno berzama. Investicije u kapital i finansiranje rizika su skoro nepostojeći, a tržišta kapitala imaju marginalnu ulogu kao davaoci finansijskog kapitala ili finansiranja dugova kroz emitovanje novih hartija od vrednosti. Zbog toga je neophodno preduzeti zajedničke mere u povezivanju berzi regiona kako bi se pomoglo u diversifikaciji finansijskih tržišta regiona, razvoju alternativnih finansijskih instrumenata, te time podstaklo povećanje likvidnosti i poboljšao pristup tržištima akcija za investitore i lokalne posrednike. Stoga smo, zajedno sa našim ministarstvima finansija, komisijama za hartije od vrednosti i berzama, formirali regionalnu radnu grupu i usaglasili politički dokument o koordinaciji finansijskih tržišta i diversifikaciji pristupa finansijama preko tržišta kapitala. Svi rezultati i predlozi za dalji zajednički rad u formiranju jedinstvenog ekonomskog prostora pod patronatom RCC-a će biti predloženi premijerima Zapadnog Balkana na dolazećem samitu u Londonu 10. jula 2018. Iako je Višegodišnji akcioni plan za jedinstveni ekonomski prostor odlično interno usaglašen, potrebno je još projekata i aktivnosti za njegovu dalju implementaciju. Veliki posao je pred nama, a to je implementacija plana u svim ekonomijama. A jasno je da bez kvalitetne primene, slovo na papiru nema veliku vrednost. Region mora da pokaže istrajnost i posvećenost, a iznad svega rezultate. Ovi ambiciozni ciljevi se mogu dostići samo aktivnim učešćem vlada regiona, regionalnih i međunarodnih partnerskih organizacija, poslovnog sektora, civilnog sektora, Evropske komisije i RCC. Na ovom putu region nije sam, s obzirom na to da će Evropska komisija omogućiti finansijska i tehnička sredstva kao podršku. Mi svi kao jedan tim radimo na ovom poslu, a krajnji i zajednički cilj Zapadnog Balkana je pridruženje EU. Kako bismo to dostigli, region mora da se menja. Sada je vreme za akciju i promene u regionu, ne samo zbog pridruživanja EU, već zbog sebe, svojih građana i novih generacija koje će nas naslediti.